“Čeka nas sudbina Mađara”, “nije se pitao ko će suditi važne utakmice”: Sagovornici Danasa o odlasku Mesine iz srpskog fudbala

FSS se zahvalio cenjenom italijanskom arbitru na saradnji uz informaciju da će Mesina u budućnosti preuzeti funkciju tehničkog direktora Nacionalnog komiteta udruženja sudija Italije.

Sagovornici Danasa smatraju da Italijan nije imao dovoljno vremena da sprovede suštinske reforme u srpskom fudbalu, ali nisu ni oduševljeni plodovima Mesininog rada. Nevoljno se spominje i fudbalska sudbina Mađara…

– Problem suđenja u srpskom fudbalu je u prvom planu kada je veliki pritisak i neizvesna trka za šampionsku titulu. Teško je sada dati ocenu o misiji Domenika Mesine – ističe nekadašnji predsednik FS Beograda i fudbalski sudija Raka Đurović.

Usledilo je objašnjenje.

– Da su se Partizan i Crvena zvezda borili do poslednjeg kola za trofej sigurno je da bi tada moglo da se realnije oceni i kvalitet sudijskih odluka. Da se ne lažemo, naša dva najveća kluba uvek su kreirala atmosferu oko sudija Suštinski, uvek su oni koji su loše prolazili imali primedbe na arbitre i ta priča se prelila i na ostale klubove. Kada slušate predstavnike naših klubova oni su uvek oštećeni i tvrde da su sudije krive za njihove neuspehe. Svi su, navodno, imali štetu i onda se zapitate protiv koga su ti srpski klubovi igrali ako su svi oštećeni. Protiv klubova iz Japana i Indonezije?

Đurović smatra da problem suđenja ima dublje korene.

– Činjenica je da fudbalski moćnici dugo unazad vrše uticaj na sudijsku organizaciju. Na volšeban način smenjivani su pojedini predsednici Sudijske komisije kako bi se ispoštovali zahtevi tih moćnika. Rezultat takvih promena je uvek bio poznat. I u minuloj sezoni se najveća polemika vodila pred prvi prolećni derbi kada su večiti rivali bili u trci za titulu i uoči finala Kupa Srbije u Loznici.

U plej-autu nije bilo toliko pritisaka i dokaz za ovu tvrdnju je da su iz Superlige ispali klubovi čiji su čelnici članovi Izvršnog odbora FSS. Mislim na Spartak i TSC, koji se nisu mešali u rad sudijske organizacije i nisu tražili privilegije. Tako da uticaj manjih klubova na arbitre nije čak ni sekundaran, već tercijaran u poređenju sa Zvezdom i Partizanom.

Đurović je naveo politizaciju kao najozbiljniji problem u sprskom fudbalu.

– Naše sudije znaju da sude i bilo je lakše suditi prošle sezone. Međutim, kadrovska lista nije najbolja i tu se dolazi do suptilnosti u ispunjavanju želja moćnika. Predstavnici klubova svesno dižu tenzije kako bi arbitri preventivno delali u njihovu korist. Sve bi bilo drugačije da se politika nije duboka umešala u sport, u konkretnom primeru, u fudbal. Ako mislimo da se u našem fudbalu dogode suštinske promene, moramo da isteramo politiku iz fudbala, jer su postavljeni ljudi koji su poslušnici. Domeniko Mesina za godinu dana nije mogao mnogo toga da promeni, a nisam ni siguran da je dobrovoljno otišao. Ugovor je mogao da se obnovi jer je 12 meseci kratak rok za ozbiljan posao. Pročitao sam da se dve strane međusobno zahvaljuju jedna druguoj ma saradnji i to su otrcane, neubedljive floskule.

Problem je, prema mišljenu sagovornika danasa, bila i visina plate predsednika Sudijske komisije.

– Mesina je imao neprihvatljivu godišnju platu od 300.000 evra. Zašto? Nismo dobili objašnjenje. Vidim da su iz FSS rekli da su u kontaktu sa ljudima iz UEFA oko izbora novog predsednika Sudijske komisije. Pa, kada UEFA pošalje svoje predloge, neka nam proslede predloge za kompletno rukovodstvo FSS. Da ti novi ljudi konačno reše nagomilane probleme u naredne dve-tri godine.

Đurović je za kraj postavio brojna pitanja.

– Spereman sam na otvoren megdan sa čelnicima Izvršnog odbora FSS. Neka oni iznesu činjenice, ja ću svoje, pa neka javnost proceni ko je u pravu. Neka me ubede da su dobro radili. Pitanja je mnogo. Zašto ne stvaramo kvalitetne mlade fudbalere, pošto skoro svi nestanu u senirskoj konkurenciji? Šta je sa korupcijom? Koliko novca su čelnici FSS podelili od premija za odlazak na velika takmičenja u minulom periodu? Zašto je rad FSS pod velom tajnosti? Kako se postavljaju čelni ljudi klubova koji dobijaju unosne poslove od države i imaju zatim neograničenu slobodu u radu? Kakve rezultate postižu godinama unazad naši klubovi u Evropi sa izuzetkom Crvene zvezde u pojedinim sezonama?

Kao ekonomista pitam i kolika je isplativost stadiona u Leskovcu, Zaječaru i Loznici. Da li će Nacionalni stadion u Surčinu poslovati negativno kao i ovi novoizgrađeni stadioni širom Srbije? Korupcija i nepoštovanje vladavine prava su stvari koje izjedaju i naš sport. Fudbal će tek biti u problemu zbog ovakvog načina rada. Plašim se da nas tek čeka “mađarizacija” koju su doživeli naši susedi nakon 50-ih godina prošlog veka kada im se fudbal urušio. Mi čvrsto koračamo u tom pravcu – pesimistički je zaključio Đurović.

Predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Srbije “Nezavisnost” Mirko Poledica imao je takođe konkretne primedbe.

– Kao član Skupštine FSS tvrdim da mi nismo imali informacije i izveštaj o radu Mesine. Problem je što je on često bio fizički odustan, a njegov posao je živa stvar. Trebalo je da se upozna sa mentalitetom naših ljudi, ne samo sa arbitrima koje je delegirao, već i sa igračima, da poseti klubove i razgovara sa igračima. Kada sam igrao u Poljskoj, predsednik Sudijske komisije koji je vodio finale Svetskog prvrnstva 1986. godine je došao u Varšavu iz Šćećina, prešašvši 600 kilometara kako bi razgovarao u svlačionici sa igračima i objasnio nam šta se od nas očekuje. I to je put ka uspehu.

Poledica je izneo i pozitivne strane rada poznatog italijanskog arbitra.

– Ne znam tačno ni šta je bio posao Mesine, kakav je dogovor postignurt sa čelnicima FSS. Uveo je praksu da se na sajtu FSS analiziraju odluke VAR-a, što je pozitivno. Bio je objektivan u analizama i tu je napredak bio vidljiv. Ali, bilo je i nekih vrućih situacija koje uopšte nisu komentarisane.

Zamerke su, takođe, konkretne.

– Smatram da Mesina nije imao potpunu autonomiju u radu i da se nije puno pitao ko će suditi važne utakmice. Međutim, Mesinin najveći poraz leži u činjenici da niko od naših arbitara nije među 170 sudija koje sude na Svetskom prvenstvu, pa makar bili u VAR sobi. A, predsednik Suijdskog odbora FIFA je takođe Italijan, Pjerluiđi Kolina kojeg Mesina odlično poznaje.

Poledica tvrdi da se kvalitet suđenja u Srbiji nije popravio.

– Ne bih rekao da je kvalitet suđenja bio bolji. Ono što se dogodilo na meču Superlige između Spartaka i Javora u Subotici je bilo ispod svakog nivoa. Svestan sam da Italijan nije mogao da iskontroliše svakog sudiju pojedinačno, ali za mesečnu platu od 25.000 evra fizički nije bio dovoljno prisutan i taj onlajn efekat je imao negativno dejstvo. To vam je isto kao kada renovirate stan i ostavite same majstore. Kada se vratite po obavljenom poslu velika je verovatnoća da su nešto pogrešno uradili.

Prvi čovek fudbalskog sindikata zaključio je u “sivim tonovima”.

– U Prvoj ligi je suđenje bilo skandalozno, to što nije bilo prijava UEFA ne znači da nije bilo neregularnosti. Možda su se ljudi manje kladili na rezultate naše lige, pa zato nije bilo prijava. U svakom slučaju, više sam očekivao od čobveka koji ima ozbiljnu reputaciju u evropskom fudbalu. Sada u FSS opet najavljuju konsultacije sa UEFA oko izboira novog predsednika Sudijske komisije i to je neozbiljno. Totalno je srozan ugled FSS, korupcija je prva asocijacija kada se spomene Kuća fudbala. Neverovatno je da mi u Srbiji nemamo čoveka koji može da vodi sudijsku organizaciju i da tražimo stranca. Zapravo, imamo kvalitetne i odgovorne ljude poput Milorada Mažića, Rake Đurovića ili Miroslava Radomana, ali ih niko ne spominje jer na njih ne mogu da vrše uticaj i zato su nepoželjni – konstatovao je Poledica.

Bonus video: Mirko Poledica u „360 stepeni“