Zašto se NASA vraća na Mesec 50 godina kasnije sa Artemisom I?

Nije slučajno što je program Artemis nazvan po Apolonovoj sestri bliznakinji iz grčke mitologije. Artemis će nastaviti tamo gde je čuveni Apolo program stao 1972. slanjem misija sa posadom na Mesec, ali na nov način.

Ciljevi programa Artemis uključuju sletanje različitih posada astronauta na Mesec i prvi put istraživanje mračnog južnog pola Meseca.

Ambiciozni napori takođe imaju za cilj uspostavljanje trajnog prisustva na Mesecu i stvaranje sistema za višekratnu upotrebu koji mogu omogućiti ljudsko istraživanje Marsa, a možda i šire.

Kada Artemis I bude lansiran danas u 20:17 po našem lokalnom vremenu, misija bez posade će testirati svaku novu komponentu koja će omogućiti buduća istraživanja dubokog svemira pre nego što ljudi krenu na putovanje 2024. i 2025. na brodovima Artemis II i Artemis III.

Problem sa motorom primorao je NASA-u 29. Avgusta da odloži lansiranje rakete na dugoočekivani debitantski probni let oko Meseca, 50 godina nakon što je okončan program Apolo.

Američka svemirska agencija navela je problem na jednom od glavnih motora rakete, nakon što su lansirni timovi počeli da pune njene rezervoare goriva superhladnim vodonikom i kiseonikom.

Vremenski uslovi takođe su bili jedan od faktora. Poslednja prognoza ukazuje da su šanse za povoljne vremenske uslove 70 odsto.

U kapsuli Orion koju bi trebalo da ponese raketa, sada nema astronauta, već su umesto njih probne lutke, opremljene senzorima za merenje vibracija, kosmičkog zračenja i drugih uslova.

Pod pretpostavkom da test let sa lutkama prođe dobro, astronauti bi na drugi let oko Meseca trebalo da krenu 2024. U trećoj fazi planirano je sletanje na Mesec i to bi, prema sadašnjim projekcijama trebalo da bude 2025.

Šestonedeljna misija prve faze trebalo bi da se završi padom kapsule u Tihi okean u oktobru.

Tim misije očekuje poletanje nove rakete “Space Launch Sistem” i svemirske letelice Orion u subotu iz svemirskog centra Kenedi na Floridi.
Nakon lansiranja sa Zemlje, Artemis I odlazi u misiju od 37 dana.

Tokom putovanja, svemirska letelica Orion će putovati 40.000 milja (64.000 kilometara) izvan Meseca – 30.000 milja (48.000 kilometara) dalje od rekorda postavljenog tokom Apola 13. Ova putanja oponaša putovanje koje će posada Artemis II 2024 preći.

Prema zvaničnicima NASA to će biti najdalja tačka do koje je letela neka svemirska letelica napravljena za ljude.

“Dok krećemo na prvi probni let Artemis, prisećamo se prošlosti ove agencije, ali naše oči nisu usmerene na neposrednu budućnost, već dalje od toga“, kazao je administrator NASA Bill Nelson na konferenciji za novinare ranije u avgustu.

“To je budućnost u kojoj će NASA spustiti prvu ženu i prvu osobu obojene kože na Mesec. A u ovim sve složenijim misijama, astronauti će živeti i raditi u dubokom svemiru i mi ćemo razviti nauku i tehnologiju da pošaljemo prve ljude do Marsa”,naveo je.

Lekcije naučene iz programa Apolo i šatlova dale su informacije o dizajnu rakete “Space Launch Sistem”, najmoćnije rakete na svetu.

Mega raketa na Mesecu će pokrenuti letelicu skoro 1.000 puta dalje od lokacije Međunarodne svemirske stanice u niskoj orbiti Zemlje. SLS raketa će ubrzati Orion do brzine od 22.600 milja na sat (36.370 kilometara na sat) da bi pobegla od Zemljine gravitacije i stigla do Meseca.

“To je jedina raketa koja je sposobna da pošalje Orion i posadu i zalihe u duboki svemir pri jednom lansiranju“, rekao je Džon Honikat, menadžer programa “Space Launch Sistem” u NASA centru za svemirske letove Maršal u Hantsvilu, Alabama.

Na vrhu rakete je svemirska letelica Orion, dizajnirana da nosi posadu kroz duboki svemir i bezbedno vrati astronaute na Zemlju.

Svemirska letelica ima modul za posadu, servisni modul i sistem za prekid lansiranja koji ima sposobnost da odvede letelicu i njenu posadu na bezbedno tokom bilo koje vanredne situacije koja bi se mogla desiti tokom lansiranja.

Orionova putanja kroz svemir će testirati sposobnost letelice da održava komunikaciju sa Zemljom izvan Meseca i zaštiti svoju posadu od radijacije.

Kada se svemirska letelica vrati na Zemlju u oktobru, suočiće se sa temperaturama upola nižim od sunčeve površine i udariće u vrh Zemljine atmosfere brzinom od 40.200 kilometara na sat – što je 32 puta brže od brzine zvuka, rekao je Nelson.

„Orion će se vratiti kući brže i toplije nego bilo koja letelica do sada pri brzini od 32 maha“, rekao je Nelson. „U spejs šatlu smo bili na 25 maha, što je oko 28.160 kilometara na sat (28.160 kilometara na sat).“ (1 mah je brzina zvuka.)

Toplotni štit je testiran na Zemlji, ali povratak iz svemira je jedini pravi test koji simulacije ne mogu u potpunosti da repliciraju.

“Ponovni ulazak će biti sjajan da pokažemo našu sposobnost toplotnog štita, osiguravajući da se svemirski brod bezbedno vrati kući, i naravno za buduće misije, štiteći posadu“, rekao je Hu.

Svi ciljevi inauguracionog Artemisovog leta će pokazati sposobnosti neophodne kada Orion bude poveo ljude u duboki svemir. Lista uključuje sveukupno bezbedan let, performanse SLS rakete, testiranje toplotnog štita i vraćanje svemirske letelice kada pljusne u Tihi okean kod obale San Dijega.

Orion neće nositi posadu na ovoj početnoj misiji, ali će biti pun podataka sa leta – uključujući senzore koji su povezani sa nekim veoma potrebnim putnicima.

Tri lutke će se voziti na Artemis I kako bi simulirali šta ljudi mogu iskusiti, a podaci iz njihovih senzora će otkriti koliko su vibracija iskusili, kao i izloženost radijaciji i upotrebljivost njihovih letačkih odela i prsluka za zračenje.

Pošto je Artemis I probni let, Artemisov tim je spreman da preuzme više rizika, rekao je Majk Sarafin, NASA-in menadžer misije Artemis I. Preuzimanje ovih rizika sada može eliminisati probleme kada je stvarna posada na brodu, rekao je on.

Ali više od svih podataka i nauke koje će tim misije prikupiti jeste ideja da se nastavi istraživanje svemira od strane ljudi tako što će se napraviti veliki korak napred od Apolona do Artemide.

“Artemis I pokazuje da možemo da uradimo velike stvari koje ujedinjuju ljude, stvari koje koriste čovečanstvu – stvari poput Apolona koje inspirišu svet“, rekao je Nelson. “I svima nama koji gledamo u Mesec, sanjajući o danu kada će se čovečanstvo vratiti na mesečevu površinu: ljudi, mi smo ovde, vraćamo se nazad i to putovanje, naše putovanje, počinje sa Artemisom I”.