„Banja“ na Dedinju sve teže dostupna pacijentima

Posle izdvajanja, očekuje se da ta ustanova bude registrovana pod (starim) nazivom „Klinika za produženo lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih i pulmoloških bolesnika i balneologiju“.

Referendum je, smatraju zaposleni, „najispravnija zakonska procedura koja mora da se poštuje“, a ta kuća ispunjava sve kriterijume potrebne za kliniku te vrste. O njihovoj nameri obavešteni su Ministarstvo zdravlja i Republičli zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO), kao i novi Upravni odbor.

– Naša ustanova će do kraja godine nestati, jer je pacijenata sve manje. Krajem prošle nedelje je bilo popunjeno 39 od 80 bolesničkih kreveta. Osim toga, gotovo sve usluge se naplaćuju, tako da se „gasi“ i poliklinika – kaže dr Dragana Seferović, kardiolog koji u toj ustanovi radi duže od tri decenije.

Ona tvrdi da je Institut za rehabilitaciju u Sokobanjskoj 17, posle pola veka, postao – banja na Dedinju. Jer, ističe dr Seferović, ta ustanova više ne prima pacijente na sekundarnu bolničku, već specijalizovanu banjsku rehabilitaciju. Za pacijente, srčane bolesnike, Institut je ranije predstavljao prvu stepenicu po napuštanju bolnice, a pre odlaska kući. Sada im treba rešenje gradske komisije koja dodeljuje banjsko lečenje.

– Nijedan bolesnik koji izađe iz Kliničkog centra Srbije ili Instituta Dedinje više ne može da dođe sa uputom izabranog lekara opšte medicine i bude hospitalizovan u našem Institutu. Ranije je prijem pacijenta zakazivan direktno iz koronarne jedinice, a rodbina je potom donosila uput – kaže dr Seferović.

Sada, međutim, pacijent koji izađe iz koronarne jedinice sa stentovima ne može da nastavi lečenje u Institutu za rehabilitaciju. Jedina indikacija za banjsko lečenje je stanje posle baj-pasa i komplikacije srčane slabosti posle infarkta.

Po napuštanju kardiohirurgije, objašnjava dr Seferović, pacijent iz Beograda najpre mora da ode u filijalu RZZO i zakaže komisiju (koju najčešće čine lekar opšte prakse, pedijatar i fizijatar), koja odlučuje da li će ga uputiti u Institut u Sokobanjskoj ili – Nišku banju.

Godišnje se u Institutu za rehabilitaciju, koji raspolaže sa 80 bolesničkih postelja, zbrine 1.250 do 1.300 bolesnika. Više od 1.500 pacijenata koliko je planirano za ovu godinu je nedostižno i realizacija plana uveliko kasni. U specijalističkim ambulantama i dijagnostici obavi se godišnje 25.000 do 28.000 pregleda. Svaki pregled sada se naplaćuje 600 dinara.

Na gubitku su, čini se svi – pacijenti, lekari, ali i država koja, iako druga u Evropi po stopi obolevanja i smrtnosti od bolesti srca, ne pokazuje interes za očuvanje kuće sa ogromnim iskustvom u rehabilitaciji upravo tih pacijenata.

O sudbini Instituta u Sokobanjskoj, koji ima 80 zaposlenih, ali i zgradu na veoma atraktivnoj lokaciji, za sada se spekuliše da će biti prodat ili promeniti namenu. Jedna opcija je da bude priključen komšijskom Institutu Dedinje kome „manjka“ kapaciteta.

Ministarstvo: Status kuće nije promenjen

U Ministarstvu tvrde da je Institut za rehabilitaciju stacionarna, odnosno bolnička zdravstvena ustanova specijalizovana za rehabilitaciju, kojoj status nije promenjen i nije postala „banja“, a pacijente prima na sekundarnu bolničku rehabilitaciju.

U obrazloženju Ministarstva navodi se da, u skladu sa Uredbom o planu mreže zdravstvenih ustanova, Beograd ima ukupno 380 postelja za rehabilitaciju kardioloških bolesnika – 80 u Sokobanjskoj broj 17 i 300 u Mladenovcu.

Na pitanje o eventualnoj prenameni zgrade Instituta, u Ministarstvu nam je odgovoreno da će se „rešavanje viškova kapaciteta u specijalnim bolnicama za rehabilitaciju u državnoj svojini, koji nisu neophodni za funkcionisanje zdravstvene službe u Republici, obaviti putem pokretanja postupka privatizacije – u skladu sa Zaključkom Vlade Srbije iz novembra 2007“.