Zašto Tramp preti vojnom intervencijom u Nigeriji?

Tramp je u prošli petak putovao za Floridu, gledajući kanal Foks Njuz, kada je na mreži video prilog o tome kako su hrišćani u Nigeriji meta islamskih grupa, rekla su za Si-En-En dva izvora upoznata sa situacijom.

Predsednik se, prema rečima jednog od izvora, „odmah razbesneo“ i zatražio dodatne informacije o tom pitanju. Nedugo nakon što je „Er Fors Van“ (Air Force One) sleteo u Vest Palm Bič, Tramp je počeo da objavljuje poruke na platformi Truth Social.

Jedan od izvora upoznat sa Trampovim razmišljanjem o ovom pitanju rekao je da su predsednikove pretnje Nigeriji osmišljene kako bi se „videlo kako će ta zemlja reagovati“.

U objavi na svojoj onlajn platformi tokom vikenda, Tramp je izjavio kako su radikalni islamisti odgovorni za masovna ubistva i upozorio da, ukoliko ih nigerijska vlada ne zaustavi, Vašington će „odmah prekinuti svu pomoć i podršku Nigeriji“. Dodao je da bi mogao da „uđe u tu sada obeščašćenu zemlju, naoružan do zuba“.

Trampove izjave usledile su nakon višenedeljnog lobiranja američkih zakonodavaca i konzervativnih hrišćanskih grupa koje su ga pozivale da Nigeriju proglasi „zemljom od posebne zabrinutosti“ (CPC) zbog navodnog verskog progona – listu na kojoj se već nalaze Rusija, Saudijska Arabija, Iran i Kina, piše Gardijan.

„To je strategija u stilu ‘Umetnosti sklapanja posla’ (“Art of the Deal”)“, rekao je izvor. Ključni deo te strategije, dodao je, već je dao željeni efekat: delovanje islamističkih grupa sada privlači pažnju zahvaljujući njegovim objavama.

Njegova izjava odražava obnovljeni politički pritisak unutar SAD da zauzme oštar stav prema marginalizaciji ili progonu hrišćana u inostranstvu, temi koja snažno odjekuje među delovima njegovog desničarskog, evangelističkog biračkog tela.

„U Nigeriji ubijaju rekordni broj hrišćana. Nećemo dozvoliti da se to dogodi“, Tramp je ponovio svoje pretnje, rekavši da bi Vašington mogao da rasporedi trupe ili izvede vazdušne napade, nakon što je Nigeriju dodao na listu zemalja posebne zabrinutosti.

Američki senator Ted Kruz, Trampov saveznik, optužio je nigerijske zvaničnike za ono što je nazvao „masakrima nad hrišćanima“ i u septembru predstavio Zakon o odgovornosti Nigerije za verske slobode iz 2025. godine, koji, kako je rekao, ima za cilj da pozove na odgovornost one zvaničnike koji „podstiču islamsko džihadističko nasilje i uvođenje zakona o bogohuljenju“.

Da li su hrišćani u Nigeriji posebno ugroženi?

Nigerija je zvanično sekularna država, ali je gotovo ravnomerno podeljena između muslimana i hrišćana, dok mali postotak stanovništva praktikuje afričke tradicionalne religije.

Nasilje nad hrišćanima privuklo je značajnu međunarodnu pažnju i često se prikazuje kao verski progon. Ipak, većina analitičara smatra da je situacija mnogo složenija.

U delovima centralne Nigerije smrtonosni sukobi između muslimanskih stočara nomada i pretežno hrišćanskih zemljoradničkih zajednica uglavnom su ukorenjeni u borbi za zemlju i vodu, ali ih dodatno pogoršavaju verske i etničke razlike.

Stočari često tvrde da se radi o odmazdi za ubistva njihovih ljudi i stoke, dok lokalne zajednice te napade vide kao etničko čišćenje usmereno na njihova sela.

Sve češće se dešavaju otmice sveštenika radi otkupnine, jer se smatra da su to uticajne osobe čije zajednice ili organizacije mogu brzo da prikupe novac. Neki analitičari navode da je ovaj trend više ekonomski i kriminalan nego verski motivisan.

Složenost šire bezbednosne situacije u Nigeriji

Na severoistoku, Boko Haram i njegove frakcije, poput Islamske države Zapadne Afrike (ISWAP), vode pobunu od 2009. godine, u kojoj su ubijene desetine hiljada ljudi, a milioni raseljeni.

Od kada je Bola Tinubu preuzeo vlast pre dve godine, obećavajući jaču bezbednost, u tom regionu je, prema podacima Amnesti Internešnal, ubijeno više od 10.000 ljudi.

Na severozapadu deluju teško naoružane kriminalne bande, često nazvane „banditi“ koje sprovode masovne otmice i napade, pogađajući i muslimanske i hrišćanske zajednice. Ove grupe su proširile aktivnosti ka severnom i centralnom delu zemlje, koristeći slabo prisustvo države i lokalne tenzije.

U centralnom delu zemlje sve su češći napadi na pretežno hrišćanske zemljoradničke zajednice koje napadaju stočari iz rivalske etničke grupe Fulani, koja je većinski muslimanska. Napadi su uglavnom povezani sa sporovima oko pristupa vodi i pašnjacima.

„Hrišćani su ubijani, ali ne možemo poreći činjenicu da su i muslimani takođe ubijani“, rekao je Danjuma Diksun Auta, hrišćanski i lokalni lider iz države Plato u Srednjem pojasu, za agenciju Frans pres.

U međuvremenu, na jugoistoku, separatisti koji pokušavaju da ožive nekadašnju državu Biafru povezani su sa nasiljem nad državnim institucijama i civilima, pri čemu su većina žrtava hrišćani.

Sveukupno, hiljade ljudi su ubijene na više frontova, što je stvorilo višeslojne humanitarne i upravne krize.

Uzastopne nigerijske vlade teško uspevaju da obuzdaju ove pretnje, a bezbednosne snage su rasute na više frontova. Često se optužuju i za kršenja ljudskih prava, što je ranije dovelo do obustave američke pomoći, naročito prema zakonu koji zabranjuje pružanje pomoći državama koje je dokazano da krše ljudska prava (Leahy law), koji ograničava i prodaju oružja jedinicama umešanim u zloupotrebe.

Zbog nepostojanja državne policije i loše koordinacije obaveštajnih struktura, mnoge zajednice ostaju nezaštićene, pa su u nekim državama formirane dobrovoljačke (vigilantske) grupe.

Kako je Nigerija odgovorila na Trampove izjave?

U saopštenju u nedelju, predsednik Bola Ahmed Tinubu nije direktno pomenuo Trampa, ali je naglasio da je Nigerija „demokratija sa ustavnim garancijama verskih sloboda“. On je ocenio da opisivanje zemlje kao verski netolerantne „ne odražava našu nacionalnu stvarnost“.

Njegov portparol, Danijel Bvala, opisao je Trampovu objavu kao „nesporazum“ i izrazio nadu da će „dvojica lidera razjasniti razlike“ ukoliko se sretnu. On je insistirao da međunarodne ocene treba da se zasnivaju na „analizi podataka“, a ne na „pojedinačnim izveštajima i video-snimcima sa društvenih mreža“.

Bvala je dodao da bi svaka vojna akcija „mogla da se sprovede samo ako bude zajednička sa nigerijskom vladom“, potvrđujući suverenitet Nigerije. Takođe je rekao da džihadisti ne ciljaju pripadnike neke posebne vere i da su ubili ljude svih veroispovesti, ili one bez vere.

Ipak, raste zabrinutost da bi Trampove izjave mogle da utiču na bilateralne odnose, posebno na pomoć i prodaju oružja, ili da bi ih mogle iskoristiti separatističke grupe poput Vlade Biafre u egzilu, koja već lobira u Vašingtonu, navodi Gardijan.

Odgovarajući na pitanje novinara na konferenciji za štampu u Berlinu u utorak, nigerijski ministar spoljnih poslova Jusuf Tugar podigao je dokument na kojem piše „Ustavna posvećenost Nigerije verskim slobodama i vladavini prava“.

„Svi odgovori su ovde. Ovo je ono što nas vodi. Nemoguće je da u Nigeriji postoji bilo kakav verski progon koji bi vlada mogla da podrži, ni na koji način, u bilo kom obliku ili na bilo kom nivou“, rekao je Tugar, govoreći zajedno sa nemačkim ministrom spoljnih poslova Johanom Vadefulom.

Tugarove izjave usledile su nakon što je Tramp dodao da je naložio takozvanom Ministarstvu rata „da se pripremi za moguće akcije“.

„Ako napadnemo, biće brzo i slatko, baš kao što teroristički razbojnici napadaju naše voljene hrišćane“, rekao je Tramp na šta je ministar odbrane Pit Hagset potvrdno odgovorio.

„Ministarstvo rata se priprema za akciju. Ili će nigerijska vlada zaštititi hrišćane, ili ćemo mi ubiti islamske teroriste koji čine ove užasne zločine“, govori Hagset.

Trampova pretnja izazvala je uzbunu širom Nigerije. Mnogi na društvenim mrežama pozivali su vladu da pojača borbu protiv islamskih grupa kako bi se izbegla situacija u kojoj bi strane trupe bile poslati u zemlju.

Međutim, Bvala, koji je rekao da je hrišćanski pastir, izjavio je za program BBC Newshour da Tramp ima „jedinstven način komunikacije“ i da Nigerija njegove reči ne shvata doslovno.

„Znamo da je srž i namera Trampa da nam pomogne u borbi protiv nesigurnosti“, rekao je i dodao da se nada da će se Tramp u narednim danima sastati sa Tinubujem kako bi razgovarali o tom pitanju, prenosi Bi-Bi-Si.

Nesigurni vojni planovi

„Po nalogu predsednika Trampa, Ministarstvo rata razmatra opcije za moguće akcije radi zaustavljanja ubijanja hrišćana u Nigeriji. Svaka dalja objava doći će direktno od predsednika“, rekla je portparolka Bele kuće Ana Keli u saopštenju za Si-En-En.

Trampova naredba Pentagonu da se „pripremi za moguću akciju“ u Nigeriji uključujući, kako je sam rekao, i potencijalno slanje američkih vojnika na teren, mnoge je iznenadila, pa i same pripadnike vojske.

Pripadnici američke Afričke komande (US Africa Command) hitno su pozvani nazad u sedište tokom vikenda, nakon što je Tramp u subotu objavio poruku u kojoj je zapretio mogućom vojnom akcijom u Nigeriji, rekla su za Si-En-En dva izvora upoznata sa situacijom.

„Predsednik Tramp je izabran ubedljivom pobedom kako bi ostvario svoj cilj mira kroz snagu. Ministarstvo rata spremno je da sprovede naređenja vrhovnog komandanta“, rekao je glavni portparol Pentagona Šon Parnel u saopštenju za Si-En-En.

I dalje nije jasno šta tačno planovi podrazumevaju, iako je izrada rezervnih (kontingentnih) planova za različite scenarije koje predsednik i sekretar odbrane mogu da razmotre, jedna od glavnih funkcija vojske.

„Šokirani smo što predsednik Tramp razmatra invaziju na našu zemlju“, rekao je nigerijski predsednički portparol Bajo Onanuga za Si-En-En, nakon što je američki predsednik naredio Pentagonu da se pripremi za moguću vojnu akciju.

Paula Vajt-Kejn, viša savetnica u Kancelariji Bele kuće za verska pitanja i dugogodišnja Trampova duhovna savetnica, ranije je putovala u Nigeriju radi služenja. Ovog vikenda zahvalila je Trampu na društvenim mrežama na njegovom „čvrstom stavu protiv progona hrišćana u Nigeriji“.

Amnesti internešenal, globalna nevladina organizacija koja prati kršenja ljudskih prava, uključujući i verske slobode, opisuje dugotrajno nasilje na severu Nigerije kao „ozbiljne zločine“, ali ga ne karakteriše kao verski progon.

Isa Sunusi, izvršni direktor nigerijskog programa te organizacije, kaže da ne postoji dokaz da su napadi verski motivisani.

„Ne mislim da predsednik Tramp ima bilo kakve činjenice. Ne verujem da je dobio dobro brifovanje o prirodi ovog sukoba“,  rekao je Sunusi u intervjuu za Si-Bi-Si Njuz.

Prema podacima istraživačke grupe Armed Conflict Location & Event Data iz SAD, od 2009. godine u Nigeriji je u politički motivisanim atentatima ubijeno 52.915 civila, prenela je agencija Frans pres (AFP).