Da li je promena imejl adresa škola rešenje za dojave o bombama: Ima li Ministarstvo prosvete plan ako poruke „sve ide u vazduh“ postanu redovna pojava?

Škole su, prema svedočenju nekoliko direktora sa kojima smo razgovarali, poruku dobile na imejl adrese koje su godinama koristile, a odmah nakon toga iz Školske uprave Beograd stigao im je zahtev da se izjasne i obrazlože zašto nisu promenili elektronske adrese, kada su takav nalog dobili krajem jula.

– Nismo promenili jer je to adresa koju ima veliki broj naših spoljnih saradnika i jako je komplikovano da sve njih obaveštavamo o novoj adresi, a pritom nam nije objašnjeno šta će to promeniti. I novu adresu smo dužni da istaknemo na sajtu, tako da ne vidim na koji način će to sprečiti one koji šalju dojave da to ponovo ne urade – ističe za Danas direktor jedne beogradske škole, nezadovoljan jer je, kaže, ispalo kao da su za dojave krivi rukovodioci obrazovnih ustanova koji nisu poslušali nalog Ministarstva.

Podsetimo, uoči održavanja male mature u junu ove godine, Ministarstvo prosvete je obavestilo javnost da su imejl adrese škola promenjene, odnosno da su sve škole prešle na državni domen „u cilju uspostavljanja jednobraznog sistema komunikacije obrazovno-vaspitnih ustanova na teritoriji Srbije i profesionalizacije rada“.

Te elektronske adrese, za koje se tvrdi da su bezbedne i zaštićene, do danas su ostale tajna i služe isključivo za komunikaciju sa školskim upravama, odnosno Ministarstvom.

U dopisu koji su škole dobile 27. jula stoji da se ove adrese koriste i za komunikaciju sa drugim državnim institucijama, poput AP Vojvodina i lokalnim samoupravama, te da one ne smeju biti dostupne javnosti i ostalim korisnicima.

Direktori, međutim, kažu da se redovno dešava da na ovu tajnu, službenu adresu stigne i neki mejl koji nije upućen od zvaničnih državnih organa, pa tako, recimo, u „sandučetu“ zateknu i nečiji si vi (CV).

U istom dopisu od škola je traženo i da zamene javne adrese novim.

„Kako postoji mogućnost da su prethodni lični profesionalni/školski mejlovi hakovani i kompromitovani, potrebno je da ih zamenite novim mejlom, koji će imati već postojeći domen ili neki drugi domen koji smatrate da je adekvatan. Mejl treba da ukazuje na naziv škole, poziciju ili službu škole, a ne da to budu mejlovi sa ličnim podacima (na primer direktor@, uprava@). Ove mejl adrese treba da budu dostupne javnosti i ostalim korisnicima radi svakodnevne komunikacije“, piše u dopisu, uz poruku da prema navedenim obavezama direktori treba da postupaju sa najvećom pažnjom, kao i da preduzmu „sve mere zaštite radi sprečavanja nastanka štete“.

O kojim je konkretno merama reč direktorima do danas nije objašnjeno, pa ni nakon najnovijeg naloga u kojima je zahtevano da se promene javne adrese.

Šta je bio cilj tog naloga, kada će i nove adrese biti dostupne na sajtovima obrazovnih ustanova i lako mogu da se zloupotrebe za slanje pretećih poruka, iz Ministarstva prosvete nisu odgovorili Danasu.

Ni stručnjacima koji se bave digitalnom bezbednošću nije jasan motiv nadležnih, zbog čega nisu želeli da zvanično govore za Danas.

Nezvanično, kažu da im nije jasan nalog da škole otvore nove adrese za javnu upotrebu, s obzirom da se hakovanje/kompromitacija ne vrši na nivou adrese, već samih „sandučića“ tj. sistema koji su za njih vezani.

– Moguće da je ta odluka doneta da bi se promenile javne adrese u slučaju da su prethodne završile u nekoj bazi podataka koja je u opticaju kod aktera koji šalju pretnje, pa da bi se time smanjio intenzitet pretnji u nekom mogućem scenariju. Ipak, to svakako ne može da bude rešenje problema sa pretnjama, pa je čudno da se ulaže toliko energije u promenu svih elektronskih adresa koje maliciozni akteri ponovo mogu da saznaju i sakupe u prilično kratkom roku – kaže naš sagovornik.

Bez odgovora je ostalo i naše pitanje upućeno Ministarstvu prosvete da li imaju plan šta će raditi u slučaju da dojave o postavljenim bombama u školama postanu svakodnevna pojava, kao što je to bilo prošle školske godine.

Đaci su zbog toga izgubili priličan broj časova, koje je škole trebalo da nadoknade, a šta se zaista dešavalo u praksi niko nije proveravao.

Za razliku od prošle školske godine sada je jedino unapređeno postupanje policije kada škole dobiju dojave o podmenutim eksplozivnim napravama, pošto preglede školskih objekata rade lokalni policijski službenici, čime je vreme skraćeno.

Ipak, ukoliko se ponovi raniji scenario da preteće mejlove dobije veliki broj obrazovnih ustanova, jasno je da bi to usporilo policiju, a novo gubljenje časova će biti neminovno.