U Francuskoj mirnije: Najnapetije u Marseju, neredi novi izazov za Makrona

Najnapetije je bilo u Marselju, gde su snage reda na grupe mlađih demonstranata ispalile suzavac.

Nemirna, mada mnogo mirnija od prethodnih, bila je i noć u prestonici, gde je oštećeno šest javnih zgrada i povređeno pet policajaca.

Francuski predsednik Emanuel Makron održao je sastanak Vlade na kojem je sa premijerkom i ministrima razgovarao o neredima nakon ubistva 17-godišnjeg mladića alžirskog porekla.

On se danas sastaje sa predstavnicima oba doma parlamenta.

Porodica ubijenog mladića poziva na smirivanje situacije.

I prethodne noći na ulicama Francuske u pripravnosti je bilo 45.000 policajaca koji su sprečavali nasilje i uništavanje vozila, prodavnica, gradskih objekata i policijskih stanica.

U jednom napadu prethodnog dana, povređeni su supruga i dete gradonačelnika pariskog predgrađa L’aj-le-Roz.

Od početka nemira, iza rešetaka se našlo skoro 3.000 ljudi.

Porodica ubijenog mladića Nahela M, koji je sahranjen u subotu, poručuje da je protiv nasilja, ali apeluje na vladu Emanuela Makrona da promeni zakon koji snagama reda dozvoljava upotrebu oružja prilikom zaustavljanja vozila.

„Krivim policajca koji je ubio mog unuka. A ljudima koji lome i pale kažem: prestanite, prestanite! Vi mislite da to radite zbog Nahela, ali to nije način. Ne lomite stvari, smirite se. Moja ćerka je izgubljena, jer su joj ubili sina, ona više nema život, a meni su uzeli oboje. Toliko sam umorna, ne mogu više da podnesem sve ovo“, poručuje Nadija, baka ubijenog mladića.

RTS piše da policijski zvaničnici oprezno govore o smirivanju situacije.

„Očigledno je da je manje štete, ali ostajemo u pripravnosti i narednih dana“, ističe Loren Nunjez, šef pariske policije.

Podsetimo, protesti i neredi izbili su u Francuskoj nakon što je policajac ubio sedamnaestogodišnjeg mladića koji nije zaustavio svoj automobil po nalogu saobraćajne policije.

Ovi neredi predstavljaju novi izazov za Makrona koji se već suočio s dva talasa nasilnih protesta.

Najnoviji višednevni nemiri, međutim, prete da budu mnogo veći i nasilniji, a na videlo su izneli i porast rasnih tenzija i prisustvo rasne diskriminacije u Francuskoj, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Reč je o trećem talasu nasilnih protesta s kojima se Makron suočio otkako je izabran za predsednika 2017. godine, posle popularnog pokreta Žuti prsluci, nastalog 2018. zbog predloženog poreza na gorivo, i protesta ranije ove godine zbog njegove nepopularne reforme penzionog sistema.

Neredi su, kako piše Fajnenšel tajms, doneli novi politički izazov Makronu

Istraživači kažu da je broj sličnih incidenata u kojima su učestvovali policajci naglo porastao poslednjih godina, pošto su zakonom iz 2017. relaksirani uslovi u kojima policija može da puca na vozila u pokretu ako se smatra da predstavljaju potencijalno fatalnu pretnju.

Najteži neredi u Francuskoj u gotovo dve decenije, koji su se proširili neočekivanom brzinom i žestinom, prete da bude mnogo veći i mnogo krvaviji od protesta s kojima se Makron do sada suočio, ocenjuje Tajms.

Ipak, za Makrona je najvažnije da spreči ponavljanje rasnih nereda koji su izbili u oktobru 2005. kada su dva mladića afričkog porekla umrla od udara struje pošto su bežeći od policije našli utočište u trafostanici.

Tadašnji predsednik Žak Širak proglasio je vanredno stanje koje je trajalo tri meseca.

Uhapšeno je više od 2.760 ljudi, a zapaljeno je više od 8.000 automobila i brojne zgrade.