Turska usamljena među saveznicima

Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu je uzvratio, optužujući Pompea da je telefonirao evropskim saveznicima i tražio od njih da se udruže protiv Turske, da u regionalnim konfliktima slepo staje na stranu Grčke i da odbija da proda Ankari američko oružje protivvazdušne odbrane „Patriot“.

Čavušoglu je, takođe, optužio SAD za pružanje podrške kurdskim „terorističkim organizacijama“ u Siriji dok se Turska borila protiv Islamske države.

On je naglasio i da su SAD i Francuska produbile konflikt u Nagorno-Karabahu tako što su podržale Jermeniju u ratu u kojem je pobedio Azerbejdžan uz tursku vojnu podršku.

Da je došlo do žestokog sukoba na videokonferenciji potvrdilo je više savezničkih delegacija, piše politico.eu.

Ovo je najverovatnije poslednji sastanak šefova diplomatije članica NATO na kojem je učestvovao Pompeo u ime predsednika SAD Donalda Trampa.

Glavna tema sastanka je trebalo da bude prvenstveno novi izveštaj o tome kako NATO treba da se preuredi za sledećih deset godina.

Pojedine diplomate su spekulisale da Pompeo koristi svoj poslednji sastanak da podgreje tenzije koje bi mogle da otežaju posao dolazećoj administraciji novoizabranog predsednika SAD Džozefa Bajdena.

Nekoliko saveznika je podržalo Pompea, kritikujući Tursku, uključujući šefa francuske diplomatije Žan-Iv le Drijana, koji je osudio ponašanje Ankare i rekao da će uspostavljanje jedinstva u okviru alijanse biti nemoguće ako Turska „oponaša ruski agresivni intervencionizam“.

Kako piše politico.eu, do kraja sastanka je bilo jasno da je Turska takoreći izolovana među 30 država-članica alijanse.

Novi zahtev Čavušoglua da NATO preuzme ulogu u građanskom ratu u Libiji su odbili ostali saveznici koji su optužili Tursku da produbljuje konflikt tako što šalje oružje i vojne plaćenike kao podršku Vladi nacionalnog jedinstva (NGA) sa sedištem u Tripoliju.

Pošto je Čavušoglu optužio Pompea i SAD da zauzimaju maksimalistički stav u korist Grčke kada je reč o konfliktima u Istočnom Sredozemlju, šef grčke diplomatije Nikos Dendijas je uzvratio, rekavši da ako je stav Grčke maksimalistički, „onda je i vladavina prava“.

Turska je godinama u sukobu sa ostalim saveznicima, ali se pokazalo i da je među članicama NATO najviše vojno agresivna, ocenjuje portal, te da je posebno vešta u ostvarivanju svojih ciljeva korišćenjem „tvrde“ moći.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je intervenisao ne samo u Libiji, već i u Siriji, gde su on i ruski predsednik Vladimir Putin dosta uticali na ishod zahvaljujući kojem se Bašar al Asad održao na vlasti.

Turska je, takođe, pomogla Azerbejdžanu da odnese pobedu u svom konfliktu sa Jermenijom oko Nagorno-Karabaha koji je trajao tri decenije, pri čemu je Baku povratio dosta teritorija.

Prema diplomatama NATO, Čavušoglu je imao mešovitu poruku za Nemačku, pošto je pohvalio Berlin da je „pošteni pregovarač“ koji pokušava da posreduje u konfliktima u Sredozemlju, ali je takođe optužio Nemce za „pirateriju“ u vezi sa incidentom u kojem su snage nemačke mornarice presrele i ukrcale se na turski brod za koji se sumnjalo da krijumčari oružje.

Nemci su delovali u okviru misije za kontrolu oružja pod rukovodstvom EU.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je na konferenciji za novinare izbegao pitanje o žestokoj razmeni kritika Pompea i Čavušoglua i umesto odgovora ukazao da je „mehanizam dekonfliktacije“ NATO pomogao da se smire tenzije između Atine i Ankare.

On je, međutim, dodao da „tako nije rešen glavni problem“.

To će, kako je naveo, zavisiti od posredničkih napora pod rukovodstvom Nemačke i „političke volje Grčke i Turske“.