Zbog čega muškarci češće obole od raka: Ova tri faktora povećavaju rizik 1Foto: Pixabay/Valelopardo

Dugoročne opservacione studije pokazuju da čak i kada se uzmu u obzir faktori životne sredine, stopa linjanja je i dalje veća kod muškaraca nego kod žena. Zašto?

Maligne bolesti su među najvećim zdravstvenim problemima današnjice, a prema statistikama, muškarci češće obolevaju od raka nego žene.

Ova razlika se obično pripisuje faktorima životnog stila.

Međutim, dugoročne opservacione studije pokazuju da čak i kada se uzmu u obzir faktori kao što su pušenje i konzumiranje alkohola, stopa incidencije je i dalje veća kod muškaraca nego kod žena.

Zašto se to dešava objasnio je dr med. Davor Kust, specijalista onkologije i radioterapije, iz Poliklinike Anova.

Različiti hromozomi, visina, način života

– Odavno je poznato, na osnovu podataka o učestalosti malignih bolesti, da muškarci češće obolevaju od raka nego žene. Ako uzmemo primer SAD, muškarci imaju otprilike jednu od dve šanse da u životu obole od raka, dok žene imaju jednu od tri šanse. U Hrvatskoj su podaci slični. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku u 2020. godini, 51,7 posto ukupne populacije Hrvatske činile su žene, a 48,3 posto muškarci. Istovremeno, prema podacima Registra za rak u 2019. godini, registrovano je 13.547 novootkrivenih muškaraca i 11.805 žena – objašnjava dr Kust.

Doktor ističe da je rak genetska bolest, odnosno uzrokovana je promenama u genima koji kontrolišu funkciju svih ćelija u telu, posebno njihov rast i deobu.

– Genetske promene koje izazivaju rak mogu biti nasleđene od roditelja, ali se češće javljaju tokom života kao greške u deobi ćelija ili oštećenja DNK izazvana uticajima okoline (na primer, hemikalije iz dima cigareta ili ultraljubičasto zračenje sunca). Sve u svemu, smatra se da je samo 5-10 odsto slučajeva raka rezultat samo genetike – ističe on.

Zbog toga se, kaže, godinama smatralo da je povećan rizik od bolesti među polovima povezan sa razlikama u načinu života, piše Živim.hr.

– Muškarci su u prošlosti bili ozbiljniji pušači i alkoholičari i češće su radili u rizičnim radnim sredinama, poput fabrika, gde su mogli biti izloženi kancerogenima, poput azbesta i drugih industrijskih toksina. Međutim, čak i kada je sve više žena počelo da puši, pije i radi na sličnim poslovima, razlika u incidenciji je ostala konzistentna – kaže dr Kust.

Štaviše, u poslednje vreme je objavljeno više studija koje su pomenutu razliku pokušavale da objasne genetikom, odnosno Ks hromozoma od kojih žene imaju dve kopije, a muškarci samo jednu (muškarci umesto druge kopije imaju I hromozom).

– Zanimljivo je da se upravo na H hromozomu nalazi deo tzv tumor supresorski geni. To su geni koji nose informacije za stvaranje proteina odgovornih za prevenciju raka. Ukoliko dođe do mutacije takvog gena, bilo genetski ili usled uticaja okoline, može doći do raka. U tom smislu, žene su zaštićenije jer imaju dve kopije gena, što znači da u slučaju mutacije u jednoj, druga i dalje može da obavlja svoju ulogu – rekao je onkolog.

On, međutim, naglašava da je proces nastanka i razvoja karcinoma mnogo složeniji od pomenutog procesa i uključuje brojne druge faktore, ali su žene tu ipak u povoljnijem položaju.

– Navedeno bi delimično moglo da objasni razliku u riziku od oboljenja, posebno kod tipova tumora koji se javljaju dva do tri puta češće kod muškaraca nego kod žena, uključujući rak glave i vrata, jednjaka i bešike – rekao je on.

Kako visina može povećati rizik od raka?

Kada se raspravlja o razlici u riziku od raka, stručnjaci često navode da je visina povezana sa povećanim rizikom od nekoliko vrsta raka. S obzirom na to da su muškarci, statistički gledano, viši od žena, postavlja se pitanje da li je razlog to što visoka osoba ima više ćelija ili nešto drugo.

– Sigurno deo odgovora leži u jednostavnoj činjenici da viši ljudi imaju više ćelija. Svaka dodatna ćelija nosi sa sobom rizik da u nekom trenutku bude genetski promenjena (mutirana), što ponekad, u zavisnosti od vrste mutacije, može dovesti do raka. Međutim, veruje se da su u navedeno uključeni i brojni drugi faktori, a sama visina kao broj nije uvek najvažnija – kaže dr Kust.

Sagovornik naglašava da je konačna visina odrasle osobe vizuelni prikaz procesa rasta kroz koji je telo osobe prošlo od začeća do odraslog doba.

– Na ovaj proces utiču ne samo geni, već i faktori sredine na koje možemo imati značajan uticaj (npr. faktori rasta kao što su insulin, insulinu sličan faktor rasta, hormon rasta i polni hormoni), pri čemu se čini da ključnu ulogu igra kvalitet i količina hrane koju jedemo – rekao je on.

Kako možemo smanjiti rizik?

– Iako su muškarci u povećanom riziku, šansa svake osobe da oboli najviše zavisi od načina života i navika. Zbog toga i muškarci i žene mogu mnogo da učine da se zaštite od bolesti – naglašava onkolog.

Naš sagovornik savetuje da se pridržavate ovih smernica kako biste smanjili rizik:

– Nemojte pušiti/konzumirati bilo koji oblik duvanskih proizvoda
– Konzumirajte alkohol umereno
– Zdravo hranite
– Budite redovno fizički aktivni i održavajte adekvatnu telesnu masu
– Izbegavajte prekomerno izlaganje sunčevoj svetlosti
– Redovno sprovoditi sistematske preglede i učestvovati u programima ranog otkrivanja bolesti

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.