Parlament Ukrajine nije usvojio zakone kojima bi bilo omogućeno puštanje na slobodu i lečenje u inostranstvu bivše premijerke Julije Timošenko. Istovremeno, ta država je obustavila primenu sporazuma o pridruživanju sa EU, koji je trebalo da bude potpisan sledeće sedmice na samitu u Viljnusu. Glasanje o Timošenkovoj zapravo je bilo prilika za Ukrajinu da ispuni glavni uslov Brisela za potpisivanje sporazuma. Nekoliko stotina demonstranata provelo je noć između četvrtka i petka na centralnom trgu u Kijevu u znak protesta zbog poteza vlasti, a nekadašnja zvaničnica pozvala je narod na bunt zbog najnovijih događaja.
Timošenkova je 2011. proglašena krivom za zloupotrebu ovlašćenja i osuđena na zatvorsku kaznu u trajanju od sedam godina, a od 2012. je u bolnici zbog problema sa leđima. Sud je obrazložio da je „princeza narandžaste revolucije“ bez odobrenja u januaru 2009. dozvolila potpisivanje sporazuma o uvozu ruskog gasa pod nepovoljnim uslovima, čime je oštetila državu za gotovo 130 miliona evra. Timošenkova je navela da je reč o montiranoj presudi, iza koje stoji predsednik Ukrajine Viktor Janukovič, a slično gledište zastupa i EU, koja je ocenila da je sedmogodišnja kazna politički motivisana.
Pre nego što je uplovila u političke vode, Julija Timošenko je stekla reputaciju uspešne poslovne žene u gasnoj industriji, a posedovala je i lanac videoteka. Od 1995. do 1997. bila je predsednica Ujedinjenog energetskog sistema Ukrajine, privatne kompanije koja je postala glavni uvoznik ruskog gasa u tu državu. U navedenom periodu optužena je za preprodaju ogromnih količina kradenog gasa i utaju poreza. Uhapšena je u februaru 2001, ali je posle 42 dana provedena u zatvoru puštena na slobodu i oslobođena svih optužbi.
Krajem 2002. pokrenula je akciju „Ustaj, Ukrajino“, što je označilo početak njene borbe protiv režima tadašnjeg šefa države Leonida Kučme. Uoči predsedničkih izbora 2004. pružila je podršku kandidatu „Naše Ukrajine“ Viktoru Juščenku. Januara 2005, posle „narandžaste revolucije“, izabrana je za prvu ženu premijera Ukrajine, ali je njen kabinet raspušten posle devet meseci. Na kormilu vlade ponovo je bila od decembra 2007. do marta 2010. Pre tri godine učestvovala je na predsedničkim izborima na kojima je pobedio Janukovič.
Rođena je 27. novembra 1960. u Dnjepropetrovsku, gde je 1984. diplomirala na Ekonomskom fakultetu. U braku sa Aleksandrom Timošenkom, koji je prošle godine dobio politički azil u Češkoj, dobila je kćerku Jevgeniju, takođe ekonomistkinju. Brojni inostrani magazini su u više navrata proglašavali Juliju Timošenko najlepšom političarkom, a 2005. je zauzela treću poziciju na Forbsovoj listi sto najmoćnijih žena sveta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
