Zelenski: Zaštitićemo našu državu sa ili bez pomoći naših partnera

„Ne prozivam svoje prijatelje po imenu, ne želim da se druge zemlje stide“, rekao je Zelenski.

„Ne radi se o ratu u Ukrajini, već o ratu u Evropi“, dodao je on. „Ukrajina je napravila svoj izbor 2014. i mnogi ljudi su žrtvovali svoje živote za to“, rekao je Zelenski, misleći na revoluciju Evromajdana i rat na istoku Ukrajine.

„Od 2014. Rusija insistira da smo pogrešno izabrali, da nas niko ne čeka u Evropi. Zar Evropa ne bi trebalo stalno da govori i svojim postupcima pokazuje da to nije istina?“

On je takođe tražio da se obnovi bezbednosna arhitektura u Evropi, i zahtevao je nove bezbednosne garancije za Ukrajinu.

„Bezbednosna arhitektura je uništena, krajnje je vreme za novu“, rekao je Zelenski. „Imamo pravo da zahtevamo prelazak sa politike smirivanja na bezbednosne garancije”.

Zelenski je rekao da želi nove bezbednosne garancije od potpisnika budimpeštanskog memoranduma. On je rekao da ako Ukrajina ne dobije obnovljene, stvarne bezbednosne garancije od potpisnica – SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i Rusije – sve odredbe sporazuma iz 1994. će biti nevažeće. U okviru sporazuma, Ukrajina se odrekla svog nuklearnog arsenala u zamenu za bezbednosne garancije, ali je Rusija ipak izvršila invaziju na Ukrajinu i anektirala Krim 2014. godine.

Zelenski je takođe predložio sazivanje samita stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u narednim nedeljama, uz učešće Ukrajine, Nemačke i Turske.

Takođe je zatražio sastanak sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

„Ne znam šta ruski predsednik želi, zato želim da ga upoznam“, rekao je on.

On je, kako prenose mediji, održao emotivan govor kazavši da zemlje koje ne stoje uz Ukrajinu „treba da razmišljaju o karmi“.

Bezbednosna konferencija u Minhenu okupila je danas brojne svetske lidere a Ukrajina i pretnja Rusije novom invazijom bila je dominantna tema. Ruski lider Vladimir Putin nije prisustvovao konferenciji već je u društvu svog beloruskog saveznika Aleksandra Lukašenka lično nadgledao raketne vežbe u Rusiji. U Minhen ove godine nije došao ni Sergej Lavrov, šef ruske diplomatije.

Svi svetski lideri su saglasni da je rešenje za Ukrajinu diplomatija te da Rusija igra opasne igre koje bi mogle imati ozbiljne posledice na ostatak Evrope i sveta.

Kako je kazao britanski premijer Boris Džonson, Rusija će doživeti poraz ako napadne Ukrajinu. On je obećao da će njegova zemlja “pratiti trag ruskog novca u Britaniji i otkriti vlasništvo nad sumnjivim entitetima”.

Rusija će se suočiti sa „značajnim i neviđenim“ ekonomskim troškovima, rekla je potpredsednica SAD Kamala Haris na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. SAD bi mogle da sankcionišu ruske vladine zvaničnike i poslovne lidere, ponovila je, iako Bajdenova administracija do sada nije otkrila nijedno ime.

Zanimljivo je i da je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji naglasio “da suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet svake zemlje treba poštovati i čuvati jer je to osnovna norma međunarodnih odnosa. To je u skladu sa ciljevima i principima Povelje UN i dosledan je stav kineske vlade. Ukrajina nije izuzetak“. On je apelovao hitnu potrebu za diplomatskim rešenjem ukrajinske krize.

„Nadamo se da se kroz dijalog i konsultacije može pronaći rešenje koje će zaista garantovati bezbednost i stabilnost u Evropi“, rekao je Vang u svom video govoru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Glavni kineski diplomata je dodao da bi sporazum iz Minska mogao biti osnova za diplomatsko rešavanje krize.

„Smatramo da sada treba da se vratimo na prvobitno rešenje sporazuma iz Minska, jer su taj sporazum postigle sve strane u vezi sa ovim pitanjem, što je obavezujući sporazum“, rekao je Vang.

Sporazumi iz Minska – nazvani po glavnom gradu Belorusije gde su potpisani 2014. i 2015. godine – pokušavaju da obezbede prekid vatre između ukrajinske vlade i separatista koje podržava Rusija na istoku Ukrajine.

„To je odobrio i priznao Savet bezbednosti UN. To je jedini izlaz za ukrajinsko pitanje. Koliko sam razumeo, ruska strana podržava novi sporazum iz Minska. A za Evropu, ona takođe podržava ovaj sporazum nedavno“, rekao je Vang.

Peking je, takođe, okrivio širenje NATO-a na istok za tekuće tenzije između Rusije i Ukrajine, zbog kojih je, kako je kazao, svet na ivici neposredne eskalacije rata.

Nemački kancelar Olaf Šolc u svom obraćanju je poručio da su granice u Evropi nepromenjive, kao i to da Zapadni Balkan smatra delom Evrope.

“Kada kažem Evropska unija, mislim da ona uključuje Zapadni Balkan. Nije dovoljno navesti perspektivu članstva ovog regiona u EU kao strateški cilj, moramo aktivno raditi na tome”, rekao je Šolc, a što je izazvalo aplauz prisutnih.

Govoreći o krizi na istoku Evrope koji je izazvao ruski zahtev NATO-u da bivše države SSSR-a ostanu van Saveza jer to prema mišljenju ruskog predsednika  nije bezbednosno opravdano, Šolc je kazao da se NATO i Evropa zalažu za mir.

„Imamo razloga da verujemo da ruske snage planiraju da napadnu Ukrajinu dodajući da veruju da će ciljati ukrajinsku prestonicu Kijev. „Uveren sam a je (Putin) doneo odluku“, rekao je on. Na pitanje novinara da li misli da je Putin dobeo odluku da izvrši invaziju na Ukrajinu, Bajden je to potvrdio. Istovremeno, dodao je, da diplomatija nije isključena sve dok se invazija nije dogodila.

“Ako Putin napadne Ukrajinu pre zakazanog sastanka ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena 24. februara, to bi značilo da je Rusija zatvorila vrata diplomatiji”, rekao je Bajden.