Domaće institucije sve zatvorenije za građane 1Foto: Bojan Cvejić/ Danas

Institucije izvršne i zakonodavne vlasti u Srbiji najzatvorenije su u regionu prema građanima, a pandemija kovida je samo još više zapečatila kanale komunikacije koji su bili iole otvoreni.

To znači da su finansijski izveštaji, budžeti, zapisnici sa sednica Vlade, parlamenta, ministarstava i organa uprave gotovo nedostupni javnosti, javne nabavke van dometa bilo kakve kontrole, dok su komunikacija sa građanima i elektronske usluge svedene na minimum.

Među četiri posmatrane države regiona, gde su Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonije, Srbija po gotovo svim parametrima zauzima najlošiju poziciju, pokazalo je istraživanje „Transparentno ka većoj odgovornosti institucija“, koje je sprovela organizacija Partneri Srbija, u saradnji sa partnerskim nvo iz zemalja u okruženju.

– Od 2017, od kada sprovodimo ova merenja, ali i na osnovu rezultata poslednjeg istraživanja, može se videti da je sve veće zatvaranje institucija dugotrajan trend, iako sve zemlje u regionu ističu kako im je transparentnost i otvorenost važna, i kako ispunjavaju sve zadatke koji se nalaze u sklopu pristupnih pregovora za EU, Ipak, čini se da je sve to samo na papiru,, a da mi u praksi zaporavo doživljavamo sve zatvorenije institucije, kaže za Danas istraživačica Partnera Srbija Kristina Kalajdžić, koja je učestvovala u ovom monitoringu.

Ona napominje da se od početka redovnih godišnjih istraživanja, ovakav pad vidi u celom regionu, ali posebno u našoj državi koja je najčešće pri dnu liste, na kojoj su četiri posmatrane države.

– Mislim da je pandemija još više doprinela tome da se ta situacija koristi kao izgovor za manjak transparentnosti. Osim ovog, to pokazuju i druga naša istraživanja, gde smo se bavili javnim nabavkama medicinskog materijala tokom pandemije. Tu se zapravovidelo da se pribegava manje otvorenim postupcima javnih nabavki i da imamo manjak informacija o nabavkama koje se odnose na medicinski materijal i lekove. To je možda moglo da bude opravdanje 2020, prve godine pandemije, kada je ceo svet bio suočen sa krizom i prosto se tražio najbolji mogući način da se reaguje na nju i da se zaštiti javno zdravlje. Međutim, kako pokazuju podaci, taj trend nastavio i prošle, ali i u polovini ove godine. Smatramo da ne postoji opravdanje za sve veći manjak transparentnosti koji vidimo kod naših institucija, objašnjava Kalajdžić.

U Srbiji je monitoring obuhvatio republički i pokrajinski parlament i obe vlade, zatim 21 ministarstvo i 44 organa uprave.

Uprave su u svim navedenim državama tradicionalno najzatvorenije, a u ovoj kategoriji Srbija ima najlošije rezultate, pa organi uprave iz uzorka zbirno ispunjavaju 31 odsto indikatora, dok najbolje rangirani, organi uprave Severne Makedonije ispunjavaju oko 42 odsto svih indikatora.

Srpska ministarstva zauzimaju pretposlednje mesto, sa 47 odsto ispunjenosti indikatora, najlošije su se pokazala ministarstva BiH sa 38 odsto, dok najbolju ocenu ima makedonija sa 58 odsto ispunjenih uslova.

Uopšteno gledano, rezultati ovogodišnjeg monitoringa pokazuju da je Srbija sa 26,74 odsto ispunjenih svih posmatranih indikatora na trećem mestu po otvorenosti institucija među četiri analizirane države regiona.

Na začelju ove liste je Bosna i Hercegovina sa 21,31 odsto ispunjenosti indikatora, dok je Crna Gora druga, a najbolje rangirana kada je otvorenost u pitanju je Severna Makedonija sa 33,14 odsto ispunjenosti svih kriterijuma.

Međutim, analitičari iz Partnera Srbija napominju da ovi statistički podaci ne govore mnogo, te da se jasnija slika dobija ukoliko se posmatra šta to državni organi ne ispunjavaju od standarda transparentnosti.

Tako ni republička ni pokrajinska Vlada ne objavljuju agende, zapisnike i transkripte sa sednica, kao ni dokumenta koja se na sednicama razmatraju, dok sajtove obe institucije odlikuje potpuno odsustvo finansijskih planova i izveštaja, završnih računa i predloga budžeta, navodi se u analizi.

Svakako, napominje Kalajdžić, od same slike stvarnosti mnogo su opasnije posledice takvog stanja.

– Posledice su da nemamo informacije o radu institucija i samim tim ne možemo da ispitamo njihov rad, čak ni iz pozicije novinara ili istraživača, i to za najvažnija pitanja poput velikih javnih nabavki koje se donose na nacionalnom nivou, pa sve do pokušaja komunikacije sa institucijama negde na lokalnom nivou. Ukoliko nemamo kanale komunikacije i ukoliko institucije ćute kada mi postavljamo pitanja, ostajemo uskraćeni kao građani za različite vrste usluga, uskraćeni za ostvarenje svojih prava kao i toga da učestvujemo u donošenju odluka, bilo da se radi o tome da li će u naselju da bude izgrađen vrtić ili parking do toga da li ćemo da dozvolimo nekoj stranoj kompaniji da zagađuje vazduh i životnu sredinu, jasna je Kalajdžić.

Uzroci zbog kojih se organi vlasti tako postavljaju prema javnosti, nikada nisu jednoznačni, smatra naša sagovornica.

– Sa jedne strane, sigurno je da se na te načine prikrivaju i korupcija ili odluke i poslovi koje se ne bi dopale nama kao građanima. A sa druge strane, mislim da smo tradicionalno kao društvo postavljeni tako da nemamo osećaj da zahtevamo od institucija da nam polažu račune, već suprotno, da građani treba da se pravdaju institucijama. A ono što je ključno, ni sa jedne strane, a pogotovu sa vrha vlasti ne dolazi jasna poruka da su potrebne sistemske potrebe i veća transparentnost, zaključuje Kalajdžić.

Inače, tokom monitoringa je proveravana najpre transparentnost, odnosno koliko su informacije, budžet i postupak javnih nabavki javno dostupni i objavljeni, zatim pristupačnost, koja se odnosi na obezbeđivanje i poštovanje procedura za slobodan pristup informacijama, mehanizam javnih rasprava i jačanje interakcije s građanima, kroz različite e-usluge i digitalnu komunikaciju.

Ocenjivano je i polje integriteta, odnosno dostupnost mehanizama za prevenciju korupcije, kao i učinkovitost, koja se odnosi na praćenje i evaluaciju politika koje sprovode institucije.

U oviru Regionalnog indeksa otvorenosti mreža nevladinih organizacija: Centar za demokratsku tranziciju (Crna Gora), Zašto ne? (Bosna i Hercegovina), Fondacija Metamorfozis (Severna Makedonija) zajedno sa Partnerima Srbija, od 2017. redovno sprovodi godišnja istraživanja o otvorenosti institucija izvršne i zakonodavne vlasti u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji.

Skupština i Vlada nedostupne za javnost

Slično organima uprave, procenjene su i ostale institucije, pa su tako naše dve skupštine najzatvorenije, jer ispunjavaju 43 odsto indikatora, zatim sledi BIH sa 46 odsto, a ispred su Severena Makedonija sa 72 procenta i CG sa 85 odsto, gotovo duplo više nego srpski parlament. Srbija opet zauzima poslednje mesto kada je otvorenost Vlade u pitanju, sa procentom od 38 odsto, dok je prvoplasirana Vlada Severna Makedonija sa 82 procenta.

Do informacija teško i istraživači, novinari i studenti

-Primer koji najbolje ilustruje trenutnu situaciju u odnosu institucija i javnosti, je situacija kada smo na imali priliku da sarađujemo sa 30 studenata novinarstva iz Niša, Novog Sada i Beograda, koji su imali zadatak da napišu 15 istraživačkih. Bavili su se različitim temama, od ekologije preko lokalnih komunalnih problema, sporta do prava studenata. Međutim, kada su pokušavali da za sagovornike pronađu predstavnike različitih institucija, od nebrojano pokušaja, tek je par njih zaista i dobilo adekvatne sagovornike. To savršeno govori koliko su organi vlasti zatvoreni, jer imamo institucije koje neće da izađu u susret čak ni studentima, ispričala je direktno iskustvo Kalajdžić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.