U prvih šest meseci ove godine JKP Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko u Užicu, koji zapošljava 76 radnika, ostvario je prihod od 45 miliona dinara. Uz podsećanje da je već investirano 13,4 miliona dinara u poboljšanje rada tog preduzeća, uprava planira da do kraja godine investira još oko 50,5 miliona dinara.
Od navedenih 13,4 miliona dinara, za kupovinu rovokopača-utovarivača utrošeno je 9,24 miliona dinara, a za izgradnju platforme sa radnom kabinom na liniji teške frakcije u centru za sekundarnu selekciju 924.380 dinara. Osim toga, u tom preduzeću podsećaju i na nabavku osam kontejnera zapremine 30 kubnih metara za transport otpada iz lokalnih samouprava koje su osnivači deponije, za šta je trebalo izdvojiti 3,2 miliona dinara.
Pored toga, u planu su nove investicije, pa bi do kraja ove godine, kako ističu u tom preduzeću, trebalo da se završi stabilizacija terena deponije i zacevljenje Turskog potoka, što će koštati 22 miliona dinara. Takođe, do kraja godine trebalo bi da bude završena i izrada detaljnog plana regulacije terena sa geodetskim uslugama, za šta je planirano šest miliona dinara, čime će biti omogućen planski osnov za proširenje prostora za deponovanje otpada, eksproprijaciju, rešavanje problema klizišta i uvođenje novih tehnologija.
Do kraja avgusta biće kupljene još dve prikolice za dopremanje otpada, prvenstveno iz Čačka i Ivanjice, za šta je planirano sedam miliona dinara.
U planu je kupovina buldožera i dostavnog vozila vrednosti pet miliona dinara, a za projekat izgradnje transfer stanica u Kosjeriću i Čačku, te za pripremu projektne dokumentacije za izradu takvih stanica u Požegi i Čajetini biće izdvojeno 6,5 miliona dinara. U izgradnju vodovoda i pristupnog puta do rezervoara planirano je da se investira četiri miliona dinara.
Veliki i ambiciozni projekat regionalne sanitarne deponije Duboko, čija je vrednost oko 15,3 miliona evra, realizovale su lokalne samouprave Užice, Čačak, Ivanjica, Lučani, Požega, Bajina Bašta, Arilje, Čajetina i Kosjerić i to uz podršku države, evropskih partera i donatora, kako bi dugoročno rešile problem odlaganja otpada, na osnovu potpisanog sporazuma 2005. godine, ali je gradnja počela dve godine kasnije. Nakon kašnjenja u izgradnji, zbog izmena projektne dokumentacije, pojave klizišta, nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, nesuglasica lokalnih samouprava i problema u finansiranju, deponovanje otpada počelo je 1. oktobra 2011. godine. Prema podacima iz tog preduzeća, od tada do kraja jula ove godine dopremljeno je 77.000 tona komunalnog otpada, tretirano je 31.000 tona, a procenat izdvajanja je oko sedam do osam odsto. Za sedam meseci ove godine na deponiju je dopremljeno oko 37.000 tona komunalnog otpada, tretirano je 13.500 tona, a procenat izdvajanja je oko sedam odsto.
Prema rečima v.d. direktora Neđa Milosavljevića, dobit tog preduzeća do kraja godine planirana je da bude u visini rate za kredit Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je uzet pre nekoliko godina, za koji su vraćene tri rate. – Iznos kredita je pet miliona evra, sa rokom otplate na pet godina kroz deset polugodišnjih rata. Međutim, zbog ranijeg kašnjenja u povlačenju kredita, zaračunavaju se zatezne kamate, pa su i rate uvećane. Treća rata bila je 542.000, a četvrta, koja dospeva u decembru ove godine, biće 615.000 evra – rekao je za Danas Milosavljević, objasnivši da se novac za vraćanje kredita obezbeđuje kroz cenu deponovanja otpada koja iznosi 29,5 evra po toni, na koju su se ugovorom obavezali osnivači tog preduzeća.
Potraživanja
Trenutna potraživanja Dubokog su veća od 98 miliona dinara. Od tog iznosa, kako je Danasu rečeno u tom preduzeću, za naknadu za deponovanje otpada javno-komunalna preduzeća duguju 53,3 miliona, a lokalne samouprave koje su osnivači duguju 44,9 miliona dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
