Tras kapitulirala, konzervativci u rasulu, a nacija u očaju

Teško je preuveličati koliko je stupanje Trasove na najvišu poziciju imalo uticaja na britansku politiku u tako kratkom vremenskom periodu. Zbog njenih radikalnih ekonomsko političkih predloga, čak i pre nego što su usvojeni, vrednost funte je pala na najniži nivo u odnosu na dolar u poslednjih nekoliko decenija.

Previranje je izazvalo skok vrednosti Vladinih obveznica, što je imalo negativnu posledicu na uzimanje zajmova Vlade i, još gore, na penzione fondove građana. Zbog porasta kamatnih stopa porasla je otplata hipoteka, a pozajmljivači su požurili da povuku svoje proizvode s tržišta, raspršivši gotovo preko noći nade potencijalnih vlasnika nekretnina.

Suočena s besom sopstvene stranke, čija je parola do sada bila fiskalna disciplina, Tras je kapitulirala. Smenila je svog ministra finansija, izgubila ministra unutrašnjih poslova i stvorila još više podela u stranci u kojoj postoji razdor još od glasanja o Bregzitu 2016.

CNN ukazuje da je bilo samo pitanje vremena kada će biti prinuđena da se povuče s funkcije.

Političari postavljaju isto pitanje koje verovatno sebi postavlja veći deo zemlje – šta se to pobogu sada dešava?

Ono što znamo da je izvesno jeste da će Ujedinjeno Kraljevstvo do kraja sledeće nedelje imati novog premijera. Tu osobu će ponovo izabrati Konzervativna stranka – članovi Parlamenta iz njenih redova i obični građani koji su njeni članovi – a ne široka javnost. To stanje stvari je razbesnelo opozicionu Laburističku partiju, koja traži da se održe opšti izbori.

To se neće dogoditi. Rejting Konzervativne stranke u anketama javnog mnjenja je rekordno nizak, a pošto je određivanje datuma izbora u nadležnosti Vlade, za izbore je veoma mala verovatnoća.

Tako će se partija odvući do još jednog izbora rukovodstva i drugog premijera za dva meseca. To će se bar brzo obaviti – lideri stranke žele da se sve završi do kraja sledeće nedelje.

Ono što bi možda moglo da ostane jeste doza misterije. Saveznici bivšeg premijera Borisa Džonsona su rekli da on razmišlja o onome što bi bio iznenađujući povratak uprkos tome što je osramoćen podneo ostavku pre nekoliko meseci.

Iako ljudi bliski Džonsonu iznose argument da je on jedini kandidat koji bi zaista mogao da ujedini žestoko podeljenu stranku, drugi brzo odgovaraju da je postojao dobar razlog zbog kojeg je bio prinuđen da napusti funkciju.

Za one s kratkim pamćenjem ti razlozi su to što je bio akter u toliko mnogo skandala – od toga da je prekršio sopstvene kovid-odredbe do imenovanja osobe s reputacijom optuženog za seksualno uznemiravanje za zamenika šefa poslaničkog kluba – da je njegova pozicija lidera Ujedinjenog Kraljevstva jednostavno neodrživa.