foto (N.Kočović): Druga gradska apotekaZaposlene u Apotekarskoj ustanovi u Novom Pazaru, intezivno tragaju za rešenjem svojih poslovnih problema. Njih 20, od 25 zaposlenih, dalo je rok da im se sedam zaostalih zarada isplate do 5. oktobra, o čemu je Danas već pisao. Nakon toga uslediće tužba sudu, koja je spremna u jednoj novopazarskoj advokatskoj kancelariji.
Te radnice, koje žele da ostanu anonimne, demantuju izjave svoje direktorke Sanele Prenča, koje je dala za Danas pre tri dana, da su u nezavidnoj finansijskoj situaciji, da su zarade neisplaćene i da ima saznanja da će ustanova biti tužena. Ona je navela i da je isplaćen drugi deo zarade za februar, dok radnice tvrde da im se sad duguje sedam zarada.
– Samo za plate nam se duguje 18 miliona dinara, a nije rekla koliko se duguje koleginicama koje je Apelacioni sud vratio na posao. Netačna je tvrdnja da ih je direktorka vratila na posao, već sud. Tu su i dugovanja za četiri jubilarne nagrade – tvrde naše sagovornice i pojašnjavaju da je pre četiri godine bila raspisana racionalizacija radnih mesta za Dom zdravlja, u čijem sastavu su tada bile apoteke i da je imena „po naređenju dala direktorka Prenča, iako nisu imali viška zaposlenih“.
Za lošu finansijsku situaciju optužuju direktorku, jer su sve četiri apoteke bile poluprazne, pa su se pacijenti „premestili“ u privatne apoteke.
-Nisu nama konkurencija svih 70 privatnih apoteka već pet najpoznatijih u koje pacijenti idu i po preporuci svojih lekara – pojašnjavaju apotekarice i navode primer da je njihova apoteka u Domu zdravlja, pre formiranja Apotekarske ustanove, mesečno imala po 19.000 recepata, a sada samo 2.000.
Ističu da ih je 2017. godine Farmaceutska komora pohvalila, jer su tada 85 odsto prihoda obezbeđivale od marži. Posle dva meseca, tadašnja upravnica Jasmina Nušević je smenjena sa funkcije.
Kažu da su sve četiri apoteke, radile subotom i nedeljom, i da nisu tražile plaćanje dežurstava, već su radile za slobodan dan „samo da bi doprinele stabilizaciji finansijske situacije“.
Direktorku optužuju i za netransparentnost u radu. Zahtevale su sastanak svih zaposlenih sa njom, ali je ona to „kategorično odbila sa neću“.
Usledili su pojedinačni sastanci po apotekama. Za tri apoteke se znaju mesečne kvote nabavke lekova, ali ne i za apoteku u kojoj Prenča, pored direktorske funkcije, obavlja i posao šefice.
Na teret joj se stavlja i odbijanje da potpiše kolektivni ugovor, sve do pre mesec dana kada je objavila mogućnost partnerstva sa kućom „Benu“.
Opstruisala ih je, tvrde, i u naporima da razgovaraju sa gradonačelnikom Nihatom Biševcem, ali i citiraju da im je jedan gradski funkcioner rekao da „u apoteci može da radi svako, jer u privatnim apotekama rade i frizerke“.
-Mi imamo sve stručne kadrove, sa radnim iskustvom od 30 i više godina. Naša stručnost je proverljiva – ističu i dodaju da ih optužuju za visoke plate „koje su regulisane republičkim propisima i važe za sve apotekarske ustanove u Srbiji“ i da je, iz gradske uprave, bilo pokušaja da im se smanje zarade.
Spisak sa imenima zaposlenih, koji su sremni da svoje zaostale plate traže preko suda, direktorki Prenči, kako tvrde, služi za nove pokušaje zastrašivanja.
Predstavnice sindikata bile su i u Ministarstvu zdravlja.
Posebnu nesposobnost, menadžment apoteke je pokazao u toku pandemije korona virusa, kada u njihovim apotekama nije bilo maski i rukavica.
Tada je iz Apotekarske ustanove, gradskoj upravi dato lekova vrednih blizu tri miliona dinara. Od direktorke su dobili informaciju da to nije plaćeno.
Takvu informaciju, apotekarice su primile sa rezervom.
Predočile su sva događanja u svojoj ustanovi „od početka do sada“ i da su njihovi sagovornici zaključili „da se organizovano radi da se Apoteka uništi“.
Direktorka Prenča odbacuje optužbe
Direktorka Apotekarske ustanove Sanela Prenča odbija sve optužbe svojih zaposlenih da je rukovodstvo krivo za loše poslovanje i polugodišnje kršenje zarada.
Tvrdi da su apoteke poluprazne zbog propusta u organizaciji, jer šefovi sve četiri apoteke imaju slobodu da samostalno trebuju lekove u određenim količinama „jer sam zabranila da se sredstva troše za stvaranje nepotrebnih zaliha“.
-Dozvolila sam da se lekovi nabavljaju za nedelju dana, da idemo malo po malo, dok se ne stabilizujemo. Javni su podaci koliko je svaka apoteka ostvarila prihoda i kako posluje – naglašava Prenča i dodaje da zaposlenima svakog meseca isplaćuje po pola zarade „jer sada zarađuju samo milion dinara umesto tri miliona koliko je potrebno za plate.
Ističe da se trudila da se dobavljačima plaća redovno da bi snabdevanje bilo stabilno i da ih ne izgube i da račun ne bude u blokadi, „da svega toga nije bilo, odavno bismo propali“.
Negira optužbe da je pretila potpisnicima zahteva za tužbu, kada su joj uručili opomenu, i za mobing u prethodnom periodu.
Neshvatljivo joj je da „neko tuži sam sebe“ i lokalnu samoupravu koja pomaže, a obaveza joj je da finansira samo režijske troškove.
-Nisam im pretila. Rekla sam samo, ako prevaziđemo ovu situaciju, ovako više neće moći ovako da se radi i da će disciplina biti mnogo veća – ističe Prenča i poručuje svojim zaposlenima da im neće ispuniti zahteve, „ne bih im isplatila te zarade i da imam novca, jer su se nekorektno ponele preteći tužbama“.
Radnice koje je na posao vratio Apelacioni sud mogla je da otpusti kao tehnološki višak „dan nakon sudske odluke“, ali to nije uradila, jer zna kakva je situacija „ljudima je potrebna plata“.
Kako je počelo?
Novopazarske državne apoteke, u žižu javnosti došle su pre pet godina.
Gradski parlament je usvojio izveštaj o radu Doma zdravlja, u kojem je navedeno da je prihodovano nešto više od 52,9 miliona dinara, u kojem je doprinos apoteka bio 34,2 miliona.
Samo nedelju dana kasnije pojavila se informacija o „tehnološkom višku zaposlenih u apotekama“.
Istovremeno su krenule gradske priče, da se državne apoteke pripremaju za prodaju „zbog lokacija na kojima se nalaze“ . Tri su u samom centru grada i jedna je u zgradi Doma zdravlja.
Direktor Doma zdravlja Ervin Ćorović, 2018. godine, potpisao je sedam otkaza zaposlenim u apotekama.
Prošle godine, Apelacioni sud u Kragujevcu poništio je ta rešenja i usledio je povratak na posao. Kada su proglašene tehnološkim viškom, Ministarstvo zdravlja je tada opredelilo od 180.000 do 1,3 miliona dinara da im se isplati.
Dug za isplatu zarada na osnovu sudske presude pao je na teret Apotekarske ustanove, koja je formirana u februaru prošle godine.
Na početku samostalnog delovanja, Prenča je tvrdila da je „racionalizacija u apotekama izvršena po instrukcijama Ministarstva zdravlja“.
Bez obzira što su apoteke Domu zdravlja donosile najveći deo finansijskog kolača, kada je objavljena „racionalizacija“ objašnjeno je da one „postaju nerentabilne“ i da se planira prodaja dve „koje godinama posluju sa gubitkom“.
Apotekarska ustanova je, od samog formiranja, postala gubitaš. Samostalno delovanje započela je bez dugova, jer je lokalna samouprava, kada je preuzela osnivačka prava, deblokirala račune apoteka sa 17 miliona dinara.
Ove godine iz gradske kase planirano je da, za njenu delatnost, bude izdvojeno 15 miliona dinara. Iz gradske uprave poručuju da plate moraju da se zarade na tržištu.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
