Žena do 36. godine imala tumor 12 puta: U njenim genima naučnici otkrili nešto bez presedana

Ova 36-godišnjakinja je prvi put lečena od raka u dobi od dve godine. Kada je imala 15 godina, dijagnostikovan joj je rak materice. U 20. godini, tumor pljuvačne žlezde je hirurški odstranjen. Godinu dana kasnije, imala je sarkom.

Dok je prolazila kroz svoje 20-te i 30-te, dijagnosticirano joj je nekoliko različitih tumora. Imala ih je ukupno 12, od kojih je pet malignih. Tako je međunarodni tim naučnika, predvođen stručnjacima iz španskog Nacionalnog instituta za istraživanje raka, uzeo uzorke njene krvi i sekvencirao DNK kako bi analizirao genetske mutacije u hiljadama pojedinačnih ćelija.

Pri tome su otkrili nešto čudno; ova žena je imala jedinstvenu mutaciju zbog koje je bila izuzetno sklona razvoju tumora. Imala je mutaciju u obe kopije gena MAD1L1, što ranije nije viđeno kod ljudi. Naime, mutacije na tom genu su zabeležene i ranije; imali su ih čak i članovi porodice bolesnika. Ali ovo je prvi put da je primećena promena u obe kopije gena.

Gen MAD1L1 je odgovoran za ključni deo mehanizma koji pomaže u poravnanju hromozoma pre deobe ćelije. Dvostruka (ili homozigotna) mutacija gena MAD1L1 bila je smrtonosna za mišje embrione, pa je bilo veoma iznenađujuće što je otkrivena kod ljudi.

Kod 36-godišnje žene, ove mutacije su izazvale disfunkciju u replikaciji ćelija i formiranju ćelija sa različitim brojem hromozoma. Oko 30-40 odsto njenih krvnih zrnaca imalo je abnormalan broj hromozoma, piše Science Alert.

Hromozomi su način na koji je priroda uspela da reši problem razdvajanja dva identična molekula DNK na suprotne polove ćelije tokom mitoze i mejoze, prenosi Index.hr.

Moramo uzeti u obzir da je jedan molekul DNK nekoliko hiljada puta duži od prečnika ćelije. Ovaj problem je rešen tako što se molekul DNK kondenzuje, odnosno obavija, stvarajući hromozom. Ljudi normalno imaju 23 para hromozoma unutar jezgra ćelije; jedan dolazi od majke a drugi od oca.

Ljudi sa retkim MVA sindromom imaju različit broj hromozoma u nekim ćelijama i često razvijaju probleme, mikrocefaliju (gde je glava deteta manja od prosečne), kognitivne poteškoće i skloniji su razvoju tumora. Međutim, u ovom slučaju pacijent nije imao intelektualne smetnje i živeo je relativno normalnim životom.

„Još uvek ne razumemo kako je pacijentkinja mogla da se razvije tokom embrionalne faze ili kako je mogla da prevaziđe sve ove patologije“, rekao je molekularni biolog Markos Malumbres sa španskog Nacionalnog instituta za istraživanje raka.

Iako još uvek nije poznata tačna uloga aneuploidije (odstupanja od broja hromozoma) u nastanku karcinoma, utvrđeno je da oko 90 odsto tumora ima ćelije raka sa dodatnim ili smanjenim brojem hromozoma.

Studija je otkrila da ljudi sa aneuploidijom, poput 36-godišnje žene, imaju pojačan imuni odgovor; što bi moglo da pruži nove mogućnosti za kliničko lečenje pacijenata sa ovim stanjem.

Istraživanje pod nazivom Bialelne mutacije zametne linije u MAD1L1 izazivaju sindrom aneuploidije sa visokom osetljivošću na tumor objavljeno je u časopisu Science Advances.