Tragedije na sportskim terenima prouzrokovane otkazivanjem srca igrača ponovo su dospele u žižu javnosti proteklih sedmica. U poslednjih dvadesetak dana na terenu je „pokošen“ fudbaler Boltona Fabris Muamba, koji se pukom slučajnošću spasao smrti, dok legendarni italijanski odbojkaš Vigor Bovolenta nije imao toliko sreće. Nedavno je od srčanog udara na terenu izdahnuo i indijski fudbaler Venktaš, što je sve zajedno nateralo javnost da se zapita koji je uzrok otkazivanja srca mladih sportista punih snage.
Doktor Sergej Ostojić, specijalista sportske medicine i profesor na Fakultetu za sport, ističe da se u prošlosti pokazalo da su stradali sportisti u čak 90 odsto slučajeva patili od neke bolesti srca, ali da to nisu znali ili su uspešno krili.
– Tek svako deseto srce stradalog sportiste bilo je u potpunosti zdravo, dok su svi ostali patili od upale, aritmije ili proširenja srčanog mišića. Očigledno je došlo do propusta prilikom provere zdravstvene sposobnosti pa je tim igračima dozvoljeno da igraju. Naš zakon i zakoni u većini evropskih zemalja odgovornost stavljaju na klubove koji treba da spreče nedovoljno zdrave igrače da izađu na teren, dok recimo u SAD igrač može na svoju odgovornost da se takmiči. Primetno je da veliku većinu stradalih predstavljaju sportisti iz nedovoljno razvijenih afričkih zemalja, da nije u potpunosti poznata njihova istorija bolesti, te da srce otkaže kad se izlože naporima u jakim ligama – objašnjava doktor Ostojić.
Prema njegovim rečima, istraživanje koje je sprovedeno i pretočeno u knjigu „Iznenadna srčana smrt“ pokazalo je da igrači češće stradaju na utakmicama nego na treninzima. Ostojić smatra da je to posledica većih napora u zvaničnim mečevima, što je u vezi sa adrenalinom i drugim faktorima koji teraju igrača da daje svoj maksimum. Naš sagovornik naglašava da slabljenje srčanog mišića može biti posledica urođenih anomalija, ali i korišćenja određenih supstanci.
– Bio sam član antidoping komisije i znam da u fudbalu nema toliko korišćenja nedozvoljenih supstanci kao u drugim sportovima, ali nije da nema uzimanja sastojaka koji slabe srce. Najprisutniji je efedrin koji i nije toliko skup, a poznato je da širi srčani mišić i dovodi do njegovog slabljenja – navodi specijalista sportske medicine.
Doktor Ostojić smatra da je jedino rešenje prevencija kroz temeljne lekarske preglede, odnosno da se nijednom igraču sa bilo kakvim smetnjama ne sme dozvoliti da se takmiči.
Podsetimo, zbog problema sa srcem koji su ustanovljeni na lekarskim pregledima Portugalac Žoao da Silva Lukaš je 2008. okončao karijeru u dresu Crvene zvezde. Bivši kapiten crveno-belih Nenad Kovačević se 2003. srušio na terenu zbog srčanog udara, ali je posle jednogodišnje pauze uspeo da se vrati fudbalu. Nažalost, u prošlosti nije bilo puno ovakvih slučajeva sa srećnim krajem. Tako je dvadesetogodišnji Vladimir Dimitrijević preminuo na treningu u Ljutice Bogdana 2001. kada se ustanovilo da je pune dve godine igrao iako je znao za nedostatak.
Kamerunac Mark-Vivijen Foe kolabirao je na Kupu Konfederacija i preminuo u bolnici 2003. godine. Ne dugo zatim stradao je i napadač Benfike Mikloš Feher u toku meča sa Vitorijom Gimaraeš, dok je na treningu kolabirao i Nilton Pereira Mendes, igrač Šahtjor Karagandija. Veliku pažnju fudbalske javnosti skrenula je smrt prvotimca Espanjola Danijela Harkea na treningu 2009. kao i stradanje Antonija Puerte, prvotimca Sevilje i reprezentativca Španije. Bizarna smrt na terenu zadesila je i igrača hrvatske Mladosti Gorana Tunjića kojem je 2010. sudija dao žuti karton jer je mislio da ovaj simulira napad.
Smrt i van fudbala
Iako se najveći broj stradalih sportista bavio fudbalom, otkazivanja srca na terenu bilo je i kod drugih sportista. Pored odbojkaša Vigora Bovolente, 2009. je stradao i američki rvač Edvard Fatu Umaga, dok je dvadesettrogodišnji košarkaš Letonije Rajmond Janikis doživeo srčani udar za vreme prvoligaške utakmice u Švedskoj.
Tragedije na fudbalskom terenu
2001. Vladimir Dimitrijević, Crvena zvezda
2003. Mark-Vivijen Foe, Kamerun
2004. Dani Ortiz, Gvatemala
2004. Mikloš Feher, Benfika
2005. David di Tomaso, Utreht
2005. Alin Paiku, Rumunija
2006. Muhamed Abdel Vahab, Egipat
2006. Nilton Pereira Mendes, Šahtjor Karagandi
2007. Antonio Puerta, Sevilja
2007. Ivan Karačić, Široki Brijeg
2009. Danijel Harke, Espanjol
2010. Goran Tunjić, Mladost
2011. Bobsam Elejiko, Nigerija
2012. Danrej Venktaš, Indija
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
