Divizije probijaju okruženje

Prof. dr Mladenko Colić: BITKE NA NERETVI I SUTJESCI (11)

Autor je pukovnik JNA u penziji i učesnik NOR. Posle završenih vojnih škola magistrirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Doktorsku tezu je odbranio u Centru visokih vojnih škola JNA i stekao titulu doktora vojnih nauka. Radio je kao profesor vojne istorije na više vojnih visokoškolskih ustanova. Objavio je preko 100 naučnih i stručnih radova, među kojima i knjigu „Pregled operacija na jugoslovenskom ratištu 1941-1945“. Danas objavljuje deo njegove šire studije o bitkama na Neretvi i Sutjesci, vođenim pre sedam decenija, i njihovom uticaju na ishod Drugog svetskog rata.

Vrhovni komandant je ovim operativnim potezima nastojao da pregrupisavanjem jedinica i Skraćivanjem linije fronta u odbrani slobodne teritorije oslobodi potrebne snage za napadna dejstva radi proboja iz okruženja na fočanskom sektoru. Od tada su svi napori i mere Vrhovnog štaba bili usmereni na izvlačenje Operativne grupe sa Centralnom bolnicom iz okruženja.

Upućivanjem 1. proleterske i 3. krajiške brigade 1. divizije od Bijelog Polja ka Foči, u poslednji čas je pojačana odbrana Drinske operativne grupe. U veoma oštrim borbama od 21. do 23. maja na prostoru Čelebić-Zlatni Bor-Trovrh, snage 118. lovačke divizije bile su zaustavljene i uz gubitke odbačene natrag ka Foči, gde su prešle u odbranu, čime je neposredna opasnost bila otklonjena. Da bi olakšao položaj Operativne grupe, Vrhovni komandant je 23. maja izdao naređenje svim jedinicama NOVJ u Jugoslaviji da pređu u energičan napad na neprijateljske garnizone na svojim područjima.

Snage Drinske operativne grupe grupisane jugoistočno od Foče, jačine oko pet brigada – 1. i 2. proleterska, 6. istočnobosanska, Majevička i 3. krajiška, pod komandom Štaba 1. proleterske divizije, dobile su zadatak da preduzmu odlučan napad na neprijatelja, ovladaju dolinom Drine južno od Foče, uspostave mostobran na Drini i time stvore povoljne uslove za izvlačenje jedinica i ranjenika iz okruženja prema Jahorini. U toku 24. i 25. maja ta grupa brigada je pod komandom Štaba 1. proleterske divizije izvršila više napada na neprijatelja jugoistočno od Foče ali, iako je postignut izvestan uspeh, odbrana 118. lovačke divizije nije bila slomljena. Nemci su na taj sektor dovlačili nove snage i koncentrisali dejstvo skoro celokupne avijacije. Istovremeno, pojavila se opasnost od 369. legionarske divizije koja je, potisnuvši 3. dalmatinsku brigadu i delove 7. divizije, forsirala Čehotinu u rejonu Gradeca i usmerila dejstva prema Čelebiću, čime je neposredno ugrozila pozadinu snaga koje su napadale prema Foči. Zbog toga je Štab 1. divizije bio prisiljen da 25. maja obustavi dalje napade ka Foči i naredi brigadama da na dostignutoj liniji pređu u odbranu. Kako ni 5. krajiška divizija, koju je Štab 1. bosanskog korpusa uputio iz srednje Bosne prema Foči, nije stigla da podrži napad Operativne grupe divizija, odustalo se od daljih pokušaja proboja prema Foči. Peta krajiška divizija koja je tada dejstvovala u srednjoj Bosni, noću 26/27. maja pokušala je da forsira reku Bosnu između Nemile i Begova Hana, ali zbog velikog vodostaja i nedostatka potrebnih plovnih i drugih sredstava u tome nije uspela. Divizija se probila u istočnu Bosnu tek krajem juna, kada je tu stigla i Operativna grupa divizija NOVJ.

Na ostalim sektorima fronta jedinice Operativne grupe divizija su potiskivane. Preko planine Sinjajevine ka Durmitoru prodirala je 1. brdska divizija uz otpor 4. crnogorske i 2. dalmatinske brigade 2. divizije. Na pravcu Nikšić-Šavnik i Gacko-Goransko, jedinice 3. divizije ulazile su u sve oštrije borbe sa snagama SS divizije „Princ Eugen“. Borbena grupa „Ludviger“ nastupajući iz doline Lima od Brodareva postepeno je potiskivala 3. sandžačku brigadu prema reci Tari.

U takvoj situaciji, kada pokušaj proboja na fočanskom sektoru nije uspeo, a na drugim odsecima fronta neprijateljske snage su postepeno obruč sužavale, vrhovni komandant Tito je tražio drugo rešenje, imajući u vidu problem ranjenika i da celu grupaciju izvuče iz okruženja.

Druga etapa (28. maja – 9. juna) obuhvata prenošenje težišta preko Pive na Vučevo, izbijanje u dolinu Sutjeske, podelu Operativne grupe Vrhovnog štaba i pokušaj da se preko Zelengore probije u istočnu Bosnu, odnosno preko Tare u Sandžak. Tada su neprijateljske snage operativno okruženje pretvorile u taktičko stezanje obruča.

Posle neuspeha Drinske operativne grupe prema Foči, vrhovni komandant Tito je 26. maja doneo odluku da se Operativna grupa divizija usmeri za proboj preko Pive, Vučeva i Sutjeske. U odnosu na zemljište to je bio najteći pravac, ali nije bilo drugog izbora.

Nastavlja se