Alarm bio upaljen, niko nije video: Šapić tvrdi da je obaveštenje o obilnim padavinama kasnilo iz RHMZ-a, iako se već ujutru znalo da će biti velike kiše 1foto (BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIĆ/EV)

Da će u utorka biti obilnih padavina znalo se nekoliko dana unapred. Tog dana ujutru Republički hidrometeorološki zavod u svom biltenu koji svakodnevno objavljuje naveo je da se očekuje preko 20 litara padavina po metru kvadratnom u periodu od tri sata.

– (To znači) izazivanje bujičnih poplava, ozbiljne poteškoće u urbanim sredinama (posebno problemi sa kišnom kanalizacijom i kišnim kolektorima), problemi u saobraćaju i transportu, odlaganje već planiranih poljoprivrednih aktivnosti. Moguća je šteta na imovini i povređivanje ljudi – objašnjava se u dokumentu RHMZ, koji je dostupan i na njihovom sajtu.

Upravo na ova obaveštenja ukazuje za Danas profesor Vladimir Đurđević, klimatolog, ističući da se moralo znati unapred šta se u utorka sprema a samim tim i da su nadležne službe morale biti pripremljene.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić na konferenciji za medije kazao je međutim da je obaveštenje od RHMZ-a stiglo kasno, u pola deset uveče, i da je bilo netačno jer je prognoziralo manje od 30 litara padavina po metru kvadratnom.

Uprkos obećanju iz RHMZ-a nismo dobili odgovor na pitanja ovim povodom.

Profesor Đurđević kaže da je RHMZ u utorak ujutru objavio obaveštenje o obilnim padavinama koje se očekuju tog dana. On objašnjava i da su ove informacije morale poslužiti kao „alarm“ za nadležne.

– Nekoliko dana unapred može se predvideti da će doći do promene vremena koja uključuje velike količine padavina za neko šire područje na nivou regiona. Tako se znalo da će utorak doći do promene vremena i da će ta promena biti praćena velikom količinom padavina. Dana kada dolazi do promene vremena znaju se preciznije informacije, pa je tako poznata uža lokacija gde će biti veća količina padavina, i može recimo da se kaže da se u Beogradu očekuje velika kiša. I RHMZ je u svom biltenu u utorka ujutru naveo da se očekuje preko 20 litara padavina za tri sata. Pošto to znači da može doći do problema, to je trebalo da bude alarm za lokalne samouprave da njihova priprema treba da se podigne na viši nivo – objašnjava Đurđević.

On navodi da nijedna meteorološka služba u svetu ne može da ima toliko precizna predviđanja da bi jutro pre nevremena mogla da kaže u kom delu grada će pasti koliko kiše (u utorak se tako desilo da je u pojedinim opštinama poput Grocke palo 12 litara dok je u Zemunu plao 128).

Ono što može da se uradi međutim kako kaže jeste da se na kritične tačke pošalju ljudi.

Profesor Đurđević dodaje i da kada se pojave oblaci na radaru, može da se prati njihovo kretanje i da se zna kako će se oluja razvijati. Problem je kako ističe u tome što saradnja između različitih službi zakaže pa se dešava da poplave „iznenade“.

– Poplave se svuda dešavaju, ali pitanje je kolika šteta od njih nastane i koliko službe uspeju da preduprede posledice. Usled klimatskih promena oblaci za kraće vreme produkuju veću količinu padavina. Kod nas je dodatni problem činjenica da naši sistemi za odvodnjavanje, pored toga što se ne održavaju, nisu projektovani za te količine kišnice. Uz to i novi koji se prave, prave se po starim standardima koji nisu otporni na novonastale klimatske uslove – ističe Đurđević.

Veće kolikičine padavina očekuju se i danas. U obaveštenju RHMZ-a stoji da se u petak očekuje preko 40 litara kiše po metru kvadratnom u periodu od 24 sata.

Povodom ovih najava gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić rekao je „probaćemo da preduhitrimo neke situacije“.

Planovi – mrtvo slovo na papiru

Profesor Vladimir Đurđević ističe da je Grad Beograd 2015. usvojio Akcioni plan adaptacije na klimatske promene, te da je u ovom dokumentu predviđen niz koraka koji treba da ublaže očekivani uticaj klimatskih promena. U pomenutom dokumentu predviđa se veći intenzitet padavina u danima obilnih padavina u periodu od 2021. do 2050. (što znači da će više kiše pasti za kraće vreme). Između ostalog i zbog toga je ocenjeno da postoji veliki rizik po saobraćajnu infrastrukturu, električnu energiju i daljinsko grejanje, vodovod i kanalizacija, postojeće zgrade i materijali, industriju… Kao rešenje predviđa se i izgradnja kišnih kolektora u koje bi se kad pada kiša skupljala voda a potom bi se odatle praznila. „Ništa nije urađeno“, kaže prof. Đurđević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.