Foto: G.G.Kragujevac je dobio Palatu pravde, gde su useljeni svi sudovi i tužilaštva. Čemu će služiti velelepno zdanje nekadašnjeg Okružnog suda još uvek se ne zna.
Godinama unazad javnost u Kragujevcu spekuliše na ovu temu. Bilo je ideja da se sa izgradnjom novog objekta za sudove, Opštinski i Okružšni i tužilaštva, zgrada Okružnog suda prenamenuje.
Neki su mislili da bi to bio idealan prostor za zgradu Narodne biblioteke, koja radi u neuslovnom prostoru i na više lokacija i nema depo. Drugi su, pak, bili mišljenja da je zgrada pogodna za pozorište.
Treća “škola mišljenja” zagovarala je stav da bi u ovo zdanje pored Biblioteke, trebalo useliti Istorijski arhiv i Zavod za zaštitu spomenika, koji takođe već decenijama rade u nenamenskim objektima.
Bilo je mišljenja i da bi u toj zgradi mogao biti otvoren neki muzej. Tako nešto je svojevremeno predlagao odbor Demokratske stranke u Kragujevcu, uz napomenu da bi prostor io idealan za muzej Prvog svetskog rata.
Početkom 2019. godine, baš sa početkom gradnje Palate pravde, i tadašnja gradska vlast je pokazala veću želju da počne sa upotrebom zgrade Okružnog suda.
U javnosti su istupali sa tvrdnjama da bi tu trebalo useliti tri ustanove kulture, a čulo se i da bi tu mogao da bude smešten onaj reprezentativniji deo Gradske uprave, te da bi sam objekat mogao da bude korišćen za protokolarne susrete i svečanosti.
Ali, izgleda da je to lakše reći nego učiniti. Zgrada Okružnog suda u Kragujevcu je proglašena za objekat od izuzetnog značaja i pod zaštitom je Republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
To zapravo znači da ništa, nijedna čak ni minimalna promena na spoljašnosti ili u untrašnjosti zgrade, ne može biti izvedena bez njihove saglasnosti.
To su za Danas potvrdili i u kragujevačkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture uz napomenu da Republički zavod propisuje mere tehničke zaštite. Zgrada Okružnog suda u Kragujevcu je velelepno zdanje izgrađeno 1903. godine za potrebe tadašnjeg Okružnog načelstva.
Zgradu je projektovao arhitekta Nikola Nestorović koji je početkom 20. veka dobio je nalog od Ministarstva građevine Kraljevine Srbije da „u unutrašnjosti zemlje podiže državne zgrade”.
Poznati kragujevački urbanista, dr Veroljub Trifunović, u svojoj knjizi “Arhitekturom o Kragujevcu” opisuje ovu reprezentativnu građevinu.
“Glavna fasada razvijena prema francuski komponovanom skveru koji čini reprezentativan pristup palati. Njom dominira glavni ulaz. Naglašen arhitekturom sprata i balustradom na krovnom vencu. Iznad svega bogatom kupolom. Balustrada je komponovana sa dve ženske alegorijske figure (Zakon i Pravda) i timpanom sa državnim grbom”, piše dr Trifunović.
Kragujevački istoričar Boriša Radovanović u knjizi „Stari Kragujevac” piše da je to jedno od „najuspešnijih rešenja u unutrašnjosti Srbije početkom 20. veka” arhitekte Nikole Nestorovića.
Prilikom useljavanja pravosudnih organa u novu zgradu Palate pravde u decembru prošle godine, Aleksandar Milošević, pomoćnik gradonačelnika za realizaciju kapitalnih projekata i saradnju sa Vladom Srbije je rekao da je zgrada Okružnog suda u centru grada ostala gradu na korišćenje, ali da još nije doneta odluka ko će je koristiti.
Evo ni mesec dana kasnije, nije poznato čemu će služiti zgrada Okružnog suda u Kragujevcu.
Iz gradske uprave Danas je dobio informaciju da Grad jeste zainteresovan da ova zgrada pređe u vlasništvo Grada Kragujevca, ali postupak o prenosu vlasništva još nije okončan.
Da bi Grad dobio na korišćenje ovu zgradu, data je parcela na kojoj je izgrađena Palata pravde, takođe smo saznali u gradskoj upravi.
Ipak, ovim objektom još upravlja Apelacioni sud.
Sigurno je i još jedno, fasada je počela da se urušava, prolaz pešacima duž frontalnog dela zgrade nije dozvoljen i ograđen je skelama, dok stepenište nekadašnjeg Okružnog suda izlazi direktno na kolovoz.
Tužna slika zdanja iz kojeg se su prvi put u istoriji čuli taktovi marša “Na Drinu” Stanislava Biničkog, mesta gde se nalazila Vrhovna komanda srpske vojske 1915. godine kada je Kragujevac bio ratna prestonica Srbije.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
