Foto: Pixabay / Dimhou
Dimhou Mnoga deca koja su sada završila osmi razred, godinu mlađa ili starija, a koju je pandemija korona virusa zatekla dok su ulazili u pubertet, onlajn nastava, potom vraćanje u škole, pa tragedija „Ribnikar“, trpe posledice u vidu anksioznosti, depresije i ostalih opterećujućih psihičkih stanja, upozoravaju sagovornici Danasa.
Svedoci smo da su oni morali da shvate i prilagode se karantinu i socijalnoj distanci, pomisli da ih vreba smrtonosna bolest, da shvate vesti koje su slušali – svakodnevno brojanje mrtvih i onih na respiratorima, procesuiraju to, da se odvoje od svojih vršnjaka u školi i komuniciraju onlajn, bore se sa situacijama koje pubertet nosi, potom da se vrate u škole i procesuiraju da su sada izloženi istom tom virusu zbog kojeg su bili zatvoreni.
Samo što se epidemija završila i deca i adolescenti počeli ponovo da se druže i imaju neposredan kontakt, desio se 3. maj – nezapamćena tragedija u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru. Adolescent je osumničen da je ubio svoje drugare i čuvara škole. Svi su bili u šoku. Jedina rečenica na koju su svi apelovali glasila je: „Razgovarajte sa svojom decom“.
U poslednje vreme deca su se borila i sa mislima koliko su bezbedni i da li su uopšte bezbedni. Onda je usledio kraj osmog razreda koji je bio različit od dosadašnjih, u tišini, bez žurki i na sličan način obeležavanja izlaska iz tog perioda detinjstva i ulazak u sledeću fazu života.
Realnost
Ovo je kratak opis onoga što smo dosad preturili preko glava. Sigurno da nije celovit, ali je apsolutno neophodno da se zapitamo koliko, zapravo, znamo o problemima adolescenata i njihovim potrebama, željama, i da li se podrazumeva da je dovoljno da su „živi i zdravi“ ili ih treba pitati i „kako su“.
Sagovornici Danasa ističu da su mladi danas svesni važnosti mentalnog zdravlja i da traže informacije o tome, međutim, problem je što ih neretko traže na pogrešnom mestu.
Dečja i adolescentna psihijatrica dr Tijana Antin Pavlović mišljenja je da su adolescenti svesni da im je potrebna podrška i edukacija o mentalnom zdravlju.
– Imam dosta klijenata iz beogradskig gimnazija koji, recimo, vape za tim. I pre ove tragedije tražili su zašto neki izborni predmet u školama nije mentalno zdravlje. Znači, deca bolje prepoznaju šta im je potrebno, mi samo treba da ih slušamo, a ne slušamo ih, nego pravimo neke naše programe i projekcije – ističe za Danas dr Tijana Antin Pavlović.
Prema njenim rečima, adolescenti žele radionice gde će kroz razgovor postavljati pitanja na koja traže odgovore.
– Posebno su sada kod njih aktuelne teme vezane za vršnjačko nasilje, za društvene mreže i kako se postaviti prema tome. Oni imaju puno pitanja i nedoumica oko seksualnog identiteta, seksualnog vaspitanja, o kontracepciji, rizicima, ali i toga nema u školama. O tome, verujte mi, u 21. veku veliki procenat adolescenata ne priča ni sa svojim roditeljima – navodi naša sagovornica, ocenjujući da smo po tom pitanju u mraku, te da ne čudi činjenica zašto nam se deca informišu preko društvenih mreža.
– Negde moraju da nađu odgovor, a mi im ga ne dajemo -dodaje ona, upozoravajući na to da se na društvenim mrežama kriju i netačne informacije koje adolescenti mogu lako da usvoje kao tačne.
Poseta psihijatru
Istovremeno, nastavlja naša sagovornica, nije neobično da se adolescenti sami interesuju za posete psihijatru, ali ima i situacija kada roditelji iniciraju.
Naglašava da su neka od ozbiljnijih stanja zbog kojih adolescenti posećuju psihijatra, depresivna simptomatologija, anksioznost, razne vrste uzmenirenosti, kao i samopovređivanje, koga ima dosta među adolerscentima.
– Roditelji iniciraju posetu psihijatru kada primete da se nešto dešava sa psihičkim životom adolescenta, u smislu da su postali neraspoloženi, da su se povukli, da se sve manje druže, da im opada uspeh u školi … Nisu adolescenti u otporu, oni dođu i možda im prvi put bude bez veze što su sa mamom i tatom, ali zapravo vrlo prihvate tu inicijativu koja im je data od strane roditelja. Ima adolescenata koji se i sami jave, koji alarmiraju roditelje da njihov psihički život trpi iz različitih razloga – objašnjava psihijatrica.
Ključno za zdravlje i razvoj dece
Bojana Jevtović iz UNICEF-a ocenjuje da je blagostanje ključno za zdravlje i razvoj dece i mladih i njihov put ka postizanju zdravog i uravnoteženog odraslog doba, ali da je podložno uticaju različitih kompleksnih faktora kao što su porodica, kultura, društvo, ekonomija i okruženje, koji mogu pozitivno ili negativno uticati na blagostanje mladih.
Ona podseća da je i pre pandemije čak 1 od 5 adolescenata (16 odsto), u dobi od 16 do 17 godina, bilo ranjivo u smislu mentalnog zdravlja.
Prema istraživanju koje je UNICEF sproveo o uticaju pandemije kovida, u tri talasa između marta 2020. i maja 2021. godine, kod 18 odsto dece i mladih mentalno zdravlje pogoršalo se tokom tog perioda.
Najčešći mentalni problem, kako navodi Jevtović, bio je osećaj anksioznosti i razdražljivosti, koji je prijavilo 42 odsto dece od 7 do12 godina i 44 odsto adolescenata od 13 do 16 godina, tokom bar jednog talasa istraživanja.
Govoreći o tome koliko su adolescenti otvoreni da o svojim problemima govore sa roditeljima, drugarima, nastavnicima ili psiholozima, Jevtović napominje da generalno adolescenti oklevaju u deljenju svojih briga s drugima – 34 odsto njih to radi samo ponekad, 21 odsto izuzetno retko, 14 odsto nikada, a više od trećine mladića i devojaka (37 odsto) ne zna gde mogu dobiti psihološku podršku.
Ona ističe i da su samoubistva drugi najčešći uzrok smrti mladih u Srbiji između 15 i 29 godina, odmah nakon saobraćajnih nesreća.
Najteži prvi korak u traženju pomoći
– Možda još zabrinjavajuće su navike i ponašanje adolescenata u vezi sa traženjem zdravstvene pomoći, ili tačnije rečeno, nedostatak istih. Najteži je prvi korak – potražiti pomoć. Od najveće je važnosti da razvijemo kvalitetne i prilagođene mere podrške za mlade kroz sve sektore (obrazovanje, zdravstvo i socijalna zaptite) kako bismo obezbedili sistemski odgovor. To znači da moramo prevazići prepreke i stigmu u vezi sa preprekama mladih da govore o svojim problemima i osigurati da kada odluče da razgovaraju sa nekim, osećaju da ih podržavaju prave osobe i sa pravim pristupom. Upravo kroz Minimalni paket usluga nastojimo da inoviramo i unapredimo postojeće usluge na lokalu – objašnjava Jevtović.
Gde tinejdžeri tragaju za informacijama o mentalnom zdravlju
Izuzetno važna informacija, a prema pisanju časopisa Psychiatric Times, jeste da društvene mreže kao što su Tik Tok i Snapchat najviše koriste prednost urođene potrebe adolescenata za interakcijom.
Ovaj časopis navodi da nije ni čudo što je angažovanje adolescenata na društvenim mrežama naglo poraslo tokom poslednjih godina (na prosečno 87 minuta dnevno), jer mladi u nevolji obično idu na internet po informaciju i pomoć.
„Mnogi adolescenti saznaju o psihijatrijskim poremećajima putem popularnih postova na društvenim mrežama, iako je istinitost takvih video snimaka generalno loša. Jedno istraživanje 500 video snimaka sa savetima o mentalnom zdravlju na Tik Toku-u otkrilo je da je 84 odsto tih informacija netačno“, navodi Psychiatric Times.
Minulog vikenda, priču o najkomplikovanijem ljudskom dobu – adolescenciji u Novom Sadu doneo je i Teatar mladih „Mišolovka“, koji je upriličio dva izvođenja komada „Buđenje proleća“, uz koji stoji i naziv „dečja tragedija“, i diskusije sa publikom nakon igranja.
Ibro Sakić, osnivač Teatra mladih „Mišolovka“, izjavio je da su mladim ljudima podelili papiriće sa pitanjima – šta je moj problem, šta je problem u mom okruženju i u mom društvu. Odgovori su bili seksualnost, mentalno zdravlje mladih i nedosatatak komunikacije sa odraslima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
