O visokoj stopi suicida, ili sklonosti ka suicidu u Subotici je još jednom javno progovoreno na tribini „Da li smo zaista prvi – Samoubistvo nije slučaj“, na kojoj su stručnjaci koji se bave ovim problemom pokušali da skrenu pažnju uže i šire javnosti na činjenicu da je upravo Subotica grad sa vrha evropske liste sa najvećim procentom samoubistava i depresije.
Tokom samo jedne nedelje zabeleži se osam do deset pokušaja suicida, tvrde subotički psihijatri. Radi se o prosečnoj cifri, jer je pojava dizanja ruke na sebe mnogo češća za vreme praznika i tokom vikenda, kada se osećaj depresije i uzaludnosti obično pojačava. U tu kritičnu grupu stanovništva spadaju uglavnom mlađe osobe, odnosno radi se o uzrastu od 15 do 45 godina starosti.
Upravnik Psihijatrijskog odeljenja u subotičkoj Opštoj bolnici dr Zoltan Šagi navodi da je teško reći šta su konkretni povodi, odnosno razlozi, jer danas postoji široka lepeza onoga što ljude čini nesrećnim – od egzistencijalnih problema, emotivne krize, nesrećne ljubavi, do nekih patoloških poremećaja.
– Povod je obično neki konkretan tragičan događaj ili klasični neuspeh, ali su uzroci mnogo dublji i dugoročniji. Ako to predugo traje, čovek upada u osećaj bezizlaznosti, osećaj da budućnost ne postoji. Pri tome su muškarci mnogo ugroženiji, jer je među samoubicama čak četiri puta više muškaraca nego žena – iako žene češće pokušavaju suicid, muškarci izgleda to „uspešnije“ rade, navodi dr Šagi.
Objašnjenja za takvu pojavu mnogi nalaze u depresivnom uticaju ravnice na mentalitet stanovništva, mada je očito da je glavni okidač sveopšta kriza u društvu. Ako se ima u vidu i podatak da je među onima koji oduzimaju sebi život više mađarskog stanovništva, posmatrajući kulturološke odlike ljudi koji žive u Subotici i uopšte u podneblju Vojvodine, može se reći da se sa postojećom krizom, haosom i ruiniranjem socijalnog života teže nose oni koji su socijalni više prilagođeni, odnosno koji su svojim kulturnim obrascem u većoj meri prihvatili red, disciplinu i poštovanje pravila igre.
U njima postoji manje želje i snage da se opstane po svaku cenu, manje energije da se nose sa haosom, i njihovo rešenje je povlačenje iz te sve teže borbe za opstanak – kaže Marija Matković, psihološkinja.
Za samo mesec dana zabeleženo je čak nekoliko slučajeva samoubistava, i sve to odavno je poprimilo alarmantne razmere, te je jedna od namera organizatora tribine, Fondacije za omladinsku kulturu i stvaralaštvo „Danilo Kiš“, da se kroz ovakve javne skupove utiče pre svega na mlade da se sa tom opasnošću i pogrešnim životnim izborom suoče na konstruktivan način. To ne bi smela da bude tabu tema, i neophodno je o tome što više govoriti, kao i o mogućnosti da se depresija pobedi, što je već evidentno, jer se ona uspešno leči, naveo je dr Šagi Zoltan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
