Foto: Pixabay / LoboStudioHamburgPrema podacima iz kabineta premijerke Ane Brnabić izvoz IKT usluga raste duplo brže od izvoza usluga (13 odsto) i tri puta brže od izvoza roba (8,6 odsto), pa je u 2017. godini udeo ovog sektora u BDP-u dostigao pet odsto. Od toga 1,9 odsto BDP-a je udeo samo programiranja, a njegov udeo je utrostručen u prethodnih nekoliko godina. Prema poslednjim dostupnim podacima, za 2017. godinu, broj registrovanih zaposlenih u IKT sektoru je bio oko 56.000 (računajući i preduzetnike), dok je samo za računarsko programiranje registrovano 25.000 ljudi. Ova brojka pak ne obuhvata tzv. frilensere i kompanije čija pretežna delatnost nije IT, ali se bave i proizvodnjom softvera, kao što su neki instituti i fakulteti.
Ipak treba nam biti jasno da kada govorimo o rastu IT sektora u Srbiji, govorimo o izvozu IT usluga. Kako objašnjava Milan Šolaja, direktor Vojvodina IKT klastera osnova rasta tog segmenta je stalno rastuća tražnja na svetskom tržištu i sposobnost naših stručnjaka da se na njemu takmiče i isporuče kvalitet.
„Cifra od jedne milijarde za naše uslove deluje kao magičan broj, ali treba znati da srpski IT time čini tek pola procenta globalnog tržišta IT usluga. Samim tim, prostora za dalji rast svakako ima. Ogroman deo izvoza je zasnovan na autsorsingu, poslovnom modelu koji podrazumeva isporuku softverskih rešenja po narudžbini, dok je manji deo vezan za proizvodnju i plasman sopstvenih softverskih proizvoda“, napominje on upozoravajući na naličje ovog fenomena, a to je stagnacija domaćeg IT tržišta već dugi niz godina.
Prema njegovim rečima, nivo ulaganja u IT po glavi stanovnika je pouzdan pokazatelj razvoja, jer što više novih tehnologija se koristi, to je razvoj snažniji. „Taj iznos je u Srbiji oko 60 evra, dok je prosek u EU 800 evra. Zemlje koje su 2004. ušle u EU imale su taj indikator na nivou od 150 evra. I upravo je to cifra koju treba da dosegnemo da bismo bili prepoznati kao zemlja koja pokazuje znake ozbiljnijeg razvoja. Ta cifra, naravno, nije cilj, nego je njeno dostizanje početna tačka daljeg razvoja koji će omogućiti da Srbija zaista uhvati korak sa razvijenim svetom“, smatra Šolaja.
On objašnjava da je razvoj sopstvenih proizvoda model koji obezbeđuje višestruko veći povrat na uloženo. S druge strane, takav razvoj zahteva dosta vremena i ulaganja pre nego što počne i ako počne da donosi rezultate.
„Da bi ovaj poslovni model više zaživeo u Srbiji, potrebno je uraditi dosta toga u raznim oblastima. Obrazovni sistem treba da bude više usmeren na inovacije i nove tehnologije, državna uprava treba da napravi regulatorni i poreski okvir koji će favorizovati inovacije i preduzetništvo, a svi zajedno moramo graditi ekosistem podrške koji podrazumeva pristup finansiranju, obrazovanje za preduzetništvo, te kulturu preduzetništva u kojoj nije sramota ne uspeti nego ne pokušati“, zaključuje Šolaja.
Mere za podršku
U kabinetu premijerke koja je inače osnovala Savet za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije kažu da je 24. januara Savet usvojio plan rada za ovu godinu u kome je kao jedan od prioriteta odredio nastavak razvoja inovacione infrastrukture, za šta je Vlada ranije opredelila 100 miliona evra. U toku je izgradnja NTP Niš, NTP Novi Sad i najsavremenije zgrada za Institut BioSens u Novom Sadu, koji će biti evropski centar izvrsnosti u oblasti digitalne poljoprivrede.
U planu je realizacija 36 aktivnosti u oblasti formalnog i neformalnog obrazovanja, razvoja inovacione infrastrukture i stvaranja pravnog okvira za poslovanje IT-ja. Informatika je postala obavezan predmet pre dve godine, a od ove godine na ovim časovima će se učiti i pravljenje animacija i jednostavnijih video igrica, dok će od sledeće godine biti uvedene osnove analitike.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Milorad Timitić: Imao je nešto mišićevsko
Ne izvoze softver stručnjaci, programeri, nego vlasnici kompanija koji eksploatišu programere, dakle, milijarda izvoza i rast od 27% je veći profit za eksploatatore a ne za programere. Nisu ni plate programera povećane 27% a gomila programera pljuje po šefovima za koje kažu da nemaju pojma i ne poštuju radnike, imate na helloworld ocene zaposlenih IT radnika, šta kažu o kompanijama u kojima rade.
Vlasnici IT kompanija ne eksploatisu zaposlene, nego ih zaposljavaju i nude im bolje uslove za rad od skoro svih drugih industrija u Srbiji. U mojoj firmi plate zaposlenih rastu za 20% do 30% na godisnjem nivou i velika vecina kolega je vrlo zadovoljna.
Toliki bubble u svet vredan trilione pa i srbiju dopalo milijardu. Nece dugo trajati a onda .. ovaj outsourcing model nece potrajati, nace oni jeftinije i bolje u nekim drugim zemljama poput gruzije ili irana