Požarevački pisac Slaviša Radovanović uspešno se oprobao u pisanju satire. On je drugi autor sa ovog podneblja koji je osvojio nagradu na Čivijadi u konkurenciji oko 2000 radova.
Posle velikog uspeha aforističara Miodraga Lazarevića, koji je već na Čivijadi u Šapcu pobedio svojim aforizmima, Radovanović je, između dva beogradska satiričara, osvojio drugu nagradu na konkursu Čivijade za najbolju satiričnu priču. Zanimljivo je da je i druga priča koju je Radovanović poslao na konkurs (Koridori) ušla u najuži izbor od šest priča.
Za ovu jesen Slaviša Radovanović najavljuje izlazak iz štampe svog novog romana „Život po La Rošfukou“, u izdanju Udruženja književnika Srbije, Braničevsko-stiške književne zajednice, od koga autor i izdavač očekuju da bude zapažen u srpskim književnim krugovima.
SVE PO REDU
Uđe dvadesetšestogodišnja sekretarica, dugonoga, sa suknjom dva dlana iznad kolena i, sa puta dva koraka, pridje njegovom stolu. Ministru bi drago. Avaj, lepotica beše usplahirena i odmah poče sa dugih, prelepih nogu:
– Gospodine ministre, znam da bi bilo lepo da sednem, vi to uvek volite, naročito kada prekrstim noge, i bih, ali hitno je. Gospodin državni sekretar traži hitan prijem kod vas. Koalicija… Kakav da je, vaš je.
– Nije on moj kad nije iz moje partije! Ajd, nek udje ta lopuža.
Duge, osunčane noge u tri i po koraka napustiše kabinet. Ministru bi žao.
Udje odrtaveli pedesetšestogodišnji državni sekretar. Sav usplahiren.
– Gospodine ministre, propade nam četrnaesti oktobar!
– Šta propade, bre?
– Četrnaesti oktobar!
– He, he, kako, bre, da propadne četrnaest oktobar? Pa danas je… Da vidim u kalendar… tek polovina avgusta. Čekaj, je l to neka fešta? Neko svečano otvaranje pa otkazano? Dobro je da se zna na vreme.
– Zatvaranje, gospodine ministre!
– Ali, mora da je svečano, pa baš tog dana. Kao da sam nešto čuo…
– Ne radi se o danu, već o preduzeću, gospodine ministre.
– Četrnaestog oktobra?
– Ne, četrnaesti oktobar!
– Pa dobro, to i pričam. Ako sam iz nove stranke na vlasti, ne znači daste vi najpametniji. I vas ćemo sve do tog četrnaestog oktobra.
– Četrnaesti oktobar je naša velika fabrika koja je riknula.
– Kako, bre, reknula?
– Lepo, riknula.
– Eto bar je lepo propala. Sreća da smo mi na vlasti, propada se dostojanstveno.
– Radnici su ispred ministarstva. Dostojanstveno. Jedva ih kontroliše dve hiljade policajaca. Hoće da im se neko obrati.
– A ti došao kod mene, umesto da im se obratiš kao čovek.
– Šta da im kažem?
– E, zato je bila potrebna nova vlast. Da objasni tebi kako da objasniš radnicima. Reci im da je prethodna vlast sve upropastila i da idemo redom sa rešavanjem gorućih pitanja u industriji. Dakle, krećemo od preduzeća koja imaju nazive od prvog januara, pa tu je Sveti Stevan, Sveti Jovan, Sava, pa Sretenje… Pa preko prolećnih meseca, do dana današnjeg. To je sistematičnost u rešavanju gorućih problema industrije. Sve po redu. Ajde, rešeno. Pozovi sekretaricu da sedne malo, i da znaš, posle četrnaestog oktobra, neću da te vidim ovde.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
