U Nemačkoj pooštren zakon koji se tiče negiranja ratnih zločina, stručnjaci kritikuju

lovo Z – znak ruskih trupa u Ukrajini – može se videti i u Nemačkoj, kao nalepnica na automobilima, na majicama ili na proruskim demonstracijama. U Hamburgu je jedan vozač već osuđen zbog toga što je stavio taj znak na svoje vozilo. Slični istražni postupci su u toku širom Nemačke.

Optužba glasi „javno odobravanje krivičnih dela“. Uskoro bi se mogla dodati i optužba za „podsticanje na mržnju“.
Jer: Bundestag je nedavno usvojio strožu odredbu Krivičnog zakona u toj oblasti koju reguliše paragraf 130. Samo su poslanici AfD i Levice glasali protiv. Bundestag je to uradio u paketu sa nezanimljivim zakonima – bez diskusije u plenumu i na iznenađenje posmatrača. Tiho i neprimetno.

O čemu se radi?

Prema novom članu 5. paragrafa 130. – javno odobravanje, poricanje ili grublja banalizacija zločina po međunarodnom pravu (genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina) – može se kazniti zatvorom do tri godine zatvora ili novčanom kaznom.

Preduslov je da se javno odobravanje, poricanje ili grublja banalizacija tih zločina odnosi „na pojedince ili većinu neke nacionalne, rasne, verske ili etničke grupe“, kao i to da moraju biti učinjeni na način „koji je pogodan za podsticanje mržnje ili nasilja protiv takvog lica ili većine lica i remećenje javnog mira“.

Zašto baš sada?

Pooštravanje zakona nije bilo podstaknuto proruskim demonstracijama ili javnim isticanjem slova Z. Bundestag je samo ispunio zahtev EU koja je krajem 2021. pokrenula postupak protiv Nemačke. A sve je počelo još mnogo ranije.

Naime, istočnoevropske članice EU htele su takvu odredbu kako bi se onemogućila banalizacija staljinističkih zločina za vreme Sovjetskog Saveza, pa su progurale da 28. novembra 2008. EU donese odluku kojom se od svih članica zahtevaju određeni krivični zakoni.

Kritika načina poštravanja zakona i sadržaja

Neprimetno pooštravanje zakona bez velike rasprave, naišlo je na kritike sa više strana, pogotovu stučnjaka za pravo. Ronen Štajnke, stručnjak za pravosuđe i novinar, u članku za Zidojče cajatung ovaj postupak nazvao je „demokratski nepoštenim”.
A, kritikovan je i sadržaj izmene zakona. Političarka Levice Bunger rekla je za F.A.Z. da je njena stranka u principu za kažnjavanje navedenog, ali vidi opasnost od preteranog ograničenja sloboda izražavanja.

Do sada je u Nemačkoj bilo jasno: negiranje holokausta je kažnjivo, kaznom zatvora do 5 godina. Ubuduće će biti kažnjivo i poricanje zločina počinjenih u inostranstvu, na primer nemačkog genocida nad narodima Herero i Nama u Namibiji(1904-1908) ili turskoggenocida nad Jermenima 1915-1916.

Kritičari upozoravaju da nova zakonska odredba ne obuhvata samo istorijski nedvosmislena krivična dela po međunarodnom pravu.

Osim toga, sporni su i neki istorijski zločini protiv čovečnosti. Na primer, pravna klasifikacija opštepoznate činjenice da su SAD 1945. bacile atomske bombe na Hirošimu i Nagasakiu Japanu.

Nemački zakon stroži od propisa EU

Upravo u današnjim sukobima postavlja se pitanje: šta je sa zločinima koje još nije osudio nijedan nacionalni ili međunarodni sud?

Jer, evropski propisi imaju odredbu po kojoj se negiranje i banalizacija ratnih zločina kažnjavaju samo ako ih je „definitvno utvrdio” neki sud. To se međutim ne odnosi na javno odobravanje takvih zločina.

Nemački zakon je to „zaokružio“. „Ne bi bilo opravdano da u slučaju negiranja i grublje banalizacije – mora da postoji sudska odluka kojom je definitivno utvrđeno da se radi o zločinu po međunarodnom pravu – dok to nije potrebno kada se isti činjenični događaj javno odobrava“, navodi se u obrazloženju vladajućih stranka koje su predložile nacrt izmene zakona.

Što znači ovaj novi propis u praksi?

Ovom izmednom zakona će se doći u situaciju da će nemački okružni sudovi možda morati da sude o ratnim zločinima koji su se dogodili na drugom kraju sveta.

Ali, novom odredbom su utvrđeni i gore navedeni preduslovi, odnosno granice za sudove i državna tužilaštva – dakle, kažnjivost dela postoji samo ako je i način „pogodan za podsticanje mržnje ili nasilja i remećenje javnog mira”.

Stoga nije za očekivati da će sudovi sada u velikom stilu kažnjavati svaku problematičnu izjavu o zločinima protiv čovečnosti.

Ali poricanje, odobravanje i bagatalizacija aktuelnih slučajeva kao što su ruski ratni zločini u Buči u Ukrajini, mogli bi da završe na sudu – brže nego do sada. Bivši ukrajinski ambasador u Nemačkoj Melnjik pohvalio je proširenje paragrafa 130 u krivičnom zakonu Nemačke.