Da li je kovid uticao na vakcinaciju građana od raznih bolesti: Najnoviji podaci Batuta

Ovo su rezultati izveštaja o sprovedenom imunizaciji za 2022. godinu koje je objavio Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

Kako se navodi, obuhvat MMR vakcinom (protiv malih boginja, zaušaka, rubele) je 81,3 odsto, dok je ciljni obuhvat od 95 odsto i veći dostignut samo u jednom od 25 okruga. Obuhvat vakcinom protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize i oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip B kom-binovanom petovalentnom vakcinom (DTaP-IPV-Hib) je 91, 9 odsto, a revakcinacija dece u drugoj godini života istom vakcinom realizovana je sa obuhvatom od 80, 6 odsto. Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B u prvoj godini života sprovedena je sa obuhvatom od 91,6 odsto.

U skladu sa Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima od 1. aprila 2018. godine otpočela je obavezna aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih streptokokom pneumonije, primenom konjugovane polisaharidne vakcine. Prošle godine ovom vakcinacijom obuhvaćeno je 90,5 odsto dece, a dostignut obuhvat od 95 odsto postignut je u samo šest okruga, dok je obuhvat revakcinacijom u drugoj godini iznosio svega 75,9 odsto.

Iako su sve vakcine bile kontinuirano dostupne, kako tvrde iz Batuta, na pad u obuhvatu vakcinacije 2022. godine uticala je epidemiološka situacija sa COVID-19 i to što su zdravstvene ustanove bile podređene dijagnostici i lečenju obolelih. Takođe dodaju da je značajan udeo u propuštenoj vakcinaciji imao je i antivakcinalni lobi, kao i kontradiktorni zakonski akti.

– Član 15 Zakona o pravima pacijenata daje pravo da roditelj odluči da li će vakcinisati maloletno dete, dok član 32 Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ukazuje da za sprovođenje obavezne imunizacije nije potreban pristanak lica, odnosno roditelja ili staratelja. Imunizacija školske dece se sprovodi u domovima zdravlja, dok je vakcinacija po školama uglavnom napuštena. Nejedinstven i pre svega neodlučan stav jednog dela pedijatara dodatno su doveli do pada u obuhvatu vakcinama prema Kalendaru u prethodnom periodu – navode iz Instituta Batut u ovom godišnjem izveštaju.

Ako se ovome doda i kategorija visokorizičnih populacija koje ostaju van sistema imunizacije, jasno je, kažu u Batutu, da postoji kritična masa nevakcinisanih koja narušava kolektivni imunitet populacije.

– To za posledicu može imati pojavu sporadičnog i epidemijskog javljanja bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama i dovodi u pitanje dostizanje statusa eliminacije morbila u Srbiji i održanje statusa „zemlje bez poliomijelitisa“. Zato je neophodna hitna reakcija svih učesnika u sistemu imunizacije u cilju vakcinacije nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece, odnosno dostizanja ciljnih vrednosti obuhvata svim vakcinama – ističu iz Instituta Batut.

I UNICEF u svom izveštaju „Stanje dece sveta u 2023. godini“ ukazuje da je čak 67 miliona dece širom sveta, od kojih blizu milion u Evropi i Centralnoj Aziji, u potpunosti ili delimično propustilo rutinsku imunizaciju između 2019. i 2021. godine.

Svako peto dete uopšte nije zaštićeno od malih boginja koje mogu biti smrtonosne u detinjstvu, navela je tokom ovogodišnje „Nedelje imunizacije“ direktorka UNICEF-a u Srbiji Dejana Kostadinova i dodala da je Srbija među pet najugroženijih zemalja u Evropi.

– Jasno je da se bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom, kao što su boginje, vraćaju. Iako je obuhvat MMR-om u Srbiji porastao na 81.3%, to nije dovoljno. Mora da dostigne nivo od 95 odsto. Da bismo to postigli, potrebno je da zajedno radimo na prevazilaženju preostalih izazova – sve većeg oklevanja nekih urbanih, dobro obrazovanih i bogatijih roditelja da vakcinišu svoju decu i blagovremene imunizacije porodica koje žive u siromašnim romskim naseljima. Moramo preduzeti hitne mere da dođemo do svakog deteta koje je propustilo vakcinaciju. Dozvolite mi da naglasim ovo – niko nije bezbedan dok svi nisu bezbedni – istakla je ona.

Šta je sa preporučenim vakcinama

Grupa profesora i naučnika, virusologa i epidemiologa nedavno je u Medija centru govorila o značaju imunizacije za javno zdravlje stanovništva. Doc. dr Emina Milošević sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, govoreći o preporučenim vakcinama, rekla je da je kod nas imunizacija protiv kovida više bila fokusirana na uzrast preko 18 godina, da je vakcina vrlo slabo davana uzrastu od 12 do 18 godina, a deci do 12 godina praktično nije ni davana.

– I Fajzerova i Modernina vakcina odobrene su još juna 2022. Međutim, postojao je jedan praktičan zaplet a to je da je Fajzerova vakcina zahtevala posebne pedijatrijske doze za taj uzrast, a Modernina vakcina je suštinski mogla da se daje, pri čemu je i svest pedijatra bila da vakcina nije potrebna jer deca ne razvijaju teške kliničke slike – navela je ona i istakla da zdravstveni radnici treba i trudnicama da preporučuju vakcine protiv kovida.

– Ne samo da mogu, već je i poželjno da trudnice prime vakcinu zbog rizika od težih ishoda. Time štite ne samo sebe već i novorođenče. Jedine vakcine koje trudnicama nisu preporučene su žive, atenuisane, međutim nijedna od ovih vakcina protiv kovida koje smo davali na teritoriji naše, to nije – pojasnila je dr Milošević.

U Srbiji je do sada protiv kovida vakcinisano oko 56 odsto građana. Epidemiolog Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ dr Vladan Šaponjić rekao je za Danas da je dato preko 12.500 doza bivalentne vakcine, što smatra nedovoljnim, jer se propustila šansa da se više ljudi zaštiti.

Jedna od novijih vakcina u Srbiji je i besplatna HPV vakcina protiv humanog papiloma virusa koji izaziva karcinom raka grlića materice. Do sada HPV vakcinu primilo oko 27.000 devojčica i dečaka u Srbiji uzrasta od 9 do 19 godina, odnosno dato je oko 56.000 doza.

Prema rečima profesora Medicinskog fakulteta Miloša Markovića to je jedna od najbezbednijih vakcina koja je pokazala skoro 100 odsto efikasnosti za preko 15 godina davanja.

– Ona ne štiti samo od karcinoma grlića materice, kao što je mnogima poznato, nego i od pet drugih karcinoma koji su izazvani ili povezani sa humani papiloma virusom. Većina su u genitalnoj regiji, ali recimo štiti i od orofaringelnog karcinoma u usnoj duplji. To je tumor koji se češće javlja kod muškaraca, daje loše prognoze sa visokim procentom smrtnošću. Ako propustimo šansu da vakcinišemo naše dete ili sebe ako smo mlađi, to je veliki propust jer je virus izuzetno prisutan u populaciji i vrlo je mala verovatnoća da ga neko neće dobiti. Svako će dobiti infekciju, poneko će dobioti karcinom, a u ogromnoj meri se može sprečiti ovom vakcinom – ocenio je prof. dr Marković.

Prof. dr Radan Stojanović sa Katedre za farmakologiju navodi za Danas da je najbolje da se poštuje Obavezni kalendar vakcinacije jer su zahvaljujući tim vakcinama iskorenjene mnoge bolesti.

– Zbog širenja lažnih vesti po društvenim mrežama došlo je do uznemirenja građana i nepoverenja u vakcine. Moguće je i da je kovid malo odložio vakcinaciju, ali je neophodno da roditelji i ostali građani znaju da su sve vakcine iz Obaveznog kalendara bezbedne i ispitane. Nepoverenje u MMR vakcinu je bezrazložno jer se ta vakcina koristi dugi niz godina. Roditelji bi trebalo da zaštite prvo svoju decu od bolesti, ali i decu koja zbog svojih zdravstvenih stanja ne mogu da prime vakcine – naveo je taj stručnjak za Danas.

Koje vakcine su u Kalendaru obavezne imunizacije