Foto: Pixabay / LoboStudioHamburg

Prema podacima iz kabineta premijerke Ane Brnabić izvoz IKT usluga raste duplo brže od izvoza usluga (13 odsto) i tri puta brže od izvoza roba (8,6 odsto), pa je u 2017. godini udeo ovog sektora u BDP-u dostigao pet odsto. Od toga 1,9 odsto BDP-a je udeo samo programiranja, a njegov udeo je utrostručen u prethodnih nekoliko godina. Prema poslednjim dostupnim podacima, za 2017. godinu, broj registrovanih zaposlenih u IKT sektoru je bio oko 56.000 (računajući i preduzetnike), dok je samo za računarsko programiranje registrovano 25.000 ljudi. Ova brojka pak ne obuhvata tzv. frilensere i kompanije čija pretežna delatnost nije IT, ali se bave i proizvodnjom softvera, kao što su neki instituti i fakulteti.

Ipak treba nam biti jasno da kada govorimo o rastu IT sektora u Srbiji, govorimo o izvozu IT usluga. Kako objašnjava Milan Šolaja, direktor Vojvodina IKT klastera osnova rasta tog segmenta je stalno rastuća tražnja na svetskom tržištu i sposobnost naših stručnjaka da se na njemu takmiče i isporuče kvalitet.

„Cifra od jedne milijarde za naše uslove deluje kao magičan broj, ali treba znati da srpski IT time čini tek pola procenta globalnog tržišta IT usluga. Samim tim, prostora za dalji rast svakako ima. Ogroman deo izvoza je zasnovan na autsorsingu, poslovnom modelu koji podrazumeva isporuku softverskih rešenja po narudžbini, dok je manji deo vezan za proizvodnju i plasman sopstvenih softverskih proizvoda“, napominje on upozoravajući na naličje ovog fenomena, a to je stagnacija domaćeg IT tržišta već dugi niz godina.

Prema njegovim rečima, nivo ulaganja u IT po glavi stanovnika je pouzdan pokazatelj razvoja, jer što više novih tehnologija se koristi, to je razvoj snažniji. „Taj iznos je u Srbiji oko 60 evra, dok je prosek u EU 800 evra. Zemlje koje su 2004. ušle u EU imale su taj indikator na nivou od 150 evra. I upravo je to cifra koju treba da dosegnemo da bismo bili prepoznati kao zemlja koja pokazuje znake ozbiljnijeg razvoja. Ta cifra, naravno, nije cilj, nego je njeno dostizanje početna tačka daljeg razvoja koji će omogućiti da Srbija zaista uhvati korak sa razvijenim svetom“, smatra Šolaja.

On objašnjava da je razvoj sopstvenih proizvoda model koji obezbeđuje višestruko veći povrat na uloženo. S druge strane, takav razvoj zahteva dosta vremena i ulaganja pre nego što počne i ako počne da donosi rezultate.

„Da bi ovaj poslovni model više zaživeo u Srbiji, potrebno je uraditi dosta toga u raznim oblastima. Obrazovni sistem treba da bude više usmeren na inovacije i nove tehnologije, državna uprava treba da napravi regulatorni i poreski okvir koji će favorizovati inovacije i preduzetništvo, a svi zajedno moramo graditi ekosistem podrške koji podrazumeva pristup finansiranju, obrazovanje za preduzetništvo, te kulturu preduzetništva u kojoj nije sramota ne uspeti nego ne pokušati“, zaključuje Šolaja.

Mere za podršku

U kabinetu premijerke koja je inače osnovala Savet za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije kažu da je 24. januara Savet usvojio plan rada za ovu godinu u kome je kao jedan od prioriteta odredio nastavak razvoja inovacione infrastrukture, za šta je Vlada ranije opredelila 100 miliona evra. U toku je izgradnja NTP Niš, NTP Novi Sad i najsavremenije zgrada za Institut BioSens u Novom Sadu, koji će biti evropski centar izvrsnosti u oblasti digitalne poljoprivrede.

U planu je realizacija 36 aktivnosti u oblasti formalnog i neformalnog obrazovanja, razvoja inovacione infrastrukture i stvaranja pravnog okvira za poslovanje IT-ja. Informatika je postala obavezan predmet pre dve godine, a od ove godine na ovim časovima će se učiti i pravljenje animacija i jednostavnijih video igrica, dok će od sledeće godine biti uvedene osnove analitike.