Akcija države za dobrovoljnu predaju ilegalnog oružja rezultirala je predajom nešto manje od 110.000 komada. Međutim, procene koje su bile relevantne pre ove akcije, govorile su da građani u svom posedu imaju više od 900.000 komada ilegalnog oružja.
Dakle, može se zaključiti da su građani u ovoj akciji predali tek deset odsto nelegalnih komada.
Istraživanje MUP do kojih je došao N1 pred kraj prošle godine, govori da je uprkos akciji države, sprovedenoj tokom leta, a nakon dva masakra u kojima su uglavnom ubijena deca u maju prošle godine, broj ubistava počinjenih vatrenim oružjem porastao za čak 38 odsto. Uz ogradu da nije poznato koliki je udeo u tim zločinima počinjen nelegalnim oružjem.
Da je situacija i dalje više nego ozbiljna govori ne samo podatak o povećanju zločina vatrenim oružjem nakon dva majska masakra i akcije dobrovoljne predaje oružja porastao za skoro 40 odsto, već i, recimo, izjava majorke policije Bojane Otović Pjanović, iz jula ove godine, koja je bila zaprepašćena brojem predatih mina.
„Iskreno rečeno, da će biti ti neki komadi minsko-eksplozivnih sredstava tako velikih razornih moći – ja zaista nisam mogla da verujem. I sada želim da i dalje verujem da ljudi nisu bili sigurni rizika koji je nosi svaki komad minsko-eksplozivnih sredstava po njihovu ličnu bezbednost i bezbednost svih članova domaćinstva“, rekla je ona za N1.
Podsetimo i da je broj femicida, ponovimo, uprkos majskim targedijama i masakrima, te akciji države koja se sastojala u dobrovoljnoj predaji oružja, takođe povećan u odnosu na isti period lane.
Imajući u vidu takozvanu političku krizu u državi, prouzrovanu načinom vladanja, kako to mnoge relevatne međunarodne organizacije nazivaju – hibridnog režima Aleksandra Vučića, koji je na korak do autokratrskog, učestalih protesta i pobuna građanki i građani, opterećenih represijom koju režim sprovodi, činjenice o, u tolikoj meri naoružanom stanovništvu, izvesno je razlog za brigu.
Takođe, vrlo učestale izjave koja dolaze sa vrha države o tome kako se Srbija naoružava “najmodernijom vpjnom opremom”, a u kontekstu regionalne nestabilnosti, gore pomenute procene o tome koliko se zapravo komada nelegalnog oružja nalazi kod građana, iznova i iznova se aktuelizuju.
Pogotovo kada se tome doda, prema procenama brojnih poznavaoca prilika, činjenica da su mnogi građani dobili dozvolu za posedovanje oružja a da nisu ispunili osnovne uslove.
Unutrašnja kriza u kombinaciji sa spoljnom, odnosno držanje građana u neprekidnoj neizvesnosti kada je reč o mogućim ratnim sukobima sa susednim državama, ilegalno i legalno oružje u posedstvu civila jasno je da preti I predstavlja znak za uzbunu.
Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti, kaže za Danas da bi akciju dobrovoljne predaje ilegalnog oružja trebalo da bude učestalija.
– Svake godine bar jednom godišnje bi akcija dobrovoljne predaje oružja trebalo da bude sprovodena – kaže on.
Motivacija za uspešnost tih akcija, svakako je, dodaje, vrlo oštra kaznena politika ukoliko se otkrije ilegalno oružje.
On napominje da je akcija dobrovoljne predaje ilegalnog oružja tokom leta dala već dobre rezultate, ističući potrebu o ponavljanju takvih činova države.
Kako dodaje, razlozi za tako nešto sastoje se u činjenicama o ratovima iz devedesetih godina, iz kojih je mnogo oružja dospelo u ruke građana.
Sagovornik Danasa napominje da je bezbednosna situacija u državi, uprkos brojnim protestima, podelama u društvu, ipak vrlo stabilna.
Postizborna kriza ima, prema njegovom mišljenju, samo političke refleksije.
– Ne spostoji opasnost po bezbednost koju država ne može da stavi pod kontrolu. Kada se bude formirala nova vlada i skupština ceo taj kontekst će biti prevaziđen – zaključuje Zoran Dragišić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
