“Delić zaslužuje da bude u zatvoru”: Majka Votima koji je imao sedam godina kad su ga ubile srpske snage i spalile mu telo

U ovom selu su 25. marta 1999. godine srpske paravojne i vojne snage ubile 46 albanskih civila. Među njima su bila i 22 bliska člana porodice Gaši.

Delić, sada penzionisani vojnik, sumnjiči se da je imao direktnu odgovornost za počinjenje zločina u Trnju, kao i za ubistva stotina drugih građana u Prizrenu, Orahovcu i Dragašu.

U vreme kada su zločini počinjeni 1998-1999., Delić je komandovao 549. motorizovanom brigadom Vojske Jugoslavije.

23 godine kasnije, u podne 10. avgusta, ekipa Radija Slobodna Evropa (RSE) pronašla je 58-godišnju Hamide Gaši (Gashi) pored ruža procvetalih u njenom dvorištu u selu Trnje.

Ruže su zasađene pre 23 godine u blizini mesta gde su pripadnici srpskih snaga ubili i spalili telo njenog sina Votima, koji je tada imao sedam godina.

Opisujući trenutak kada su joj ubijeni sin i snaja, Hamida (Hamidja) izražava ogorčenje što su ljudi osumnjičeni za ova ubistva, među kojima je i bivši srpski vojnik Božidar Delić, slobodni i zauzimaju visoke državne funkcije u Srbiji.

„Da, čula sam za njega (Božidar Delić). On im je naredio, sve i šta je rekao su uradili“, kaže Hamida na pitanje da li je ikada čula za Božidara Delića.

25. marta 1999. godine, kada je u Trnju ubijeno 46 civila, Hamida, njen suprug, drugi sin i ćerka uspeli su da prežive iako su bili u istoj kući kada su srpske snage ubile Votima.

Posle nekoliko dana, Hamida i njena porodica su se vratili u selo gde su pronašli ostatke Votimovog spaljenog tela, koje su sahranili na seoskom groblju u Trnju.

Prvih godina posle rata, kaže Hamida, verovala je da će jednog dana biti pravde.

Zbog toga je otišla u Beograd da svedoči u sudskom procesu protiv srpskih vojnika optuženih za ubistva u Trnju.

Međutim, kaže da je dokaze dala uzalud, jer je uverena da Srbija ne želi da kažnjava pripadnike sopstvenog naroda iako, kako kaže, postoje dokazi da su oni bili umešani u ubijanje civila. Najbolji argument je, kaže Hamida, neprocesuiranje Božidara Delića.

„On zaslužuje da bude u zatvoru. Odavno je to zaslužio, već je kasno. Koliko je ovo delo staro, prvo ga je trebalo kazniti“, priča Hamida.

Oko 50 metara od Hamidijine kuće, sedeći na balkonu kuće, sreli smo Đulju Gaši (Gjyle Gashi), 57 godina, još jednu preživelu u napadu 25. marta 1999. godine.

Srpske paravojne i vojne snage ubile su Đuljinu ćerku Besartu staru 13 godina, muža Šabana (37), devera Hamziu (36), snaju Ajmanu (30), kao i svekrvu Bahriju (50).

Kaže da se osećala loše kada je u vestima videla imenovanje Božidara Delića na mesto potpredsednika Skupštine Srbije.

Ne samo Delić, već i ostali osumnjičeni trebalo je da budu kažnjeni, a ne da da budu unapređeni na visoke državne funkcije, kaže ona.

„Kako da se ne osećam loše? Nedavno sam videla (imenovanje Božidara Delića) u vestima, ne možete da se ne osećate lošije. Kako se osećam kada se nagrađuju oni koji su ovde počinili zločine? Šta je gore? Ali nemamo više šta da radimo“, kaže Gaši.

Dodaje da je dva puta odlazila u Beograd da svedoči o zločinima koji su se dogodili u selu Trnje.

Ali, kako kaže Đulja, tamošnje tužilaštvo i sud nisu istovremeno vodili istragu niti sudili osumnjičene za ubistvo albanskog civilnog stanovništva.

Institucije Kosova su nedavno pokrenule istragu o ratnim zločinima koje su počinile srpske vojne i policijske snage u selu Trnje, ali Đulja ne očekuje rezultate ni od ovog procesa.

„Do sada je sve propalo. Sada ne znam šta da radim“, kaže ona.

Šaban i njegov brat Hamzi pronađeni su ubijeni u selu Trnje i tamo sahranjeni.

Tela Besarte, Ajmone i Bahrije pronađena su 10. avgusta 1999. godine, sahranjena na masovnom groblju u selu Brezne i Dragaš, oko 60 kilometara od mesta gde su ubijena.

Udruženje za ratne zločine „Đakovica 98-99“ podnelo je 16. avgusta 2022. godine krivičnu prijavu protiv Delića u Sektoru za ratne zločine Specijalnom tužilaštvu Kosova.

Za zločine počinjene u selu Trnje, nevladin Fond za humanitarno pravo (FHP) u Beogradu podneo je krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine u Srbiji protiv Delića i još desetoro vojnika.

Prema krivičnoj prijavi, Božidar Delić i još deset vojnika, većinom pripadnici 549. motorizovane brigade, pod njegovom komandom, kao i pojedini pripadnici MUP-a Srbije, delovali su po unapred utvrđenom planu i po dogovoru da izvrši ova ubistva.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo Beograda (FHD), oni su predvodili operaciju ubijanja civila, uništavanja imovine, a zatim čišćenja mesta zločina prikupljanjem tela žrtava, transportovanjem u Dragaš i sahranjivanjem u masovnoj grobnici.

Druga dvojica rukovodilaca obuhvaćenih krivičnom prijavom, Pavle Gavrilović i Rajko Kozlina, optuženi su od strane Tužilaštva za ratne zločine Srbije da su rukovodili akcijom ubijanja, prikupljanja, transporta i sahranjivanja na masovnom groblju žrtava iz sela Trnje.

Prema navodima FHD, u ovim operacijama je učestvovao veliki broj pripadnika 549. motorizovane brigade, koju je predvodio Delić.

Nakon dugotrajnog suđenja, u aprilu 2019. Pavle Gavrilović je oslobođen optužbi, dok je Rajko Kozlina osuđen na 15 godina zatvora. Međutim, pobegao je od pravde izbegavajući izdržavanje kazne.

Uprkos činjenicama i svedočenjima, Božidar Delik se nikada nije suočio sa pravdom, potvrđuju u FHD.

„FPH je podneo dve krivične prijave protiv Božidara Delića. Prva 2008. godine za zločine počinjene u selu Trnje u martu 1999. godine. Druga je podneta 2013. godine za zločine počinjene u selu Landovice (opština Prizren). Tužilaštvo za ratne zločine Srbije nikada nije optužilo Delića za ove zločine“, potvrdila je izvršna direktorka FHD u Beogradu Ivana Žanić, u izjavi za RSE.

Druga krivična prijava koju je FHD podneo 2013. godine Tužilaštvu za ratne zločine Srbije, tereti Božidara Delića da je 26. marta 1999. godine naredio napad teškom artiljerijom, uključujući tenkove, u kojem je poginulo 12 civila, među kojima šestoro dece u selu Landovice u Prizrenu.

Tenkovske granate su pogodile kuću u kojoj se krilo 45 seljana.

Na tom mestu teško je povređena i 65-godišnja Fahrija Morina, koju je ekipa RSE srela u popodnevnim satima 10. avgusta, u dvorištu njene kuće u selu Landovice.

Sedeći pored svog muža Kurtiša (Kurtish), Fahrija nam je ispričala da su je prve granate koje su pale u selo ranile u obe noge.

U ovom napadu ubijenja je njena snaha i petnaestogodišnja ćerka NJomza, kao i njihova unuka Festina, koja je napunila dve godine.

„Ranjena sam od granate. Sada su uklonili delove granate. Imam ožiljke, obe tetive su potpuno izgorele. Sa odećom, sa svime. Dvadeset četiri sata mi je tekla krv“, priča Fahrija.

Posle skoro mesec dana, Fahrija kaže da je ponovo ustala i krenula da hoda, ali kaže da su joj sećanja na taj dan neizbrisiva.

RSE je poslalo upit Tužilaštvu za ratne zločine Srbije zašto protiv generala Delića nije preduzeto ništa nakon što su protiv njega podnete dve krivične prijave, ali odgovor nije stigao.

Na Kosovu, Božidar Delić možda nije poznato ime, ali je rano detinjstvo proveo u svom rodnom selu, Lugbunar i Đakovici.

Tu je završio osnovnu školu, a zatim se preselio u Beogradu gde je završio vojnu akademiju.

U njegovoj biografiji objavljenoj posle izbora na mesto potpredsednika Skupštine Srbije nedostaje značajan deo iz njegove vojne karijere.

Ne pominju se položaji ili odgovornosti koje je imao tokom rata na Kosovu, tačnije u godinama 1998-1999.

Od 1977. godine u objavljenoj biografiji ide se direktno u 2002. godinu.

Delić je 2005. godine otišao u penziju iz Vojske Srbije i potom ušao u politiku.

Njegovu političku karijeru karakteriše uglavnom članstvo u Srpskoj radikalnoj stranci (SRS), partiji haškog osuđenika Vojislava Šešlja.

Kasnije je postao član Srpske napredne stranke (SNS) aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića, ali je napustio i ovu stranku.

U januaru ove godine osnovao je politički pokret pod nazivom „Nema povratka „.

Više puta je bio poslanik u Skupštini Srbije. Ovo je drugi put da obavlja funkciju potpredsednika ove institucije.

Delić je bio svedok odbrane na suđenju u Haškom tribunalu protiv bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Mološevića i bivšeg vojnog komandanta Vladimira Lazarevića, koji je osuđen za ratne zločine na Kosovu.

Imenovanje Delića na mesto potpredsednika Skupštine Srbije izazvalo je reakciju predsednice Kosova Vjose Osmani, koja je rekla da je reč o komandantu brigade vojnika „koja je masakrirala hiljade Kosovara“.

Božidar Delić nije odgovorio na poziv RSE povodom onoga što je iznela predsednica Kosova.

Dok je bio predsednik države Slobodan Milošević, je inače nagradio 549. brigadu za ulogu u Kosovskom ratu, dodelivši ovoj brigadi orden „Heroj nacije“.

FHP je 2013. godine objavio dosije koji sadrži do sada najsveobuhvatniju dokumentaciju o vojnim ofanzivama 549. brigade u pojedinim kosovskim selima u martu i aprilu 1999. godine, što je, prema navodima ove organizacije, rezultiralo ukupno 885 ubijenih.

Prema podacima FHP, u ratu na Kosovu stradalo je oko 13.500 građana, većinom Albanaca.