„Blizu smo, ali ne dovoljno blizu“: Zbog čega je ovo kritična sedmica za postizanje mira u Ukrajini?

U nedelju, dan nakon sastanka sa Zelenskim u Vatikanu, Tramp je na pitanje da li misli da je Zelenski spreman da „se odrekne“ teritorije odgovorio: „Oh, mislim da jeste“.

Zelenski je prošle nedelje izjavio da Ukrajina ne može da prihvati priznanje Krima kao ruske teritorije, nakon što ga je Tramp optužio za nepopustljivost po tom pitanju. On je tada insistirao da je ta teritorija „vlasništvo ukrajinskog naroda“.

S druge strane, prema rečima šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, Rusija ne raspravlja o statusu Krima u sklopu pregovora sa Sjedinjenim Državama o okončanju rata u Ukrajini.

„To je rešeno pitanje. Rusija ne pregovara o integritetu svoje teritorije“, rekao je on za CBS News.

Prema Lavrovu, Tramp to razume. Istovremeno, ruski ministar je kritikovao predsednika Zelenskog i njegovu nepokolebljivost u pitanju vlasništva poluostrva.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je za NBC da bi naredna sedmica mogla biti „veoma kritična“ za napore da se okonča rat u Ukrajini, dok predsednik Tramp vrši pritisak na Moskvu i Kijev da postignu dogovor.

„Blizu smo, ali ne dovoljno blizu“, rekao je Rubio u emisiji na NBC, dodajući da će ovo biti veoma kritična sedmica“.

„Moramo da odlučimo da li je ovo poduhvat u kojem želimo da nastavimo da učestvujemo ili je vreme da se fokusiramo na neka druga pitanja koja su jednako, ako ne i više, važna u nekim slučajevima“, istakao je Rubio.

Prema njegovim rečima, i dalje postoje razlozi za optimizam, ali i razlozi za realističan pristup kada je reč o šansama da se postigne sporazum kojim bi se okončao sukob koji je pokrenula ruska invazija u februaru 2022. godine.

Dva dokumenta mirovnih planova koje je u petak objavio Rojters pokazuju da SAD predlažu da Moskva zadrži teritorije koje je zauzela, uključujući strateški važno poluostrvo Krim.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je da američki predlog da Ukrajina ustupi teritoriju Rusiji predstavlja „kapitulaciju“.

U intervjuu za nemačku televiziju ARD on je naglasio da Kijev zna da mirovni sporazum može uključivati teritorijalne ustupke, prenosi Gardijan.

„Ali ti ustupci sigurno neće ići tako daleko kao što je to predloženo u najnovijem predlogu američkog predsednika“, naveo je Pistorijus.

Uprkos komentarima o Krimu, američki predsednik je u nedelju izrazio novu simpatiju prema svom ukrajinskom kolegi, rekavši da on „želi da učini nešto dobro za svoju zemlju“ i da „naporno radi na tome“.

O svom razgovoru sa ukrajinskim predsednikom, Tramp je naveo da je bio „iznenađen i veoma razočaran“ što je Rusija bombardovala Ukrajinu nakon razgovora između ruskog predsednika Vladimira Putina i Trampovog izaslanika za mir, Stiva Vitkofa.

„Bio sam veoma razočaran što su rakete letele, ruske rakete“, rekao je američki predsednik.

Na novinarsko pitanje šta želi da Putin uradi, Tramp je odgovorio: „Pa, želim da prestane da puca. Da sedne i potpiše dogovor. Imamo okvir sporazuma, verujem, i želim da ga potpiše i da se to završi.“

Upitan da li veruje predsedniku Putinu, Tramp je rekao da će odgovoriti „za otprilike dve nedelje“.

Tramp je takođe rekao da se njegov odnos sa Zelenskim poboljšao nakon susreta u Vatikanu.

„Gledajte, nikad naš odnos nije bio loš. Imali smo malu raspravu, jer se nisam složio sa nečim što je rekao, a kamere su snimale i meni je to bilo u redu. Znate, on je u teškoj situaciji, veoma teškoj situaciji. Bori se protiv mnogo jače sile, mnogo jače“, rekao je  Tramp.

Upoređujući Zelenskog kojeg je sreo u Vatikanu sa onim s kojim se suočio u Ovalnoj kancelariji u februaru, Tramp je naveo da mu „deluje smirenije“ i da misli da „bolje razume situaciju i da želi da postigne dogovor“.