Dani jorgovana obeležili četvrt veka postojanja

Ona je bila žena kralja Uroša Prvog Nemanjića, majka srpskih kraljeva Milutina i Dragutina koja je vodila poreklo iz francuske kraljevske porodice Anžuja.

Manifestacija nastala u samo predvečerje krvavog  raspada nekadašnje Jugoslavije od starta je kuburila sa jačom podrškom lokalne zajednice a posebno podrške sa nacionalnog nivoa iako je promovisala činjenicu da smo mi, Srbi , sa Evropom u viševekovnim i slojevitim vezama. Godinama se borila za svoje mesto pod suncem u kalendaru manifestacija podržanih od lokalne samouprave i doživela je ovaj svoj, srebrni jubilej, pre svega zahvaljujući neviđenom entuzijazmu i upornosti njenog idejnog tvorca Milana Glišovića. On je, vremeno, tim svojim entuzijazmom za ovu manifestaciju „inficirao“  jedan broj svojih prijatelja i članove svoje porodice da bi, kasnije, suorganizaciju uz formirano društvo“Jelena Anžujska”, prihvatila i Turistička organizacija Kraljeva.

Koncept manifestacije se, iz godine u godinu, menjao pa je od, skorminh početaka evoluirao do, jedno vreme, dešavanja na tri punkta : u Kraljevu, u srednjovekovnoj tvrđavi Maglič i u manastiru Gradac, zadužbini kraljice Jelene. Kasnije je Raška, kao lokalna samouprava, počela sa sopstvenom manifestacijom Dani Jelene Anžujske koja se održava u manastiru Gradac krajem maja. Ovo dešavanje  koje je, kasnije, je preraslo  u turističko-ekološku  manifestaciju u središte priče stavilo je narodnu legendu o tome kako je, navodno, kralj Uroš Prvi  Nemanjić u čast dolaska svoje supruge, fancuske princeze, naredio da se dolinom reke Ibar zasade jorgovani. I zaista, ovo nesvakidašnje, cvetno drvo, moglo se viđati duž puta u Ibarskoj dolini, na potezu od Kraljeva do Brvenika, u većem obimu sve do sredine sedamdesetih godina prošlog veka, kada je što stalnim erozijama, što radovima na putu a, bogami, dobrim delom i zahvaljujući nekontrolisanom, vandalskom, kidanju od putnika, malte ne nestalo. Tako ova manifestacija je skrenula pažnju javnosti na nestajanje jorgovana i inicirala povremene akcije sadnje kao duž trase puta u Ibarskoj dolini tako i u samom gradu Kraljevu. Jorgovane, pred zgradom gradske uprave sadili su i sin kneza Pavla, princ Aleksandar Karađorđević i kao i naš proslavljeni teniser Novak Đoković.

Ove godine, početkom aprila, organizatori “Dana jorgovana” zasadili nove jorgovane podno  Magliča, a 14. aprila u Kraljevačkom pozorištu odigrana je predstava “Ljubičasta bajka” pa je tako započeto ovo jubilarno ,slavljeničko, izdanje „Dana jorgovana“ koje će se završiti u junu gde organizatori ove manifestacije gostuju na Kajmak-balu u Beogradu, koji organizuje Zavičajno društvo Kraljevčana – podružnica u Beogradu. A danas su, u središtu pažnje, bila deca iz osam osnovnih škola iz Kraljeva i okoline koja su na gradskom trgu pratila  nastupe nekoliko kulturno umetničkih društava i uživala u druženju i fotografisanju u kočijama Jelene i Uroša  u  toaletama šivenim po ugledu na  odore srednjovekovnih vladara. Jučerašnji deo programa  „Dana Jelene Anžujske“ u Kraljevu  završen je  u svečanoj Sali Gradske gde je upriličena svečana akademija na kojoj su dodeljene zahvalnice i priznanja onima koji su društvo “Jelena Anžujska” podržavali i pomagali svih ovih godina.