Božić: Ni Andrej Vučić, niti bilo ko drugi, nije tužio N1 1Foto: FoNet/ Aleksandar Levajković

U tabloidnoj hajci koja se ovih dana vodi da se spreči bilo kakva kritika predsednika Vučića i članova njegove porodice, kao i da se oni „zaštite“ od navodnih napada i pokušaja da se Andrej Vučić dovede u bilo kakvu vezu sa dešavanjima oko plantaže od tone i po marihuane gajene na farmi organske hrane Jovanjica, juče se i sam predsednik oglasio sa interesantnom tvrdnjom, a to preneo Informer.

Kako je već poznato, sudeći po aferama koje beogradski tabloidi svakodnevno lansiraju, cilj „neprijatelja Srbije i napretka“ je da se Andrej „makar i na silu, lažno“ poveže sa kriminalnim krugovima, što bi za krajnji cilj imalo rušenje Vučića sa funkcije predsednika.

Ovog puta, predsednik kao glavne krivce za takve pokušaje optužuje nezavisne medije, tačnije Televiziju N1.

Naime, prema podacima koje je Vučić izneo, u svojoj „prljavoj kampanji“ ta televizija je za samo dva meseca čak 6.357 puta lažno optužila Andreja Vučića za Jovanjicu.

Rekao je predsednik i da su na N1 puštali „namerne izmišljotine“, a pritom se „pravili naivni“, a da se nikada nisu izvinili, „iako je na sudu dokazano da je N1 obmanjivala javnost iznoseći lažne optužbe na račun mog brata“.

Prvi sporni detalj predsednikove izjave je da N1 nikada nije bio u sporu sa Andrejem ili Aleksandrom Vučićem, pa tako nije bio u prilici ni da na sudu dobije ili izgubi spor.

– Niti je Andrej Vučić niti bilo ko drugi tužio N1, pogotovu povodom slučaja Jovanjica. To se nije desilo, niti je iko imao razloga ni pravnog osnova za to, kaže za Danas Igor Božić, direktor te televizije.

– S druge strane, mi jesmo prenosili izjave Miroslava Aleksića iz Narodne stranke, zbog kojih je Andrej podnosio prijavu protiv njega, A mi smo to pratili i prenosili, kao što prenosimo sve druge izjave. Dakle, mi Andreja nikada nismo pominjali, a opet, pominjao ga je u kontekstu Jovanjice i sam Koluvija i pa i predsednik, da bi sprali tu krivicu. Uopšte mi nije jasno zbog čega u ovom trenutku oni ponovo pokreću tu priču koja je očigledno stavljena ad acta još tada, navodi Božić.

On dodaje i da brojka od gotovo 4.000 pominjanja nije tačna i poziva predsednika da pokaže javnosti gde je to prebrojao, da vidimo tabele ili nekoga ko je to računao.

– Voleo bih da to vidim pošto smo mi skromnim pregledom našeg sajta pronašli da se Andrej Vučić u poslednjih čak godinu dana, pominje toliko puta da je to moguće prebrojati na prste obe ruke. Do trenutka kada vlast nije krenula sama da ga pominje povodom nastavljene afere koje su podigli u međusobnom obračunu sa Stefanovićem, objašnjava Božić i dodaje da je vlast zapravo sama probudila taj slučaj, koji koincidira sa puštanjem Koluvije da se brani sa slobode.

– Mene zanima ko je to, na koji način brojao i u kom kontekstu može predsednik da proverava medije na taj način, bez nekih konkretnih vidljivih dokaza za tako nešto i šta to zapravo znači. Šta je time hteo da kaže. Da li je hteo da kaže da smo mi otvorili prostor nekome da priča o njegovom bratu ili je hteo da kaže da mi vodimo neku kampanju protiv njega. Ipak, to je samo način na koji on vodi svoju kampanju, koja se očigledno vrlo aktivno već vodi, kaže Božić.

On dovodi u pitanje i ko plaća predsednikova istraživanje i „brojanja“.

– Predsednik ima zaposlene u pres službi, ali nisam siguran da se oni bave time. To rade agencije koje moraju da budu plaćene, a uopšte ne znamo koje agencije predsednik plaća novcem građana, dok vrlo često pominje dnevna istraživanja, a to košta, to nisu male brojke. I nikada nismo dobili odgovor koje to agencije sa koliko para vode dnevna i druga istraživanja javnog mnjenja za račun predsednika Srbije, ističe Božić.

Kako dodaje, pritisci na nezavisne medije i na njihovu uređivačku politiku postali su konstanta društva.

– Ta njegova izjava da novinari N1 treba da ispituju nekog na poligrafu, to je toliko apsurdno, a istovremeno pokazuje i nemoć onih koji bi trebalo zaista da se bave istragama na legalan način. Pretpostavljam da Vučić na taj način želi da upire prstom u nas kao da smo mi jedini koji se zapravo bave time, a mi se samo bavimo svojim poslom i pratimo ono što se dešava. Možda bi on voleo da ne postoji niko ko pokazuje i ukazuje na ono što se zaista desilo u Srbiji, zaključuje Božić.

Miroslav Aleksić iz Narodne stranke, koji se bavio razotkrivanjem povezanosti političara u slučaju Jovanjica, i koji je govorio da je u te poslove umešan i brat predsednik Andrej Vučić, često je na konferencijama za štampu iznosio svoja otkrića, a mediji, kao i N1 te konferencije prenosili. Protiv njega, s druge strane, Andrej Vučić jeste podneo tužbu, i dobio prvostepenu presudu.

– Predsednik čim govori o procentima i brojevima, on laže. To je jedan od njegovih trikova za obmanjivanje građana Srbije. Andrej je protiv mene podneo tužbu za povredu časti i ugleda u parnici, Osnov za tu tužbu bila je zapravo lažna krivična prijava koju je Miloš Vučević podneo protiv Andreja i Aleksandra. Tada je Vučić najavio da će Miloš Vučelić podneti kao dežurna tužibaba SNS, tužbu protiv Aleksandra i Andreja. On je podneo tužbu u decembru 2019, a već posle mesec i po dana tužilaštvo je odbacila zamenica tužioca za organizovani kriminal Dubravka Dmitrović i rekla da nema osnova da su Andrej i Aleksandar imali ikakve veze sa Jovanjicom i Koluvijom. Dakle, to je tek presedan, da u toku postupka, kada još nije ništa završeno, ni podignuta optužnica, istrage su bile u toku, neko se u tužilaštvu tačno prihvatio da bude servis u toj privatnoj parnici i potpisao bez ikakvih dokaza, navodi Aleksić.

Onda je Andrej, praktično sa tim odbacivanjem prijave, tužio Aleksića i rekao da je to dokaz da on nema veze sa Jovanjicom i da ga okrivljeni Koluvija nije zvao telefonom.

– I on me tuži sudu časti, i naravno, to je verovatno jedna od najbržih parnica koja je završena u rekordnom roku, i pored toga što smo dva puta tražili izuzeće sudije Vladimira Miletića, koji nije hteo da prihvati ni jednog jedinog svedoka kog smo moj advokat i ja predložili, Odbacio je i sve dokaze. On je očigledno želeo da što pre presudi. I zaista u roku od godinu dana je doneo rešenje, što se u parnici gotovo nikad ne dešava. Prvostepenu presudu, kojom je mene osudio da platim 300.000 dinara Andreju Vučiću za uvredu časti. Mi smo se žalili Apelacionom sudu i sada je taj predmet na drugostepenom odlučivanju, priča Aleksić.

– To je krenulo sa Milenijum timom, koji je tužio svaki medij u zemlji koji je prenosio izjave ili pres konferencije opozicionih političara. Mi iz Narodne stranke smo podneli tužbe protiv Milenijuma po istom osnovu. Ali su oni tužili mnogo listova i televizija, između ostalih i Danas, sa ciljem da izvrše pritisak, da o njima niko ne sme ništa da kaže, naveo je Aleksić i zaključio da se „tužbe koje se podnose protiv opozicionih političara rešavaju ekspresno“, a u suprotnom to traje godinama.

Da li su „brojanje“ platili građani

Vlast zloupotrebljavajući sve državne resurse, novac građana Srbije, kupuju sebi rejting, glasove, kupuje građane na razne načine i to je krivično delo. Najbolja paralela u Austriji. U uređenoj državi kancelar podnese ostavku zato što je utvrđeno da je parama svih građana plaćao bolju sliku o sebi, a naši naprednjaci se verovatno smeju na to zato što je to ovde najmanja stvar koju mogu da urade, jer su inače ogrezli u kriminalu, kaže Aleksić.

Vulin: Prisluškivali Vučića da bi dao ostavku

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio je da ne zna u koliko telefonskih razgovora je prisluškivan predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali da je to dokazano za „1.882 prisluškivani razgovor u kome nema ni jedne jedine kompromitacije“. Vulin je za televiziju Pink izjavio da nisu tačne optužbe iz opozicije da je Vučić prisluškivan „jer komunicira sa kriminalcima“, jer od 26 takvih osoba „nijedan nije osuđen ni optužen“.

„Kako je kriminalac ako nije optužen? NJih 26 nisu dobili nijednu krivičnu prijavu a o procesu da ne pričamo. Jasna je zla namera protiv predsednika Vučića i članova njegove porodice“, kazao je Vulin. On je rekao da je „ideja bila da se nađe bilo šta kompromitujuće da se dođe do Aleksandra Vučića“ i da je za operativnu obradu – prisluškivanje morala da se dobije dozvola suda, koja je tražena za ljude za koje se znalo da komuniciraju sa predsednikom Srbije, da bi tako mogli i njega da prisluškuju, pošto nisu mogli to da urade direktno.
Prema njegovim rečima cilj prisluškivanja je bio da se protiv Vučića „nađe bilo šta kompromitujuće da bi on dao ostavku“.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.