Poslednja istraživanja pokazuju da među mladima u Srbiji postoji izrazita netrpeljivost prema pripadnicima drugih verskih zajednica, a u javnosti je prisutna i konfuzija u vezi sa poistovećivanjem nacionalne pripadnosti i vere. Sve to vuče korene iz davne, ali i novije istorije, pa je na tribini Centra za istraživanje religije, politike i društva u saradnji s Institutom za studije kulture i hrišćanstva postavljeno pitanje da li i kako religije mogu biti faktor pomirenja na Balkanu.
Predstavnici verskih zajednica u Srbiji složili su se juče da sve religije zastupaju zajedničke vrednosti na kojima treba da se gradi društvo, kao što je ljubav prema bližnjem svom. Oni su na tribini u Medija centru istakli i da verske zajednice ne mogu direktno da pomognu međunacionalnom pomirenju, ali da mogu i da je neophodno da verski poglavari porade na obrazovanju vernika.
Rabin Isak Asiel naveo je da je „naše društvo brod koji smo svi dužni da kontrolišemo da se ne pojavi neka rupa u koju bi ušla voda, jer bi u suprotnom brod potonuo“. „Religija kao faktor pomirenja treba da gleda kako da obrazuje omladinu da čine dobro i to treba da bude sistematski, a ne jedan čas koji će biti odrađen. Kao društvo, duboko smo potonuli u mržnju“, naglasio je Asiel.
Muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić osvrnuo se i na uticaj medija kao faktor međureligijskog pomirenja. „Mi se možemo gledati i komunicirati preko interneta, ali ne možemo pozvati nekog na večeru na taj način, jer se miris večere ne oseti. Ali, miris krvi se i te kako oseti na internetu“, napomenuo je Jusufspahić. „Kada zasvetliš sebi, ne svetliš samo sebi“, poručio je objašnjavajući potrebu za promenom i obrazovanjem ljudi.
Sveštenik Srpske pravoslavne crkve i teolog Vukašin Milićević naveo je da je religija postala gotovo neodvojiva od određenih političkih formi i nacionalnog identiteta, ali da su „spoljašnji razlozi uticali da dođe do takve vrste identifikacije“. „Potrebno je više pažnje posvetiti prosveti. Kriza identiteta u velikoj meri jeste simptom prosvete kao ideje i to je problem celokupnog društva“, istakao je Milićević.
Predstavnik Centra za istraživanje religije, politike i društva sveštenik i teolog Nikola Knežević ukazao je da naše društvo izbegava odgovornost „kriveći uvek druge za sopstvene probleme, a ne sebe same“. On je dodao da je veliki i uticaj medija koji više prenose negativne događaje i skandale nego pozitivne poruke.
Hočevar: Istina i dobro pobeđuju
Beograd – Srećan i blagosloven Uskrs vernicima poželeo je juče beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar i poručio da će svi oni koji u nedelju slave Uskrs, u zajedništvu vere i ljubavi, pratiti svoju braću i sestre koji će tajnu Uskrsa slaviti 5. maja. Nadbiskup je u poslanici podsetio da se ove godine Uskrs slavi u jubilarnoj godini – 1.700 godini Milanskog edikta, i tim povodom ukazao da je „car Konstantin Veliki, rođen u Nišu, prosvetljen snagom Krsta … odlučio da slobodu vere i slobodu savesti osigura svim ljudima“. Beta
Pomirenje
Predstavnik Rimokatoličke crkve sveštenik i teolog Aleksandar Ninković rekao je da religija ne može imati nikakvu ulogu u pomirenju, „jer postoji razlika između religije i vere“. „Vera je istinsko osećanje u koje veruješ, dok se religija često svodi na ritual. Dok se ljudi ne okrenu pravoj veri, nema ni pomirenja“, zaključio je Ninković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
