"Bejbi bum" posle epidemije malo verovatan 1Foto: Privatna arhiva

Aktuelna pandemija izazvana kovid 19 virusom (SARS-CoV2) će sa velikom verovatnoćom dovesti do manjeg broja novorođene dece krajem ove i početkom 2021. godine.

Jedan verovatan razlog je ekonomska i socijalna neizvesnost u post epidemijskom periodu, a druga je neizvesnost oko samog toka i ishoda trudnoće. Međutim, dosadašnji podaci i iskustva nam govore da je teško precizno predvideti kako će se na rađanje dece odraziti trenutna pandemija, jer na to utiče mnogo faktora, pa će se situacija u mesecima pa i godinama nakon epidemije razlikovati od zemlje do zemlje, kaže za Danas doktor Milan Milenković, svetski stručnjak u oblasti reproduktivne medicine.

O oprečnim i zbunjujućim izjavama da bi nakon epidemije koronavirusa mogao da nam se dogodi takozvani bejbi bum, odnosno veliki porast nataliteta u Srbiji, Milenković uz primere i zvaničnu statistiku rađanja nakon velikih prirodnih katastrofa, kriza ili epidemije, objašnjava da je ta teorija malo verovatna.

– Pandemija kovid 19 izazvana virusom SARS-CoV2 će svakako uticati na fertilitet i stopu rađanja, jer su se sve ranije epidemije i prirodne katastrofe koje su dovodile do povećane smrtnosti odražavale i na rađanje. Analiza autora Lyman Stone sa Instituta sa porodične studije iz SAD je pokazala da su smrtnost i rađanje posle kriza u negativnoj uzročnoj vezi. Događaji koji uzrokuju visoku smrtnost, obično kao posledicu imaju pad rađanja devet meseci kasnije. Krize prouzrokovane epidemijama influence 1918, 1951. i 1957. godine, uragana Katrina i Maria 2005. i 2017. godine, kao i ebole u Zapadnoj Africi 2016. godine, dovele su do pada nataliteta u proseku od pet do 25 odsto u narednih 12 meseci, navodi Milenković.

Međutim, kako dodaje, posle neposrednog pada, sledi porast stope rađanja. Tako je, recimo, epidemija SARS-a 2002. u Hong Kongu dovela do pada rađanja devet meseci posle epidemije, ali i do značajnog porasta u sledeće dve godine.

– Epidemija ebole 2016. godine imala je za posledicu značajan porast rađanja osamnaest meseci kasnije. Međutim, epidemija zika virusom dovela je do pada rađanja od oko 25 odsto, ali je i posle dve godine broj novorođenih beba bio manji nego pre epidemije, navodi Milenković. To objašnjava time da pad nataliteta može biti posledica direktne smrtnosti ljudi u reproduktivnom dobu, ali i sporedni efekat gubitka osoba iz porodice, kao i ekonomske i socijalne neizvesnosti koja se javlja kao posledica epidemija i prirodnih katastrofa.

– S druge strane, registrovan je porast nataliteta neposredno posle cunamija u Indijskom okeanu 2004. godine. Međutim, glavni efekat na povećano rađanje nije dolazio iz porodica koje su izgubile najbliže u ovoj katastrofi, nego iz bliskog okruženja kao reakcija na strah od eventualnog gubitka članova porodica. Sličan pozitivan efekat je zabeležen i posle kubanske raketne krize, bombaškog napada u Oklahomi i terorističkog napada u Njujorku, objašnjava Milenković.

– Globalno, smrtnost izazvana infekcijom SARS-CoV 2 u populaciji starosti od 20 do 45 godina je između 0,2 do 0,3 procenta, a i u Srbiji je taj procenat veoma nizak, što je svakako jedan pozitivan prediktivni faktor što se tiče rađanja. Treba pomenuti i veću upućenost partnera jedno na drugo zbog novonastalih mera izolacije i karantina. Jedna procena iz već pomenute analize Instituta za porodične studije je da će broj novorođene dece pasti za 50 odsto ako se inficira 30 procenata stanovništva, a pri stopi smrtnosti od 3,5 odsto i da bi stopa rađanja mogla da poraste za 0,3 do 40 odsto u narednom četvorogodišnjem periodu. Činjenica da je taj raspon veliki, govori nam da je teško napraviti dobar predikcioni model i da na to utiče mnogo faktora, kao i da će se razlikovati od zemlje do zemlje, ocenjuje Milenković.

Ono što je do sada poznato, na osnovu publikovanih rezultata od oko 130 porođenih žena obolelih od kovida 19, jeste da se infekcija ne prenosi na bebu tokom trudnoće i porođaja, ali da se rizik tog takozvanog „vertikalnog“ prenosa ne može potpuno isključiti.

– Virus nije izolovan u plodovoj vodi, kao ni iz krvi pupčanika, a ni iz majčinog mleka. Podaci iz jedne manje studije iz SAD nam govore da 86 odsto inficiranih trudnica ima blage simptome, 10 odsto ima teži oblik bolesti, dok se četiri procenta tih žena leči na intenzivnoj nezi. Međutim, za sada se ne zna kako virus može da utiče na razvoj bebe u materici u prvom i drugom tromesečju trudnoće, kaže Milenković.

Zbog nedovoljnog znanja vezanog za prvi deo trudnoće, ali i zbog nesigurnosti oko kontrola trudnoća, obzirom da se većinski resursi u zdravstvu angažovani na lečenju pacijenata obolelih od korone, Evropsko udruženje za humanu reprodukciju je izdalo preporuku sredinom marta da se sa trudnoćom sačeka.

Preporuka se odnosila i na nastanak trudnoće metodom in vito fertilizacije (IVF). Međutim, obzirom da se situacija izazvana kovidom 19 u većini evropskih zemalja smiruje, poslednja preporuka izdata krajem aprila je da se može početi sa pripremama i selekcijom pacijenata za IVF, uz individualnu procenu i maksimalne mere higijene i zaštite, navodi Milenković.

Na relaciji Srbija – Švedska

Ginekolog sa Univerziteta u Stokholmu, koji živi i radi na relaciji Srbija – Švedska, doktor Milenković je u Beogradu deo ginekološke ordinacije Beogyn, a istovremeno je i član srpsko-švedskog tima hirurga koji već nekoliko godina uspešno rade presađivanja materice. Doktora Milenkovića domaća javnost pamti iz 2017, kada je isti tim prvu takvu operaciju uradio u Srbiji, gde je pacijentkinji matericu donirala sestra bliznakinja, koja je nakon presađivanja rodila i prvu bebu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.