"Znaci za opasnost od poplava čista kozmetika": Sagovornici Danasa o "merama" koje se u Beogradu sprovode protiv poplava 1Dunav stanica, Beograd; Foto: Katarina Živanović (arhivska fotografija)

Posle velikih kiša koje su početkom jula u glavnom gradu izazvale potpuni kolaps, gradonačelnik Beograda došao je na ideju da problem reši postavljanjem znakova koji upozoravaju na opasnost od poplava na najkritičnijim tačkama u gradu.

Prvi znakovi koji vozače upozoravaju na visok nivo vode koja se skuplja posle obilne kiše postavljeni su prethodnih dana, a na račun tog poteza gradske vlasti ne stišavaju se kritike, koje ga ocenjuju kao besmislenu kozmetiku u situaciji kada je kišna kanalizacija nedovoljna za potrebe grada ali i ona postojeća neadekvatno održavana.

Predsednica odborničke grupe Ujedinjeni u Skupštini Beograda kao i beogradskog Odbora SSP Mila Popović ocenila je da „zabadanje saobraćajnih znakova po principu „pazi klizav pod“ sasvim sigurno nije ni početak rešavanja problema kišne kanalizacije, već prebacivanje odgovornosti na građane i zamazivanje očiju javnosti“.

– Aleksandar Šapić, za početak, treba da dostavi izveštaj šta je JKP Beogradski vodovod i kanalizacija sprovelo od poslednjih obilnih padavina i da li su se pročistili gajgeri, rigole i velike šahte, da li se proverila ispravnost crpnih stanica i da li su se tamo gde treba nabavili agregati. Ako gradska vlast to do sada nije učinila znači da nije ni počela da se bavi ovim problemom. Nisu građani krivi što se nađu na bilo kojoj gradskoj ulici u trenutku pljuska. Kriva je gradska vlast kojoj je izgleda normalno i prihvatljivo da se posle svake malo jače kiše u dvomilionskom gradu po ulicama lakše saobraća gondolama i kajacima, nego automobilima i autobusima, zaključila je Popović.

Pavlović, odbornik NDMBGD u beogradskoj Skupštini kaže za Danas da postavljeni znaci izgledaju kao pokušaj da se „iz odsečene noge zaustavi krvarenje flasterom“.

– Ovom prosto tragičnom merom Šapić, ne prvi put, pokazuje osnovno nerazumevanje za probleme tako velike urbane celine. On ne razume potrebe ovog grada ali ni situaciju u kojoj se nalazimo sa klimatskim promenama koje će biti sve ekstremnije. Problem vezan za kišnu infrastrukturu nije samo što je trenutna infrastruktura za primanje velike količine vode nedovoljna, ona je i loše održavana, na njoj se ne radi, čak se i ne čisti. A ono što imamo je nedovoljno i neadekvatno za tu novu pojavu koja će biti sve češća, a to je velika količina padavima u kratkom vremenskom periodu, napominje Pavlović.

On dodaje da je nacrtu Generalnog urbanističkog plana (GUP) Beograda, u delu koji se time bavi, objavljene uporedne karte poroznosti zemljišta, iz 2005 i 2016, koje pokazuju da je za samo 10 godina, poroznost tla u Beogradu tako drastično smanjena da je sasvim očekivano da imamo ovakvu količinu poplava pri svakoj većoj kiši.

– Suštinski problem ove vlasti je taj što je koncentrisana na politiku rasta a ne razvoja grada. Oni su koncentrisani na izgradnju ogromne količine zgrada, betoniranje zelenih površina, i zadovoljavanje potreba investitora, dok je čitava infrastruktura koja treba da prati taj rast potpuno zapostavljena. Tu se misli i na zelene površine, koje nisu tu samo da nam bude lepo i zeleno ispred zgrade, one su tu i da prime određenu količinu padavina, da voda može negde da otekne. A novi GUP preporučuje još intenzivniju gradnju, još veću betonizaciju, i sledstveno tome poplave će u Beogradu biti sve veći problem, navodi Pavlović.

Takva situacija bi mogla da se sredi drugačijim pristupom, nastavlja naš sagovornik, s obzirom da i mnogo veći gradovi u svetu uspevaju da se na bolji način nose sa tim problemom.

– Situacija sigurno da može da se sredi. Postoje pametni ljudi i institucije koji se bave tim problemima, urbanisti i arhitekte. Prvi koraci bili bi da se povećavaju zelene površine i da se redovno održava postojeća kišna kanalizacija, što je suštinski važno ali veoma nepopularno za ovu vlast, jer kada se bavite time to niko ne vidi. Zato se ova vlast time ne bavi i ne ulaže u to i dalje veruje da može da zamaskira problem postavljanjem znakova, jasan je Pavlović.

Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović ukazuje da se se kišna kanalizacija ne održava, ne širi se njena mreža, ne grade se retenzije, kolektori, pumpe, i to sve dovodi to toga da je grad u katastrofalnom stanju u pogledu infrastrukture, pogotovu one podzemne.

– Postavljanje znakova upozorenja je identična situacja kao kada je onaj lik iz Velikog brata hteo da zagreje bazen šerpom vruće vode. To je besmisleno i ne rešava suštinu problema. Naročito je frapantan podatak da je budžet za kišnu kanalizaciju i javne česme smanjen za 42 odsto u prethodne dve godine. 2020. je bio 670 miliona dinara, a ove godine je samo 390 miliona. Beograd nije spreman ni na jake kiše ni na toplotne talase, čitava infrastruktura je u jako lošem stanju. Vodovodne cevi su krte, često od azbesta, kišna kanalizacija je u očajnom stanju. U civilizovanim gradovima kišna i fekalna kanalizacija su odvojene što kod nas nije slučaj, katastar podzemnih instalacija je netačan, tako da Beogradu treba kompletna promena sistema i novi način rada, a ne ti znakovi, zaključuje Jovanović.

Na potez vlasti da postavi upozorenja reagovala je i Demokratska stranka, koja je to nazvala performansom, koji se podmeće umesto akcionog plana.

“Postavljeni su znakovi koji upozoravaju vozače na kritična mesta koja bi trebalo da zaobilaze tokom kišnih padavina, jer se na njima stvaraju bujice i jezera. Da nije tužno, bilo bi smešno. U stilu Monti Pajtona, a kao vrhunac duhovitosti novog gradonačelnika, nova gradska vlast je uverena da će se problemi najbolje rešiti tako što se glava okrene na drugu stranu i problem zaobiđe”, saopštio je juče gradski odbor DS.

„Umesto da ozbiljno pristupe rešavanju problema zapuštene kišne kanalizacije, čišćenju kolektora i ulaganju u vitalne gradske sisteme, gradonačelnik savetuje građanima da obiđu bujice. Podsećamo gradonačelnika da je još 2015. donet Akcioni plan adaptacije na klimatske promene u Beogradu, koji predviđa povećanje zelenih površina, obnovu i izgradnju odvodnih sistema i kolektora, ali nigde nije predviđeno postavljanje znakova upozorenja na poplave. Pitamo se da li je sledeći potez gradonačelnika podela gumenih čamaca Beograđanima ili možda zabrana izlaska iz kuća tokom kišnih padavina? Apelujemo na gradonačelnika Šapića da prestane da vređa građanke i građane Beograda ovakvim pogubnim upravljanjem višemilionskim gradom i da pristupi ozbiljnom, sistemskom rešavanju problema u gradu, ili da podnese ostavku i svoje mesto prepusti kompetentnijim i sposobnijim ljudima”, navela je DS u saopštenju.

Kad krene kiša, ne izlazi iz kuće
„Da li ćemo moći da utičemo na padavine u budućnosti? Ne. Ali ćemo moći da kažemo ljudima da kad krene kiša ne izlaze iz kuće sat, dva. Moj predlog će biti i da Sekretarijat za saobraćaj izradi saobraćajne znakove i da na svim tim kritičnim mestima, bez obzira da li će se on upotrebiti jednom godišnje, oni budu postavljeni i da tako upozoravaju ljude da u slučaju velikih padavina tuda ne prolaze, objasnio je gradonačelnik nakon velikih poplava u julu. Iz Sekretarijata su zatim obilazili sva kritična mesta gde nema kišne kanalizacije ili gde se zbog udubljenja stvaraju „bazeni“ vode i odredili više od 20 kritičnih tačaka, kao što su Blok 30, kod Arene, Jurija Gagarina, auto-put, Gandijeva, Manceov most.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.