Da li će nam lekari u domovima zdravlja propisivati fizičku aktivnost kao lek?

U razgovoru za Danas prof. dr Mazić kaže da očekuje da ova inicijativa urodi plodom i da će odluka biti doneta, naglašavajući da bi fizička aktivnost ostvarila svoje puno dejstvo i bila lek, neophodno je da bude individualno dozirana i kontrolisana.

– Ova najezda hronično nezaraznih bolesti (kardiovaskularne, maligne, respiratorne i dijabetes) govori o potrebi da lekari sportske medicine ne treba samo da se bave vrhunskim sportistima i generalno sportistima, nego treba da pokušaju da pomognu ljudima da primene fizičku aktivnost kao terapijsko sredstvo. Neko tu terapiju mora da propiše, a kao i svuda u medicini računa se da onaj koji se time bavi i edukovan je za to će na najbolji način uraditi. Zato je i pokrenuta inicijativa da lekari sportske medicine daju programe dozirane fizičke aktivnosti, u smislu prevencije i terapije, opštoj populaciji. Nadam se da će uskoro o tome biti pozitivno odlučeno – navodi naša sagovornica.

Prema njenim rečima, trenutno u Srbiji postoji ne tako veliki broj lekara specijalista sportske medicine, svega oko 150. Za ovu vrstu poziva lekari se edukuju na Beogradskom, Kragujevačkom, Niškom i Novosadskom univerzitetu.

– Većina njih trenutno radi nešto drugo. Neki rade kao lekari opšte prakse, neki volontiraju u sportskim klubovima ili rade neke druge poslove. Mi se nadamo da će se, u momentu kada se oni budu vratili u sistem, mnogo više njih ipak odlučiti za primarnu zdravstvenu zaštitu u odnosu na rad koji nije vezan za njihovu usku struku – ističe prof. dr Mazić, odgovarajući na pitanje da li je trenutan broj lekara sportske medicine dovoljan.

Potvrđuje, takođe, da postoji veliko interesovanja mladih za ovu vrstu specijalizacije, ali navodi i problem koji ih koči.

– Mladi lekar trebalo bi da radi u nekoj privatnoj ordinaciji, kojih nema toliko mnogo, ili bi trebalo da otvori svoju a on za to nema dovoljno iskustva. Nemojte zaboraviti da je u medicini izuzetno bitno iskustvo, zato što svi mi možemo svašta nešto da naučimo, ali tek kad to budemo videli i kad sa jednim pacijentom budemo prošli kroz celu proceduru to je nešto što će nam ceo život ostati upamćeno. Zajedno sa pacijentima mi učimo ono što je praksa u odnosu na ono što je naučna preporuka. Tako da, čini mi se da će interesovanje za specijalizacijom iz oblasti sportske medicine još više porasti u momentu kada taj lekar bude našao mesto u zdravstvenom sistemu – ocenjuje ona.

Ističe da ni sportski klubovi u našoj zemlji nemaju svi profesionalne lekare sportske medicine.

– Samo najveći sportski klubovi, poput Crvene zvezde i Partizana i to fudbalski imaju profesionalne lekare sportske medicine. U svim drugim oblastima neke kolege su praktično volonterski ili poluvolonterski tamo i svojom ekspertizom pomažu, pri čemu nisu uvek u pitanju lekari sportske medicine, već tu puno pomažu i ortopedi, fizijatri, dakle, specijalisti koji razumeju pokret i koji mogu da pomognu jednom sportskom klubu – dodaje profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Iznenadna srčana smrt kod sportista

Na pitanje Danasa kako komentariše to što se kod sportista, koji se bave fizičkom aktivnošću i imaju redovne kardiološke preglede, ipak dešavaju problemi sa srce, kaže da je iznenadna srčana smrt u sportu, nažalost, nešto čemu svedočimo, jer ne može sve da se predvidi.

– Imamo ljudski i naučni pristup. Ako pogledate sa naučne strane radi se praktično o promilima, odnosno o izuzetno malom broju ljudi koji imaju takav problem, ali ako pogledate na televiziji ili vidite, recimo Kristijanu Eriksonu su tokom prvenstva pomogli i on je nastavio čak da igra vrhunski fudbal. Prema tome, dešava se ali ne mora da znači da uvek mora da bude fatalni ishod – kaže ona i dodaje da su dve stvari po sredi.

– Ne možete apsolutno sve pregledati. Postoji jedan set pregleda koji je u Srbiji značajno širi nego, generalno gledano, u svim zemljama sveta. Mi praktikujemo italijanski model, koji za vrhunske sportiste podrazumeva jedan izuzetno obiman pregled, koji obuhvata ne samo pregled lekara nego i proveru psiholoških i motoričkih sposobnosti sportiste. U okviru lekarskog pregleda uključen je definitivno pregled kardiologa i jednom godišnje se radi ultrazvuk srca. Uvek se radi i test opterećenja, što znači da se u laboratorijskim uslovima imitiraju uslovi koji su na terenu, što će značiti da sportista ide do svojih maksimalnih sposobnosti u tom momentu, a mi na EKG aparatu pratimo kako njegovo srce reaguje. Ipak, ne može se sve predvideti. Postoje neki uslovi sredine koji mogu da utiču i dovedu do poremećaja ritma srca. To se dešava i u opštoj populaciji, samo što kada se govori o vrhuinskim sportistima to je upečatljivije – objašnjava prof. dr Mazić.

Magična formula – 150 minuta

Magična formula za minimalnu dnevnu dozu zdravlja kada je u pitanju fizička aktivnost glasi 150 min nedeljno, ili 30 min dnevno, istakla je prof. dr Mazić na nedavnom skupu, posvećenom zdravlju.

– Bitna je doza fizičke aktivnosti, a doza je vezana sa intenzitetom. Poenta je da se ne „vučemo“ dok hodamo, već moramo da hodamo brže, da se zadišemo. Šetnja satima po tržnim centrima nije fizička aktivnost koja pomaže zdravlju – dodala je ona i istakla da je fizička aktivnost lek koji deluje na sve bolesti, a koji se sasvim jednostavno upotrebljava.

– Ako sedimo duže od 8 sati u cugu, ne postoji nikakva fizička aktivnost koja može to da nadoknadi. I zato je uvek imperativ da mora da se prave pauze, da se ustane, da se naprave čučnjevi, sklekovi…nešto vrlo jednostavno. Bitno je da to ljudi shvate. Druga stvar je ako imamo kardiovaskularne bolesti, tada se treba posavetovati sa lekarom – naglasila je dr Mazić.

Na pitanje Danasa da li je tokom letnjih vrućina bolje trenirati u teretani ili na otvorenom, dr Mazić ističe da je najbolje trenirati ujutru ili uveče, kada je manje sunca ali da je i vežbanje u zatvorenim klimatizovanim prostorima takođe dozvoljeno, samo je najbitnije ne preskakati dozu fizičke aktivnosti.