Alhemičar paradoksa u Centru za kulturu

– Dugo se znalo i govorilo da je Emil napisao na maternjem, rumunskom jeziku, pet naslova: „Na vrhuncu beznađa“(1934), „Knjigu o obmanama“ (1936), „Preobraženje Rumunije“(1936), „Suze i sveci“ (1937), „Sumrak mišljenja (1940). Godine 1940 počinje da radi na knjizi „Priručnik o strasti“. Konačna varijanta ove knjige potiče iz 1944. Ali, sve do 1991. ona je ostala neobjavljena. Sioran ne bi bio onaj koji jeste da u Parizu 1941. nije na rumunskom napisao i knjigu „O Francuskoj“, koja se pojavila tek prošle godine. Veliki alhemičar paradoksa i cinik Ćoran počiva danas na groblju Monparnas pokraj svojih zemljaka, vajara Brankušija i dadaiste Tristana Care, a uporedo i dalje žive dve njegove komplementarne ličnosti: rumunski Ćoran i francuski Sioran“, kaže Krdu i svedoči o neobičnoj anegdoti koju je doživeo u susretu sa velikim filozofom.

– Ovaj alhemičar paradoksa sa posebnim darom kazivanja, kome je pribegavao kako bi izbegao jalova teoretisanja o filozofiji, uzeo je, pre nego ja od njega, „intervju“ od mene s jeseni 1986. Pošto sam imao toplu preporuku njegovog prijatelja Mirčea Elijadea, tražio sam da me Sioran primi u svom „bordelu“ u Latinskom kvartu. Telefonirao sam mu iz hotela L’Est i on me je zadržao čitavih pola sata. Beskrajno žalim što nisam snimio taj intervju, iako sam pri ruci imao mali Filipsov kasetofon. Momak na recepciji strašno se naljutio što sam toliko okupirao liniju. Objasnio sam mu kasnije da sam razgovarao sa „divljim Balkancem bez mere!“ Na sreću, čitav ovaj neobični „intervju“ nije u potpunosti izgubljen jer sam zapisao nekoliko pitanja koja mi je Ćoran ili Sioran tada postavio: Kakvi su oblaci iznad Jugoslavije? Šta ćete večeras videti u Parizu? Koliko Rumuna ima u srpskom Banatu? Gde stanujete u Parizu? Koliko plaćate hotel? Zašto pišete pesme? A ako već pišete, izrecitujte mi jednu…“