Advokat Olenik braniće prvooptuženog za "Oluju": Problem su dokazi koji bi spojili optužene sa ovim ratnim zločinom 1Foto: Medija Centar

Advokat Aleksandar Olenik, građanski aktivista i poslanik u narednom sazivu Narodne skupštine sa liste „Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani” izabran je da po službenoj dužnosti brani Vladimira Mikca, prvooptuženog u predmetu za ratni zločin „Oluja“, saznaje Danas.

Podsetimo, sprsko Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je optužnicu protiv četvorice oficira Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva za zločine počinjene u vojno-policiskoj akciji „Oluja“ – Vladimira Mikca (67) iz Ptuja, Zdenka Radulja (69) iz Osijeka, Željka Jelenića (69) iz Pule i Danijela Borovića (64) iz Varaždina.

Oni se terete da su 7. i 8. avgusta 1995. godine naredili avionsko raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti kod Bosanskog Petrovca i u mestu Svodna kod Novog Grada.

U ovim napadima, za sada je identifikovano: 13 ubijenih osoba od kojih je šestoro dece, kao i 24 ranjenih osoba.

Advokat Olenik ističe za Danas da je njegov izbor za branioca po službenoj dužnosti prvooptuženog Mikca „sam po sebi čudan i to iz više razloga“.

„Postoje dve liste branioca po službenoj dužnosti pri Advokatskoj komori Beograda. Na prvoj su svi advokati koji to žele, ali postoji i druga, posebna lista branioca po službenoj dužnosti u predmetima za ratne zločine. Uslov za advokate koji žele da budu na ovoj drugoj listi je minimun deset godina iskustva. Pre dosta godina sam i ja ispunio ovaj uslov i tada sam podneo zahtev komori da me upiše na ovu listu ali i da mi omogući uvid u samu listu. Nikada nisam dobio odgovor na ovaj zahtev te sam pretpostavljao da nisam upisan na ovu posebnu listu“, objašnjava Olenik za naš list.

Međutim, kako dodaje, početkom ove godine telefonom je pozvan iz Višeg suda sa ponudom da prihvati odbranu po službenoj dužnosti u ovom predmetu.

„I dalje sam prilično iznenađen jer za sve ove godine, to je prvi put da sam pozvan a da nisam znao da se nalazim na toj posebnoj listi advokatske komore. Takođe, već više godina unazad, pozivanje vrši sama advokatska komora a ne sud, no to možda ne važi u ovim predmetima. Nikako ne mogu da se otmem utisku da moje određivanje za branioca po službenoj dužnosti u ovom, politički osetljivom predmetu, nije na neki način povezano sa mojim izborom za narodnog poslanika u novom sazivu Narodne skupštine. Kako ne bi nepotrebno pretpostavljali, sačekaćemo da vidimo hoće li i kako, ova moja odbrana biti pominjana u narodnoj skupštini“, ukazuje Olenik za naš list.

Što se tiče samog predmeta, Danasov sagovornik navodi da se, kao branilac pa službenoj dužnosti prvooptuženog, u ovom trenutku očekuje odluku Apelacionog suda po žalbi na rešenje kojim je potvrđena optužnica.

„Buduća odluka Apelacionog suda može postati poslednji dokaz postojanja sudstva u nas ili će to biti poslednji čin u konačnom uništenju našeg pravosuđa“, naglašava Olenik.

On ističe da je apsolutno tačno da je Hrvatska vojska, 7. i 8. avgusta 1995. godine, bombardovala izbegličke kolone na teritoriji BiH i ukazuje da je to ratni zločin po svim kriterijumima.

„Postoje izveštaji sa izjavama vojnika Republike Srpske Krajine da su se oni, i to naoružani, pomešali sa izbeglicma kako bi se spojili sa vojskom bosanskin Srba. Čak i da je to istina, i dalje se ovde radi o ratnom zločinu protiv civilnog stanovništva. Takođe je jasno da je cilj ovih ratnih zločina bilo etničko čišćenje Srba sa teritorije Hrvatske. Ono šte je problem, to su dokazi koji bi na neki način spojili optužene sa ovim ratnim zločinom. I tužilaštvo BiH, i tužilaštvo Hrvatske ali i Haško tužilaštvo je došlo do istog zaključka i zato nije došlo do pokretanja postupaka, iako niko ne spori da je u pitanju ratni zločin protiv civila“, objašnjava Olenik.

Kako dodaje, ako se, s jedne strane, pogleda količina i kvalitet dokaza kojim raspolaže Tužilaštvo za ratne zločine i ako se, s druge strane, pogleda medijska instrumentalizacija od strane domaćih političara, onda je jasno da se ovde radi o zloupotrebi ubijene dece i svih ostalih žrtava ovog ratnog zločina, i to sve po parolom ’pravda za žrtve’.

„Posebno je interesantno da se optuženima sudi u odsustvu i da je srpsko tužilaštvo tražilo pritvor uz međunarodnu poternicu, što je sud prihavtio, jer se svi optuženi po mišljenju tužilaštva – kriju. Međutim, pre nego što je Tužilaštvo za ratne zločine utvrdilo da se svi oni kriju, ono nije ni pokušalo da im uputi poziv ili da ih sasluša. Ne treba biti veliki pravnik pa shvatiti da se ne možete kriti, ako ne znate da vas neko krivično goni. Apelacioni sud je zbog toga ukinuo pritvor ali i poternicu, što je jedna od kvalitetnijih ali i hrabrijih odluka. Ovo je dovoljan pokazatelj kvaliteta rada Tužilaštva za ratne zločine u ovom predmetu. Suštinski, broj i kvalitet dokaza je dovoljan samo za donošenje naredbe o sprovođenju istrage i ništa više od toga, ali to nije dovoljno za medijsku predstavu i političku propagandu kojoj prisustvujemo, tako da se može ozbiljno sumnjati u integritet tužilaštva za ratne zločine“, ističe Olenik.

Danasov sagovornik naglašava da ima obavezu da kao advokat, političar ali i kao čovek upozori sve da se ovaj postupak lako može pretvoriti u kopiju postupka pred Međunarodnim sudom koji je odlučio da su kosovski Albanci imali pravo na proglašenje nezavisnosti, „samo što bi u ovom slučaju krajnji rezultat mogao biti da je „Oluja“ samo obična vojna akcija“.

„S druge strane, svaka drugačija presuda bi značila da smo do kraja uništili naše pravosuđe“, ukazuje Olenik.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.