Foto: EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV Ruski predsednik Vladimir Putin suočava se sa sve većim političkim pritiskom zbog neuspešne invazije na Ukrajinu, skoro devet meseci nakon što je naredio „specijalnu vojnu operaciju“ 24. februara. Ukrajina je dočekala ruske okupatore snažnijim od očekivanog odbrambenog otpora podržanog vojnom pomoći Zapada, uspešno umanjujući vojni efekat Putinovih trupa.
U septembru je ruski lider najavio „delimičnu mobilizaciju” rezervista u nastojanju da popuni osiromašene redove. Mobilizacija je viđena kao velika eskalacija u neuspešnom ratu, a Kijev poslednjih dana tvrdi da je Kremlj započeo novu mobilizaciju na poluostrvu Krim koje je Moskva nezakonito pripojila.
U ovoj najnovijoj demonstraciji rastućeg nezadovoljstva u Rusiji, regionalni zvaničnici Republike Karelije, severozapadnog regiona Rusije koji se graniči sa Finskom, poslali su pismo Putinu pozivajući ga da izda dekret kojim se zabranjuje vojsci da nastavi mobilizaciju, zbog negativnih efekata u ruskom društvu, prenosi Jutarnji.hr, pozivajući se na Newsweek.
Ukrajinske tvrdnje o tajnoj mobilizaciji
Emilija Salbunova, članica zakonodavne skupštine Karelije, objavila je u utorak pismo koje su potpisali ona i drugi regionalni lideri u Telegramu. „Ova činjenica utiče na psihološko stanje društva, ona je izvor anksioznosti i rastuće anksioznosti u ruskim porodicama i radnim kolektivima, a mnogi ljudi imaju i zdravstvene probleme. Ova odredba mora biti potkrepljena dekretom“, navela je Salbunova u publikaciji.
Ona je u pismu istakla da izjave i javni istupi vojnih vlasti u kojima se kaže da je mobilizacija završena „nisu normativni akti i stoga nemaju pravnu snagu“. Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao je u utorak ruskoj državnoj novinskoj agenciji RIA Novosti da njegova kancelarija još nije videla pismo.
Ruske vlasti saopštile su krajem oktobra da je okončana „delimična mobilizacija”, kojom se tražilo da se obezbedi dodatnih 300.000 boraca. Putin je naredio mobilizaciju u septembru nakon što su kijevske kontraofanzive povratile hiljade kvadratnih kilometara ranije okupirane teritorije, a ruske snage su pretrpele značajne gubitke.
Pismo je usledilo nakon što je Ukrajina optužila Rusiju da je započela „tajnu mobilizaciju“ za regrutovanje više ruskih državljana na Krimu, regionu koji je Moskva anektirala 2014. godine.
Generalštab Oružanih snaga Ukrajine saopštio je u ponedeljak da su na Krimu u toku „prikrivene mere mobilizacije u redove ruskih okupacionih snaga“. Peskov je rekao novinarima da „nije bilo razgovora o“ još jednoj mobilizaciji u Kremlju.
Putin pod stalnim pritiskom
Iako pismo ne sadrži otvoreno protivljenje ratu ili Putinovim ciljevima u Ukrajini, ono ilustruje kontinuirani politički pritisak sa kojim se Putin suočava u svetlu očekivanja da preokrene tok invazije u korist Rusije. Uprkos „delimičnoj mobilizaciji“, Rusija se i dalje bori da ostvari bilo kakav uspeh protiv Ukrajine, a vojska se i dalje suočava sa značajnim problemima.
Ranije u novembru, ukrajinske snage su ponovo zauzele Herson, ključni grad u Hersonskoj oblasti koji je kapija Krima, zadavši značajan udarac ruskim naporima. Nakon tih neuspeha, pojavili su se i izveštaji da su neki članovi Putinovog užeg kruga frustrirani načinom na koji se rešava sukob.
Bivši američki ambasador u Rusiji Majkl Mekfol rekao je prošle nedelje da Putinov režim „puca“ u vreme kada ruske elite „paniče“ tokom rata.
Tako je, na primer, bivši poslanik Državne dume Zahar Prilepin, koji je bio žestoki pristalica rata u Ukrajini, tokom nedavnog gostovanja na ruskoj državnoj televiziji priznao da Moskva „očigledno” nije spremna da pokrene bilo kakve nove ofanzive.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
