U Veneciji u tišini pandemije razmišljaju kako da izmene svoj grad 1IFoto:Beta/AP

Ipak možda ne onakvog kakvo je bilo do pre dva meseca.

Lakirane crne gondole vezane su u pristaništima, hotelske sobe su prazne, vrata muzeja zaključana, a Trgom Svetog Marka kojim se obično nije moglo proći od mase turista u bilo koje doba godine, prolazi samo po nekoliko prolaznika od kraja februara kada su stranci napustili grad.

Godinama je Venecija bila u gotovo egzistencijalnoj krizi, jer je neobuzdani uspeh njene turističke industrije pretio da uništi sve što je vekovima privlačilo posetioce. Pandemija korona virusa je zaustavila poplavu turista, ali je ekonomiju grada bacila na kolena.

Stanovnici se nadaju da je kriza prilika da se preispita i „ponovo napravi“ taj grad, jedan od najnežnijih u svetu, i da se izgradi održivija, manje škodljiva turistička industrija, a da se stanovništvo odbeglo zbog prekomernog turizma, vrati u Veneciju.

Pandemija koja je naletela posle niza izuzetno velikih poplava u novembru koje su nanele prvi ekonomski udar, zaustavila je život u najposećenijim gradu u Italiji, uskrativši mu dobar deo od tri milijarde evra godišnjeg prihoda povezanog s turizmom koji čini i glavni deo svega od čega Venecija živi. Obećana pomoć Vlade Italije je predvidljivo spora.

Sada prazan, grad koji je inspirisao slikare poput Kanaleta i Tarnera, mnogima izgleda kao „neoslikano platno“, a „to omogućava da ponovo razmislimo o životu u istorijskom centru“, rekao je ove nedelje gradonačelnik Luiđi Brunjaro, u razgovoru na praznoj „pjaci“ ispred bazilike Svetog Marka.

Broj stanovnika istorijskog centra opao je na 53.000, što je za dobru trećinu manje nego pre samo dve decenije. Da bi pomogao da se centar ponovo naseli, Brunjaro je za predlog gradskog univerziteta Ka ‘Foskari da se studentima iznajme stanovi koji su pretvoreni u smeštaj za turiste po sistemu „rente na dan“. Gradonačelnik zamišlja za Veneciju dinamiku koju je video u Bostonu, u SAD, gde se oni koji dođu na studije zaljubljuju u grad i ostaju.

Brunjaro takođe želi da u Veneciji osnuje centar za proučavanje klimatskih promena, s obzirom na rastuću ugroženost tog grada poplavama, a to bi moglo da privuče naučnike da se dosele. Zamišlja pokretanje svojevrsne „Renesanse“ koja bi u stanovnike Venecije pretvorila druge strance-stvaraoce, kakvi su vekovima bili životna snaga tog grada.

Želi i da promeni razmere masovnog turizma „po sistemu udari i beži“ od kojeg taj grad zavisi. „Venecija je spor grad“, rekao je Brunjaro. „Sporost Venecije je njena lepota“.

Vizije budućnosti Venecije obuhvataju i predloge za poreske olakšice da bi se tradicionalna zanatska proizvodnja vratila u istorijski centar. Građanske grupe su predložile podsticaje za obnavljanje tradicionalnih načina venecijanskog života, među kojima za pomoć gondolijerima koji vekovimaprevoze stanovnike veslajući stojeći, a u teškoj su borbi s konkurencijom u motornim brodicama. Ima i nade da će svojevrsne prodavnice – „zamke za turiste“, koje su se pozatvarale zbog pandemije, zameniti održiviji poslovi.

„Bevilakva“ – radionica luksuznog tekstila koji koriste modne kuće „Dior“, „Valentino“ i Dolce and Gabbana“, jedini je proizvođač koji radi na Kanalu Grande. „Da bi se ponovo pokrenula, Venecija se mora vratiti u svoju prošlost“, rekao je Rodolfo Bevilakva. „Ne sme se, i upotrebiću težak izraz: grad svakodnevno profanisati ljudima koji ne čiste za sobom“.

Pandemija je stvorila čistiju, sporiju Veneciju, ali već počinje da se vidi koliko će to biti teško održati, a kamoli sprovesti veće planove. Džejn da Mosto, izvršna direktorka nevladine organizacije „We Are Here Venice“ (Venecijo tu smo), napominje da barovi koji su počeli ponovo da rade, koriste tanjire i pribor za jelo za jednokratnu upotrebu, a to nikako nije održiva praksa.

Rasprave o upravljanju turizmom oduvek su bile burne u Veneciji, a sada posebno. Sporni plan gradskih vlasti o dodatnom oporezivanju onih koji u Veneciji ne žive, već tu samo provode radni dan, sklonjen je sa stola jer su mnogi prigovorili da bi takav sistem grad samo pretvorio u još skuplji „tematski park“.

Gradonačelnik i turistički zvaničnici procenjuju da će proći najmanje godinu dana dok se turisti kojih je bilo 30 miliona godišnje, vrate u bilo kojem značajnom broju. Dok mnogi uživaju zbog mira i tišine i čistijeg vazduha, godina bez turista znači i da će mnoga radna mesta nestati.

„Biće to borba za opstanak“, rekao je Klaudio Skarpa, šef Udruženja hotelijera Venecije.
Pristajanje brodova za krstarenje je za ovu godinu obustavljeno. Gondolijerima nije dozvoljeno da rade do 1. juna, a mnogi jedva preživljavaju pošto su od Vlade Italije dobili po samo jednu isplatu od 600 evra.

Njihova budućnost je i posle 1. juna neizvesna jer su za gondole predviđene stroge i za gondolijere skupe sanitarne mere, rekao je Andrea Balbi, šef udruženja koja predstavlja 433 gradske čamdžije. Tako im novi sanitarni propis ne dozvoljavaju da pomažu turistima da ulaze u čamac i izlaze iz njega. „Ispružena ruka nije samo ljubaznost“, rekao je Balbi, „već je to uslov osiguranja prevoznika za bezbednost putnika“ na šta su takođe obavezni.

Arigo Ćipriani, vlasnik bara „Harry’s“, rekao je da još ne razmišlja o otvaranju te svoje radnje na kanalu koju je proslavio Ernest Hemingvej, sve dok sanitarna ograničenja ne budu ublažena. Njegov bar nudi jedan od najboljih pogleda na prolaznike u Veneciji, uz koktel „Bellini“, ali cela radnja ima svega 36 kvadratnih metara što bi, po sadašnjim pravilima, omogućilo boravak samo nekoliko gostiju.

„Gostoprimstvo znači slobodu, odsustvo nametanja“, rekao je Ćipriani rezigniran propisima i dodao da „nema gostopimstvakroz maske“.

Drugi se ipak pripremaju da ponovo počnu da rade od ponedeljka, a Brunjaro, gradonačelnik, nada se da će signal oporavka biti priredjivanje popularnog festivala u julu kojim se svake godine uz regatu i spektakularan vatromet proslavlja završetak kuge 1577. godine – jedne od najgorih epizoda u venecijanskoj istoriji.

„Biće to nešto što svet nije video“, rekao je gradonačelnik zagonetno.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.