Visoko obrazovanje u krizi, a Macut na Jahorini: Zašto su otkazani ključni sastanci sa akademskom zajednicom?

Premijer Đuro Macut odlučio je da 20. maja ne razgovara sa akademskom zajednicom, iako je bilo najavljeno, već da ode na ekonomski forum na Jahorini.

Dan pre toga otkazan je i sastanak Radne grupe za izradu novog zakona o visokom obrazovanju, čime vlast, po oceni sagovornika Danasa, šalje jasnu poruku ignorisanja, zastrašivanja i odmazde prema univerzitetima u blokadi.

Sve se to dešava nakon što je predsednik Aleksandar Vučić u Nišu izjavio da ga studentski zahtevi više ne zanimaju i da se time neće baviti.

„Ne mogu da nagađam šta su razlozi za otkazivanje oba sastanka, ali me ne čudi da je Vladi odmazde, koju nominalno vodi premijer Macut – i sam univerzitetski profesor – važnije da bude na Jahorini i da pokazuje mišiće u odnosu na studente, univerzitetske profesore, kao i prosvetne radnike u celini, te da postupa sa nepoštovanjem prema građanima“, kaže za Danas Biljana Đorđević, docentkinja na Fakultetu političkih nauka i poslanica Zeleno-levog fronta.

Poručila je da, umesto iščekivanja sastanaka i pregovora s Vladom koja, kako kaže, deluje osvetnički prema univerzitetima u blokadi, vlast treba odmah da povuče dve sporne uredbe.

„Vlada treba da ukine dve sramne i neustavne uredbe – Uredbu o izmeni Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta, za koju je 64 narodna poslanika podnelo predlog za ocenu ustavnosti i pokrenulo postupak pred Ustavnim sudom, kao i Uredbu o merilima za utvrđivanje visine troškova studija na višim školama čiji je osnivač Republika“, kaže Đorđević.

Vlada Srbije obrazovala je Radnu grupu za analizu trenutnog stanja finansiranja i reformisanja visokog obrazovanja u Srbiji, kao i za izradu nacrta zakona o visokom obrazovanju.

Zaključak je donet na sednici Vlade 8. maja, ali je akademska zajednica to saznala naknadno. Najveću zebnju da se sprema urušavanje domaćeg državnog visokog obrazovanja vide u najavi da će se Radna grupa baviti pitanjem finansiranja.

Biljana Đorđević smatra da bi ta radna grupa trebalo da bude rasformirana.

„Takođe, Radna grupa za izmene zakona o visokom obrazovanju treba da bude rasformirana, jer je njen sastav apsolutno neprihvatljiv i nelegitiman, a njene namere idu direktno protiv javnog interesa građana i građanki Republike Srbije da imaju pristup kvalitetnom obrazovanju“, kaže Đorđević.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Slobodan Cvejić, smatra da nova Vlada i premijer Macut poziv na dijalog i susret sa rektorom i njegovim timom nisu ni koristili da bi rešavali nagomilane probleme, već kao „sredstvo pritiska i ucenjivanja nerazumnim predlozima za obustavljanje studentskog protesta“.

„Nakon što je nekoliko fakulteta Univerziteta u Beogradu odlučilo da obnovi nastavni proces (u kojem god obliku), čin odlaganja unapred zakazanog sastanka najverovatnije šalje signal da rektor Đokić Vučiću više nije bitan. Ovo se može svrstati pod njegovu poruku da se studentskim zahtevima više ne bavi, a premijer Macut ionako treba da se dokaže samo ispravnim tumačenjem Vučićevih reči, pa je požurio da sastanak otkaže“, kaže Cvejić.

Sastanak Radne grupe za izradu zakona o visokom obrazovanju, prema njegovom mišljenju, samo je kolateralna šteta u ovoj situaciji.

„Za Vučićevu diktatorsku ideju o uništavanju državnih univerziteta tu ionako nema štete. Taj plan je već napravljen i razrađen, a Radna grupa u ovakvom diletantskom sastavu samo treba da ga sprovede i pruži mu lažni legitimitet“, kaže Cvejić.

Profesor na Hemijskom fakultetu Branimir Jovančićević, ipak, smatra da Vučićeva najava da se studentima više neće baviti – nema nikakav značaj.

„Valjda smo naučili za sve ovo vreme da to što Vučić kaže, posebno na daskama neke bine u nekom gradu u Srbiji, nema apsolutno nikakvog značaja. To je nešto što ja više uopšte ne slušam – desiće se nešto sasvim drugačije“, kaže Jovančićević.

Smatra da se u ovom trenutku dešavaju važne promene u odnosima između ključnih političkih aktera, koje nisu uvek vidljive javnosti.

„Na jednoj strani imate studente, druga grupacija su profesori, uključujući i rektora sa dekanima, imate opoziciju, i četvrtu političku grupaciju koja je vlast. Tu ima puno događaja i dešavanja mimo ovih oficijalnih i vidljivih golim okom“, kaže on.

Za razliku od drugih političkih aktera, studenti, prema njegovim rečima, ostaju jedini dosledni u svojim zahtevima i znaju šta žele.

„Sigurno je samo da su najstabilniji u svemu tome i jedini znaju šta hoće – studenti, a svi drugi, uključujući i nas profesore, ne znamo šta hoćemo, samo čekamo da se nešto desi ili ne desi“, kaže Jovančićević.

Kako ističe, pokušaji da se uspostavi onlajn nastava su propali jer su ih studenti odbili, a kao novi vid pritiska pojavila se Radna grupa za izmenu zakona.

„Oni sada žele da nas uplaše – studente manje, a nas nastavnike mnogo više – tom radnom grupom koja će tobože da napravi predlog zakona koji će sve da nas uništi.“

Međutim, Jovančićević ocenjuje da su ti pokušaji unapred osuđeni na neuspeh.

„To je još jedna pretnja, ali je nemoguće da oni to sprovedu u delo – mnogo bi se problema otvorilo ako bi oni to pokušali da realizuju“, zaključuje Jovančićević.

Profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu Bojan Pajtić smatra da je od samog početka bilo očigledno da će svaki kandidat za premijera morati da prihvati ulogu poslušnika Aleksandra Vučića.

„Gospodin Macut je dolaskom na mesto predsednika naprednjačke Vlade zaboravio univerzitetski milje iz kog je dolazio, zanemario elementarne manire i počeo da se vlada kako gazda kaže. I ubuduće će, dok god je na poziciji na kojoj je, slepo slediti naređenja, ispunjavati želje i osluškivati frustracije gospodara“, kaže Pajtić.