KRENI-PROMENI PREDALI REM-U PETICIJUfoto BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIC

– U sredu je predviđeno da se započnu razgovoru obave razgovori sa svim kandidatima koji su konkurisali za nacionalne frekvencije, i za televiziju i za radio.

Oni će trajati tri dana, nakon čega će članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije obići studije i mesta odakle kandidati emituju program, nakon čega će se organizovati sednica Saveta REM-a, na kojoj će se odlučivati o tome koji kandidati ispunjavaju uslove i ko će od njih dobiti frekvenciju, što će se odlučivati tajnim glasanjem članova Saveta, navodi za Danas članica pomenutog tela Judita Popovića.

Na konkurs za dodelu četiri nacionalne frekvencije prijavilo se 14 televizija. Dok neke frekvenciju do sada nisu imale (N1, Nova S, UNA, K1, Tanjug, Kopernikus, BK, Kurir, Vesti), tu su i one kojima bi dodela frekvencije zapravo značila produženje već postojeće (Hepi, Pink, Prva, B92). Tu je i javnosti nepoznata TV2.

Kandidati će na sastancima u prvih 15 minuta obrazlagati zašto misle da bi baš oni trebalo da dobiju frekvenciju, nakon čega u trajanju od pola sata članovi Saveta REM-a će im postavljati pitanja. Oni su već podneli elaborate, koji, kaže Popović, predstavljaju „školski primer idealnog slučaja“.

– Svi obećavaju perfektne programske sadržaje koji su u skladu sa zakonom. Imajući iskustvo sa televizijama koje su unazad imale nacionalnu pokrivenost dovodi se u pitanje hoće li zaista da promene svoj način rada u budućnosti, tačnije u budućih osam godina. Značajnu ulogu će igrati i izveštaji REM-a u prethodnih osam godina, i oni će biti predmet pitanji i prosto mislim da je bitno da kažu kako će garantovati na koji način će raditi u daljem periodu, navodi Popović.

Ona kaže da postoje zamerke i kršenja zakona koje se mogu uputiti onima koji su do sada imali nacionalnu pokrivenosti i dodaje da je skeptična kada su u pitanju očekivanja od njihove promene rada. Nada se da će do nekih odgovara javnost doći, kao i da je benefit to što će se videti kako se ko odnosi prema javnom interesu građana Srbije i zakonskim obavezama.

– U praksi su pokazali šta misle, hajde sada da vidimo šta kažu u svoju odbranu i kako misle da u buduće koriste ovu privilegiju, jer nacionalna pokrivenost jeste privilegija, navodi Popović.

Tim Kreni-Promeni prošle sedmice je REM-u predao 209.000 potpisa građana sa zahtevom da to telo „radi po zakonu“. Oni su potpise sakupljali putem onlajn peticije kako bi ukazali da Pink i Hepi ne zaslužuju da na ovom konkursu dobiju nacionalnu pokrivenost.

Deo javnosti problematizuje rad Pinka i Hepija, opisujući ih kao režimske televizije, odnosno televizije koje su u službi Aleksandra Vučića. Nije neubičajeno da se na njima čuju prozivke i uvrede političkih neistomišljenika, gostovanja ratnih zločinaca, ali i nasilje kojem obiluju rijaliti programi ove dve televizije. Najdrastičniji je primer kampanja protiv ubijenog političara Olivera Ivanovića.

Direktor kampanje tima Kreni-Promeni Savo Manojlović za naš list navodi da na osnovu izveštaja stručne službe REM-a jasno proizlazi da televizije Hepi, Pink, ali ni B92 ne ispunjavaju uslove pod kojima su dobili frekvencije.

– Iako ih član 11. Pravilnika REM-a jasno obavezuje na postojanje naučnog, kulturnog i programa za mlade. Ove tri televizije ovaj program nisu imale ni u tragovima, a prema našoj analizi ni televizija Prva ne ispunjava uslove, navodi Manojlović.

Ovaj pravnik kaže i da su sve navedene televizije drastično narušile proporcije iz elaborata na osnovu kojih su dobile nacionalne frekvencije. U obzir uzima da je, kako kaže, televizija dinamična stvar koja prati trendove, ali napominje da ne možete dobiti dozvolu kao kanal sa dečjim programom, a onda emitovati rijaliti program.

– Prostitucija se može legalizovati, ali ne možete dobiti dozvolu da gradite školu kao ustanovu od javnog interesa, a napraviti javnu kuću, poručuje Manojlović.

Da je situacija sa dodelom frekvencija slična ili gotovo ista bila i onda kada su se one prvi put dodeljivale, ukazuje politikolog Cvijetin Milivojević.

Dodela frekvencija i onda i sada mi deluje kao žiriranje žirija za umetničko klizanje. Imate deo koji je uhvatljiv za obično oko i drugi gde je slobodni program u kom odlučuje slobodno sudijsko uverenje. To slobodno sudijko uverenje je ono što je očigledno najvažnije trenutno u dodeli frekvencija, smatra politikolog.

– Razlika je u tome što u žiriju za umetničko klizanje su oni koji se u ovaj sport razumeju, dok u REM-u sede politički nameštenici. To je i razlika između REM-a i nekadašnje RRA. U REM-u je broj stručnjaka sveden na minimum, nije za očekivati da oni koji su partijski nameštenici sa slobodnim sudijskim uverenjem odlučuju objektivno, navodi Milivojević.

On navodi da je televizija Pink u elaboratu navela da će se emitovati informativno-porodičnim programom, dok su Hepi i nekadašnja Košava, delile frekvenciju po 12 sati tako što je prvih 12 sati Hepi emitovao dečiji program. Dodaje da je Hepi aplicirao kao dečija televizija sa školskim programom, dok je Košava u elaboratu nastupila sa porodičnim programom.

Televizija Avala do tog trenutka nije postojala, što ukazuje, kaže ovaj politikolog, da dotadašnji rad televizija se poništava, već se u obzir uzimaju elaborati, odnosno da li te TV stanice na osnovu njih zaslužuju nacionalnu pokrivenost. Podseća da je B92 frekvenciju dobio u znak zahvalnosti za rad devedesetih, dok je nju dobio i strani emiter FOX, na kojoj se kasnije, nakon prodaje, emituje Prva televizija.

Dok Savo Manojlović navodi da ako REM bude poštovao zakon nema nikakve dileme, navedene televizije ne mogu nikako dobiti nacionalne frekvencije, Milivojević kaže da je potpuno jasno da će ove Pink i Hepi i nakon ove konkursa imati nacionalnu pokrivenost.

– Ako koristite javno dobro morate ga koristite u javnom interesu, a to je ustavom zagarantovano pravo za slobodno informisanje. Biće to stvar slobodnog sudijskog odlučivanja članova REM-a, odnosno onog ko će REM-u da došapne kako da odlući, tako da će to biti slobodno sudijsko odlučivanje Aleksandra Vučića, smatra Milivojević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.