Radio Beograd: Prva u Jugoslaviji i deveta stanica u Evropi

U početku se program emitovao samo utorkom, četvrtkom i subotom, a nešto kasnije je to bilo svakodnevno. Propagandi radija doprineli su radio klubovi, koji su okupljali amatere i poznavaoce izumiteljskih dostignuća. Inicijativa za osnivanje ove radio stanice proistekla je upravo iz beogradskog kluba. Cilj radio stanice, kako se smatralo, mora biti podizanje „kulturne i narodne svesti, vaspitanje ukusa i širenje stručnog znanja“.

Studio se u to vreme nalazio u zgradi banke, preko puta današnje Srpske akademije nauka i umetnosti u Knez Mihailovoj, dok se predajnik nalazio u Rakovici. Sve emisije išle su preko malog, amaterski izrađenog studijskog pojačivača, odnosno „miksete“. Program su u prvim godinama činili prenosi koncerata, emitovanje vesti, kao i berzanskih i meteoroloških izveštaja. Muzičke emisije podrazumevale su u studiju pratioca na klavira, a postojala je i takozvana Služba prenosa sa terena. Od 1925. izdvajaju se emisije „Radio koncert“ i „Dnevne novosti“, koje su se emitovale svakodnevno. Pažnja je tada naročito posvećivana muzici kako bi se putem nje radiofonija približila publici.

Nekoliko godina kasnije Radio Beograd proširuje domet slušanosti, tako da je 1929. stigla telegrafska poruka iz Zrenjanina koja je glasila: „Beograd se čuje kod nas kao da je usred Bečkereka“. Iste godine, ova radio stanica pozvala je građane putem oglasa da postanu njeni pretplatnici. U tom oglasu pisalo je: „Budite radio pretplatnik; za više od deset časova prosečno dnevne emisije pretplata Vas staje dnevno nepun jedan dinar“. Do kraja te godine Radio Beograd imao je skoro 20 hiljada pretplatnika.

Program stanice se tokom godina proširivao, pa su se ubrzo uveli i izveštaji o stanju vode koji su emitovani svakoga dana u podne. Publika je bila u mogućnosti da sluša i humorističke i dramske emisije, predavanja, pa i čitanja književnih dela. Emitovanje muzičkih numera obavljano je sa gramofonskih ploča, kojih je krajem 1938. bilo više od tri hiljade. Govorni deo programa u odnosu na muziku se od početka rada stanice godinama povećavao. Prvi prenos fudbalske utakmice bio je 1929. godine, BSK – Jugoslavija, a iste godine emitovan je i prenos iz Opere Narodnog pozorišta, kada su slušaoci iz svojih domova mogli da poslušaju deo iz opere „Knez Igor“. Kao prve spikerske „legende“, među publikom bili su popularni Ivan Kovačević i Jelena Biblija.

Tokom Drugog svetskog rata Radio Beograd nije emitovao redovni program, već su radile samo mobilne ekipe koje su povremeno puštale izveštaje iz grada. Nakon rata organizovane su dopisničke mreže, pa je stanica od 1947. imala saradnike iz svih glavnih gradova republika, kao i iz većih gradova Srbije. U narednim godinama određeni su i dopisnici iz prestonica Francuske, Velike Britanije, SAD, Sovjetskog saveza, Kine i drugih zemalja.

U periodu između 1958. i 1969. Radio Beograd započeo je sa emitovanjem još tri programa – drugi, treći i program 202. Sva četiri programa nastavila su sa emitovanjem sve do danas. Radio Beograd od 1947. nalazi se u zgradi Zanatskog doma, na uglu ulica Hilandarske i Svetogorske.

Istraživanje auditorijuma

Jedno od prvih istraživanja auditorijuma obavljeno je krajem tridesetih godina, kada je odgovorilo skoro 30 hiljada pretplatnika od ukupno 60 hiljada upućenih upitnika. Rezultati su izgledali na sledeći način: 76 odsto tražilo je vesti i novinarske izveštaje, 76 odsto humorističke emisije, 58 odsto predavanja u okviru „Nacionalnog časa“, 56 odsto reportaže, 52 odsto sportske vesti, 47 odsto zdravstvena predavanja, 43 odsto predavanja za domaćice, a 37 odsto predavanja za poljoprivrednike.