Dokle je stigla istraga o upotrebi „zvučnog topa“?

Trenutno, istraga se, uslovno rečeno, odvija na tri nivoa.

U sklopu domaće istrage, nju je pokrenulo Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu. Međutim, pravno gledajući nije pokrenuta čak ni zvanična istraga, već je ovo tužilaštvo tek formiralo predmet u vezi događaja 15. marta i u toku je prikupljanje podataka o događaju.

Iz tužilaštva su za Insajder kratko odgovorili na njihovo pitanje dokle se stiglo sa istragom.

„Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je 16.03.2025. godine formiralo predmet, a povodom čega se tužilaštvo obraćalo javnosti. Trenutno se prikupljaju radnje u cilju prikupljanja podataka koja lica su zadobila povrede, odnosno pretrpela tegobe. Mimo navedenog u ovoj fazi nismo u mogućnosti da iznosimo druge informacije“, rekli su iz ovog tužilaštva.

Drugi nivo istrage, ako se ova reč uopšte može upotrebiti u ovom trenutku, trebalo bi da rade američki FBI i ruski FSB.

Prema rečima vlasti operativci FSB su već stigli u Srbiju, dok je Vreme objavilo da im iz FBI nisu ni potvrdili ali ni demantovali njihov dolazak.

Stojanović: Angažovanje FBI i FSB dokaz urušenog poverenja u institucije

Nekadašnji direktor Vojno-bezbednosne agencije Momir Stojanović za Danas kaže da je angažovanje stranih institucija, od strane vlasti, da sprovode istragu u sopstvenoj zemlji u praksi vrlo retko ili gotovo nikad primenjeno.

„Angažovanje stranih institucija da sprovode istragu u nekoj zemlji moguće je i u prošlosti je primenjivano samo kada su u pitanju događaju ili procesi od značaja za širu međunarodnu zajednicu, što u slučaju upotrebe vazdušnog topa nije slučaj“, kaže Stojanović.

On dodaje da je odluka vlasti da angažuju FBI i FSB motivisana time kako bi se umirila domaća javnost koja nema poverenje u domaće službe.

„Odluka vlasti za angažovanjem FSB i FBA je motivisana namerom da se u nedostatku urušenog autoriteta nadležnih domaćih institucija angažovanjem respektibilnih stranih institucija umiri domaća javnost. Ali to otvara pitanje nepoverenja i sramno ponižavanja sopstvenih institucija u koje bi vlast morala imati poverenje“, navodi Momir Stojanović za Danas.

Evropski sud za ljudska prava

U ime 47 građana organizacije civilnog društva, CRTA, Beogradski centar za ljudska prava, YUKOM, FemPlatz, Građanske inicijative i Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11 obratili su se Evropskom sudu za ljudska prava u vezi događaja 15. marta na protestu.

Država Srbija je od ovog suda dobila rok do 31. marta da se izjasni da li su 15. marta korišćena nedozvoljena sredstva protiv građana.

Poslednjeg dana roka Evropski sud za ljudska prava obavestio je organizacije civilnog društva da je primio odgovor Republike Srbije u vezi sa navodima o mogućoj upotrebi soničnog oružja na protestu u Beogradu 15. marta.

Sud u Strazburu pozvao je organizacije civilnog društva da do  8. aprila dostave komentare na odgovor države. U istom roku, do 8. aprila, Evropski sud za ljudska prava je pozvao i Republiku Srbiju da dostavi svoje komentare na podnesak koji su organizacije civilnog društva sudu dostavile u ponedeljak, 31. marta, kojim su Sud obavestile o zdravstvenom stanju podnositeljki i podnosilaca zahteva.

Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava objašnjava za Danas koji su sledeći mogući koraci, nakon što je država Srbija odgovorila ovom sudu.

„Mi smo od suda dobili odgovor države i sada spremamo komentare na ovaj odgovor. U ovom trenutku ne želimo da iznosimo šta je Srbija odgovorila sudu, jer smatramo da bi to bilo kontraproduktivno dok ne pošaljemo sudu komentare na odgovor države“, kaže Ilić.

On dodaje da Evropski sud u ovom trenutku može da izrekne neke od privremenih mera državi.

„Ovaj sud ima širu lepezu privremenih mera koje može da izrekne državi. To su mere koje se koriste i u parničnim postupcima, kao što je npr zabrana prodaje imovine, kako bi se osiguralo da tuženi dok traje postupak ne ostane bez sredstava koja bi morao da isplati u slučaju presude. Dakle to su mere koje obezbeđuju neometano vođenje postupka. Sud u ovom slučaju može da naloži Srbiji da ne sme da koristi slična sredstva, kao ona koja su građani sudu prijavili da su korišćena, ili da nloži državi da preduzme neke radnje“, navodi on.

Vladica Ilić kaže da je država obavezna da postupa po nalozima suda.

„Ukoliko bi se država oglušila o naloge ovog suda, to bi automatski značilo kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima, čiji je Srbija potpisnik“, kaže Vladica Ilić za Danas.

MUP, ostale službe bezbednosti i vlast i dalje negiraju upotrebu zvučnog topa

Čim se 15. marta uveče pojavila informacija da je nad građanima na protestu upotrebljen zvučni top, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se oglasio i kategorično demantovao da je bilo ko upotrebio neko zvučno sredstvo na protestu.

MUP je, takođe, kategorički, demantovao navode o upotrebi zvučnog topa.

Sve dok ministar policije Ivica Dačić nije priznao da MUP ipak poseduje zvučne topove američkog proizvođača LRAD, vlast je demantovala da službe bezbednosti poseduju ovakva sredstva.

Međutim, vlast je uhvaćena da govori neistinu upravo zahvaljujući izjavi Ivice Dačića koji je rekao da takva sredstva stoje u magacinima MUP-a i da nisu u upotrebi.

Sutradan je naš list dokazao da su ovakva sredstva montirana na vozila žandarmerije tako što smo objavili fotografiju vozila žandarmerije ispred Narodne skupštine na kome je montiran ovakav uređaj.