Da li će u Vojvodini nestati 28 nacionalnih zajednica 1Foto: Beta/Dragan Gojić

Očekuje se da predstojeći popis stanovništa pokaže, između ostalog, i koliko Vojvodina brzo gubi svoj multietnički karakter, jer nacionalne manjine “nestaju” brže od većinskog naroda.

Srbija jedna od zemalja koja najbrže gubi svoje stanovništvo na svetu, a prognoze kažu da će do 2050. godine u našoj zemlji biti 20 odsto manje ljudi nego danas.

Kako će se to odraziti na manjine u Vojvodini i hoće li ona ostati dom za 28 nacionalnih zajednica i u budućnosti, pokazaće već ovaj popis pred nama, na kojem predstavnici njihovih zajednica očekuju porazne rezultate.

Manjinsko stanovništvo u Vojvodini, sem Roma, obično je starije od srpskog, uz specifičnost da većina njih, poput Mađara, Slovaka, Rumuna i Hrvata imaju olakšan put do pasoša matičnih zemalja koje su u Evropskoj uniji, pa su im i migratorne kretnje učestalije.

Vladimir Nikitović, demograf kaže da je ova tema relevantna za manjinske zajednice zbog ostvarivanja njihovih prava, s obzirom na to da je demografska situacija manje – više slična kao i kod većinskog stanovništva.

Romska populacija odsakače sa stopom rađanja, relativno i Bošnjaci, s tim da su kod Roma stope smrtnosti više u odnosu na druge nacije.

„Romi su svakako najugroženiji, zapravo ne zna se ni koliki je njihov broj, oko 50 odsto ih nije ni popisano. U većini najrazvijenijih zemalja pitanje kojoj naciji pripadaš je napušteno, ali kod je nas i dalje najiteresantnije. Kod nas se popisi i čekaju zbog tog pitanja”, izjavio je Nikitović.

Dodaje da je činjenica kako dobar deo manjina u Vojvodini lakše dolazi do EU pasoša i tako lakše odlazi, ali ne treba zanemariti ni Srbe iz Hrvatske kojih ima dosta u Vojvodini, a takođe imaju pasoš EU i lakše nalaze poslove na zapadu.

“Svakako očekujemo smanjenje stanovništva, ali niko ne može da zna u kom obimu. U Hrvatskoj su bili neprijatno iznenađeni rezultatima, a pad broja ljudi u Severnoj Makedoniji bio je još i gori. Imamo neke indicije da migracije koje su se dešavale poslednjih pet, šest godina ne moraju biti trajnog karatkera, svakako smanjenje će biti veće nego prošli put, ali ne mora da znači nužno katastrofičnost”,
nastavo je Nikitović.

U Vojvodini je 2011. statistika popisala 1.931.809 stanovnika. Srpske nacionalnosti evidentirano je 1.289.635 građana i njihovo učešće bilo je 66,76 odsto.

Prema publikaciji „Etnokonfesionalni i jezički mozaik Srbije“, 1991. godine u Vojvodini je živelo 339.491 Mađara (16,9 odsto), a 2011. 251.136, odnosno 13 odsto.

Hrvata je 1991. bilo 74.808, odnosno 3,7 odsto, dok ih je 2011. bilo 47.033, odnosno 2,43 odsto. Između poslednja dva popisa Hrvata je manje za 11.000.

Kada gledamo celokupnu teritoriju Srbije, Mađara je 1948. godine u našoj zemlji bilo 6,64 odsto, a na poslednjem popisu 2011.godine 3.53 odsto.

Danijela Marčok sa katedre za slovistiku Univerziteta u Novom Sadu, ukazujući na snažne migracije Slovaka, ranije je izjavila da se poslednjih osam, devet godina gotovo prepolovila cifra od 50.000 Slovaka u Vojvodini.

Marija Pop Tešin, sekretarka Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, pretpostavlja da će brojka Slovaka biti manja, ali ne može da kaže koliko.

„Pored smanjene stope nataliteta kao i u čitavoj zemlji, imamo ekonomske migracije, dosta ljudi je otišlo u inostranstvo i povuklo porodice, ali dosta se i vratilo. Mislim da možda i neće biti prepolovljen broj Slovaka jer će biti moguće popisati i one koji trenutno nisu tu, ali koji imaju prebivalište na teritoriji Srbije i svoju imovinu ovde, svi ti ljudi koji su otišli, ali ne zauvek“, rekla je Pop Tešin.

Slovacima iz Vojvodine, kako dodaje, nije baš toliko olakšan pristup pasošima kao što to izgleda, ali mogu da dobiju „krajanski preukaz“, dokumenta sa kojima im je omogućeno da rade u Slovačkoj, nešto poput privremene lične karte.

„Naši ljudi najviše odlaze u Slovačku, pa odande u ostale evropske zemlje. Ali držimo se, nisu nam se smanjile aktivnosti, kulturni sadržaji i druženja koja organizujemo“, kazala je Pop Tešin.

Međutim, u manjinskim zajednicama Vojvodine bilo je i iseljavanja za koje je jasno da su konačna. Intenzivno iseljavanje Rusina u Kanadu bilo je aktuelno od devedesetih sve do pre 10 godina. Na poslenjem popisu Rusina je bilo 14.000.

Manjinama na ruku ne ide i statistika koja beleži godine stanovnika.

Srbi su, kako piše u publikaciji „Etnokonfesionalni i jezički mozaik Srbije“, prosečno stari 42,2 godine. Slovaci su, tako, prosečno strariji od njih za 2,1 godinu, Rumuni za 2,4, Mađari za 2,8, Rusini za 2,9, Crnogorci za 4,3, a Hrvati čak 8,8 godina.

Žigmanov: Da se u popisni proces uključe i pripadnici hrvatske zajednice

Tomislav Žigmanov, predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, očekuje da ovaj popis stanoviništva bude organizovan i proveden po načelima koji zahtevaju razvijena demokratska društva, te da se u popisni proces uključe i pripadnici hrvatske zajednice.

“Kao zajednica o kojoj veliki broj pripadnika većinskog naroda ima negativne stavove očekujemo da klima u javnosti pred i za vreme popisa bude daleko relaksiranija kao bi se stvorili preduslovi da se građani hrvatske nacinalnosti mogu slobodno izjasniti. Znate da na prošlim popisu najviši broj neizjašnjenih bio na području lokalnih samouprava gde je najveći broj hrvatskog stanovništva, kao što su Subotica, Sombor i Šid. Demogratski trendovi nisu povoljni, Hrvati u Vojvodini prosečno su stariji od većinske populacije, povećan je i broj ekonomskih migracija, ali verujemo da taj pad neće biti dramatičan” kazao je Žigmanov.

Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.