Direktorka Sigurne kuće Niš, Sonja Šćekić: Smanjuje se broj žena koje se vraćaju nasilnom partneru

Ustanova Sigurna kuća za žene i decu žrtve porodičnog nasilja Niš osnovana je 2011. godine, regionalnog je karaktera i u njoj utočište i zaštitu pronalaze žrtve nasilja sa teritorije jugoistočne Srbije. Šćekić navodi da je od osnivanja do danas u Sigurnoj kući boravilo 1350 korisnika – mama sa decom.

Kao pozitivnu praksu poslednjih godina psihološkinja uviđa da izlazimo iz zone ćutanja, i primećuje da se na problem nasilja u porodici više ne gleda kao na lični, već kao na društveni problem. Zato ističe da je rad na prevenciji nasilja od izuzetnog značaja, a brojne su preventivne aktivnosti koje niška Sigurna kuća sprovodi: predavanja, tribine, performansi, okrugli stolovi… Direktorka izdvaja poseban značaj donošenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, jer država na taj način pokazuje posvećenost u rešavanju ovog problema. Što se tiče iskustva u dosadašnjem radu, Šćekić ukazuje da podaci u njihovoj ustanovi pokazuju da je poslednjih godina došlo do smanjenja broja žena koje se vraćaju nasilnom partneru.

– Za razliku od ranijih godina kada se 50 odsto naših korisnica vraćalo nasilnom partneru, sada je situacija drugačija. Godine 2023. bilo je 11 odsto, a 2024. sedam odsto žena koje su se vratile nasilniku – iznosi Šćekić pozitivne podatke i dodaje da u Sigurnoj kući smatraju da žene žrtve nasilja imaju poverenja u institucije koje se bave njihovom zaštitom, i da svi zajedno, i institucije i nevladine organizacije i mediji čine puno na prevenciji nasilja u porodici.

Kada su konkretni vidovi podrške u pitanju, Sigurna kuća Niš nudi psihološku pomoć koja je fokusirana na grupni i individualni rad sa ciljem povećanja bazične psihološke sigurnosti, podizanja samopouzdanja i pronalaska opcija za samostalan život bez nasilja. Prilikom prijema korisnica u Sigurnu kuću prvi razgovori usmereni su na saniranje akutne stresne situacije, dok je individualni savetodavni rad usmeren na: uklanjanje psiholoških posledica nasilja, povećanje bazične psihološke sigurnosti i samopouzdanja, ovladavanje stresom izazvanim iskustvom nasilja u porodici, podizanje nivoa lične kompetencije, menjanje kognitivnih stavova žrtve da je dužna da trpi, jačanju roditeljskih kapaciteta, osnaživanje za predstojeće sudske postupke, pronalazak alternativnih opcija za samostalan život bez izloženosti nasilju, i pomoć u ekonomskom osnaživanju. Sa korisnicama Sigurne kuće organizuju se i održavaju i grupne radionice koje funkcionišu kao edukativne, kreativne i motivaciono – iskustvene.

– Većina žrtava zbog višegodišnjeg trpljenja nasilja, vremenom razvija pasivan stil komunikacije. Upravo iz tog razloga sa korisnicama radimo na razvijanju asertivnog komunikacionog stila, koji podrazumeva jasno i konkretno iskazivanje svojih potreba, stavova i osećanja i otvorenost za nova rešenja – pojašnjava Šćekić.

Ona dodaje da se osim radionica „Asertivne komunikacije“ organizuju i radionice „Emocionalne pismenosti“.

– S obzirom na to da su žrtve nasilja godinama potiskivale svoje emocije, ove radionice im omogućavaju da lakše upravljaju svojim emocionalnim reakcijama. Žene koje godinama žive u sitaciji nasilja pronalaze svoje mehanizme preživljavanja tog nasilja što crpi veliku količinu psihološke energije – pojašnjava Šćekić. Ona dodaje da se zato često dešava da njihovi roditeljski kapaciteti bivaju oslabljeni, te nemaju dovoljno snage i energije da se posvete deci, onoliko koliko je to deci potrebno. Zato, u Sigurnoj kuću Niš, imaju i radionice roditeljstva, na kojima se obrađuju teme kao što su: značaj emocionalne topline i razmene sa decom, uspostavljanje jasnih granica i doslednosti u vaspitanju, vaspitni stilovi roditeljstva, obrasci afektivne vezanosti kod dece, razvojne karakteristike i psihološke potrebe dece, pozitivne veštine roditeljstva, stimulacija afiniteta deteta.

Šćekić podvlači da je ekonomska zavisnost od partnera jedan od razloga zašto žene ostaju u nasilnom odnosu, te je rad na ekonomskom osnaživanju izuzetno važan. Zato Sigurna kuća Niš organizuje radionice namenjene ekonomskom osnaživanju, ostvaruje kontakt sa potencijalnim poslodavcima, i kontaktira Nacionalnu službu za zapošljavanje sa kojom imaju potpisan Protokol o saradnji.

Pored navedenih, u Sigurnoj kući imaju i kreativne radionice koje pružaju prostor za izražavanje, kao i usavršavanje novih veština koje pozitivno utiču samopouzdanje i samopoštovanje. Neke od kreativnih radionica su: bojenje stakla, dekupaž tehnika, izrada nakita i dekorativnih predmeta, pletenje….

Deca su direktno ili indirektno izložena nasilju

Inače, Šćekić pojašnjava da su deca koja se sa majkama nalaze na smeštaju u Sigurnoj kući bila direktno ili indirektno izložena nasilju i iz tog razloga se posebna pažnja posvećuje njima.

– Individualni rad sa decom ima za cilj emocionalno distanciranje dece od posledica pretrpljenog nasilja, podizanje samopouzdanja i izgrađivanje pozitivne slike o sebi koja je nažalost često narušena kod ove dece – pojašnjava psihološkinja. Na žalost, dodaje ona, kod ove dece zapaža se slabija pažnja i koncentracija, a samim tim i otežano pamćenje, te im stručni radnici ustanove pružaju pomoć u učenju i savladavanju školskog gradiva. Organizuju se i edukativno – kreativne radionice za decu, a sve sa ciljem podsticanja razvoja sposobnosti i kreativnosti i učenja novih veština, kako bi se lakše izborila sa posledicama nasilja u porodici. Metodologija rada, kaže psihološkinja, prilagođena je razvojnom stadijumu dece i ima kako obrazovni, tako i igrovno-zabavni karakter.

– Za decu se svakodnevno organizuju različite rekreativne aktivnosti zavisno od njihovog uzrasta i redovno se održava saradnja sa institucijama, tačnije vrtićima, osnovnim i srednjim školama koje deca koja su smeštena u Sigurnoj kući pohađaju – kaže Šćekić.

Pomoć potražite na sajtu „Žene protiv nasilja“

Kako bi na najbezbedniji način žene našle put izlaska iz nasilne situacije, pitali smo Tanju Ignjatović, psihološkinju iz Autonomnog ženskog centra AŽC, da žrtve posavetuje kako da napuste nasilnog partnera.

Pre svega, ona napominje da je vrlo važno da svaka žena koja planira da napusti nasilnog partnera ne najavljuje odlazak pre nego što napravi plan za bezbedan odlazak, posebno ako partneri imaju kontrolišuće ponašanje, koji su ljubomorni i koji prete ubustvom i samoubistvom.

– Izlazak iz nasilja je proces, za neke žene nije ni brz ni lak. Oporavak je proces, koji traje kraće ili duže, praćen je teškim emocijama koje se vraćaju i nameću, koje je potrebno preraditi i integrisati u iskustvo, tako da te emocije ne kontrolišu celokupni mentalni prostor i aktivnosti žene. Dobro je da se napravi prioritet, da žena sama postavlja svoje ciljeve u oblastima koje su joj važne, tako da ciljevi budu ostvarivi i da se ka njima kreće „korak po korak“. Važno je da žene nauče da brinu o sebi, da pričaju o emocijama, da upoznaju i prihvate sebe, da nađu vreme da se odmore, vreme za hobije, da se kreću, vežbaju, druže sa decom i pozitivnim ljudima, da nauče da traže pomoć. Važno je da imaju bliske osobe koje ih podržavaju i mogu da ponude konkretnu pomoć. Podršku uvek mogu da dobiju od specijalizovanih ženskih grupa, koje deluju u različitim gradovima u Srbiji, a koje mogu naći na sajtu: https://www.zeneprotivnasilja.net/o-nama/spisak-organizacija – ističe Ignjatović.

Žrtvama nasilja su ugrožena osnovna ljudska prava

Psihološkinja napominje da postoje određene situcije i svojstva žrtava koje povećavaju rizik od težeg nasilja, ozbiljnog povređivanja, uključujući i rizik od ubistva, a među njima je najava ili napuštanje partnera, prijva nasilja policiji, pokretanje sudskih postupaka, započinjanje nove partnerske veze, trudnoća ili period nakon porođaja, invaliditet, zdravstvene teškoće ili hronična bolest žene, to što je strankinja, ne zna jezik, ima status izbeglog lica ili osobe koja traži azil, u većem su riziku starije žene, kao i vrlo mlade žene, žene koje žive na selu.

Ignjatović ističe i to da su posledice nasilja kojem su izložene žene brojne, i to ne samo na individualnom planu, već i za celo društvo.

– Žrtvama nasilja su ugrožena osnovna ljudska prava na život i bezbednost, kvalitetno mentalno i fizičko zdravlje, obrazovanje, rad, porodični i javni život, razvoj i dobrobit. Veliki je broj psihičkih posledica, poput niskog samopoštovanja, samopouzdanja, nesigurnosti, smanjene volje, straha. Veliki je broj različitih zdravstvenih posledica, na fizičko zdravlje, poput povreda i preloma, funkcionalnih poremećaja i hroničnih zdravstvenih smetnji, kao što su bolovi, gastrointestinalne smetnje, hotmonski poremećaji i slično. Problemi mogu da se jave i u vezi sa reproduktivnim zdravljem, poput komplikovane trudnoće, prevremenih porođaja, posledica za fetus i slično – navodi Ignjatović i sumira da je ugroženo mentalno zdravlje žene, a najučestalije smetnje su anksioznost, depresivni simptomi, fobije, simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja, a da se uz to javlja i zloupotreba supstanci, tableta, duvana, alkohola, narkotika, kao i pokušaj i izvršenje samoubistva, ili ubistvo žena.

Deca su pogođena nasiljem koje trpe njihove majke

Nasilje na žalost takođe negativno utiče na roditeljstvo i učinioca i žrtve. Deca su pogođena nasiljem koje trpe njihove majke, čak i kada nisu direktne žrtve nasilja. Te se posledice ogledaju u nizu nepovoljnih promena u ponašanju, osećanjima, stavovima i uverenjima, saznajnom funkcionisanju, pažnji, školskom postignuću, realacijama sa vršnjacima, ali i u budućim partnerskim odnosima ove dece – naglašava psihološkinja iz AŽC.

Ignjatović za kraj osnažuje žene rečima da je važno da veruju u svoje snage, koliko god situacija bila teška.

– Sve su one razvile strategije koje su im pomogle da prežive teške periode života. Nasilje nije njihova krivica niti sramota. Za nasilje je uvek i isključivo odgovoran učinilac. One ne treba da budu izolovane i same, trebe da traže podršku i da tragaju za rešenjima. Oporavak ne može da počne pre nego što se zaustavi nasilje i obezbedi sigurno okruženje. Nema određenog vremena u kom mora de se desi oporavak. Za svaku ženu to je individualni proces, koji pokazuje napredak, povremene zastoje, nekada i vraćanje „korak u nazad”, ali je uvek važno imati cilj i plan kretanja ka promeni – ističe sagovornica i podseća da se pomoć može pronaći na sajtu Žene protiv nasilja.

Jedan dan pažnje ne menja godinu ćutanja! MaxBet i Danas u mesecu kada se obeležava Međunarodni dan žena, 8. mart, donose niz tekstova i razgovora sa stručnjacima u cilju podizanja svesti i smanjenja broja žrtava nasilja.