Društvene mreže prepune teorija zavera

„Sve češće takve ideje promovišu i pojedini politički akteri, što svakako otvara pitanje manipulacija jer je neretko u pitanju svesno obmanjivanje gradjana radi zadobijanja njihovih glasova“, rekao je Janjić za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Prema njegovim rečima, njihovi tekstovi i video klipovi postaju sve zanimljiviji, vizuelno su dobro upakovani, a retorički izuzetno primamljivi i ubedljivi, konstruisani tako da se što lakše pamte i prepričavaju.

„Niko od nas nema vremena ni kapaciteta da proverava svaku teoriju zavere na koju naiđe, ali bi osnovna medijska pismenost podrazumevala da sa velikim oprezom analiziramo svaki sadržaj koji nudi laka rešenja, brze odgovore, misionarski pristup i ‘otvaranje očiju'“, kazao je Janjić.

On je preporučio da sebi postavimo sledeća pitanja: Ima li smisla ovo što sam pročitao/pogledao? Postoji li mogućnost da iza ovog sadržaja stoji neki finansijski ili politički interes? Razumem li se dovoljno dobro u temu o kojoj ovaj sadržaj govori? Kakve emocije ovaj sadržaj provocira u meni?

„Treba voditi računa o tome da skepticizam ne preraste u cinizam, da nas ne dovede do zaključka ‘svi lažu’, jer je ta vrsta krajnosti jednako pogrešna i naivna kao i krajnost ‘svi govore istinu'“, upozorio je Janjić.

Komunikološkinja Jelena Kleut ocenila je da nije čudno da u predizbornoj kampanji neke stranke teorijama zavere pokušavaju da sakupe političke poene.

„Aktuelne su teme koje se odnose na ‘5G mrežu’ i migrante, a u delovima se pojavljuju i one u vezi sa korona virusom i vakcinama. To je izrazito opasno po društvo jer kada se ove teme kandiduju u javnoj areni tokom izborne utakmice, one dobijaju dodatni legimitet. Po principu, jedni nude ekonomski oporavak, drugi nude ostanak mladih, treći nude pravnu državu, a eto, četvrti nam nude raskrinkavanje tajnog dogovora ili neke urote“, navela je Jelena Kleut.

Prema njenim rečima, desni populizam je omogućio širenje teorija zavera i obezbedio da se zavere sa margine javne sfere pomere ka centru.

Ocenila je da teorije zavere služe da političari konstruišu neprijatelje i pomere fokus političke kampanje.

Dodala je da teorije zavere žive i šire se u vremenu post-istine, gde ljudi nemaju poverenja u državne organe, obrazovne i naučne centre, pa ni u novinare i medije.

„Za to što im se ne veruje su delimično sami krivi, jer su zakukuljili jezik, zatvorili se u svoje kule od slonovače, približili se moćnicima umesto da se približe građanima. To je onda omogućilo da sumnja koja je potrebna i u nauci i u novinarstvu, ali koja nastoji da na činjenicama i racionalnom prosudjivanju stvara znanje, postane bezmalo izjednačena sa iracionalnom sumnjom koju nude teorije zavere“, rekla je Jelena Kleut.

Dodala je da su pokušaji da se teoretičari zavere odvrate od svojih teorija vrlo teški zbog osnovnog postulata koji glasi „pošto nema dovoljno informacija, znači da je u pitanju zavera“.