"Duže traje tehnički pregled od pregleda kod lekara": Dr Bojan Dereta o reformi zdravstva 1Foto: Pixabay / Semevent

Trenutno ceo sistem primarne zdravstvene zaštite stoji na staklenim nogama i opstaje samo i isključivo zahvaljujući nadljudskim naporima i entuzijazmu lekara i sestara, koji još uvek nisu otišli. Oni amortizuju ogromni pritisak, svakodnevno se suočavaju sa nezadovljnim pacijentima i dijagnostikuju i leče uz pomoć “štapa i kanapa” – kaže u razgovoru za Danas specijalista opšte medicine dr Bojan Dereta, član Izvršnog odbora udruženja lekara Ujedinjeni protiv kovida.

Nova ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić nedavno je istakla da se mora povećati uloga izabranih lekara odnosno da bi trebalo uspostaviti sistem porodičnog doktora koji bi detaljno mogao da prati stanje pacijenta u kontinuitetu.

Donekle sličan predlog iznelo je pre dve godine i udruženje Ujedinjeni protiv kovida, a jedan od autora tog predloga bio je i dr Bojan Dereta.

Upitan hoće li ponoviti isti predlog novoj ministarki, sagovornik Danasa kaže da za tim nema potrebe.

– Ujedinjeni protiv kovida su u februaru 2021. godine poslali Ministarstvu zdravlja dokument sa analizom postojećeg stanja u zdravstvu i predlogom reforme sistema zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja. Apsolutno je jasno da je preduslov poboljšanja stanja u zdravstvu postojanje političke volje za neophodne institucionalne promene tako da ministarka treba da pogleda dokument koji smo dostavili ministarstvu i znaće šta joj je činiti, ako je odlučna u svojoj nameri – navodi dr Dereta.

"Duže traje tehnički pregled od pregleda kod lekara": Dr Bojan Dereta o reformi zdravstva 2On redom nabraja sve problem koji trenutno postoje u primarnoj zaštiti a zbog kojih ni pacijenti ni zaposleni nisu zadovoljni.

– U ovakvom sistemu svi su nezadovoljni, a naročito građani koji moraju da plaćaju doprinos za zdravstveno osiguranje koji im najčešće ne garantuje ni blagovremene, ni dostupne, ni kvalitetne zdravstvene usluge, ni druga prava iz zdravstvenog osiguranja. Institut izabranog doktora je najvećim delom postao samo administrativni servis za sekundarni i tercijarni nivo, kroz upućivanje na dalje specijalističko lečenje, dijagnostiku i izdavanje recepata i to se mora promeniti – navodi dr Dereta.

On podseća da primarna zdravstvena zaštita nije temelj sistema, a morala bi da bude.

U ovako postavljenom sistemu, izabrani lekar je postao samo usputna stanica do specijaliste. Takav pristup, ali i činjenica da posle dve godine pandemije kada je sve stalo, mnogi ozbiljni zdravstveni problem dolaze na naplatu, čini da građani do specijaliste suštinski ne mogu ni da dođu zbog čega se okreću privatnom sektoru.

Primarni lekar bi međutim trebalo da bude mesto gde pacijenti mogu da reše najveći deo svojih problema.

– Ne postoji razlog da izabrani doktori ne rešavaju jednostavne probleme iz oblasti urologije, interne medicine ili hirurgije tako da porodični lekar sa medicinskom sestrom može da uradi spirometriju, očita nalaz i uvede odgovarajuću terapiju bez mišljenja specijaliste pulmologa kao što može da obradi i ušije površnu ranu ukoliko mu se obezbedi vreme, oprema i prostor. Trenutno imamo situaciju da gotovo svaki poremećaj varenja završi kod subspecijaliste gastroenterologa čime jednostavno rečeno “‘arčimo” resurse. Šest godina osnovnih studija i četiri godine specijalizacije, ove lekare čini sposobnim da ušiju ranu, porode ženu ili leče dete. Ne kažem da svaki to treba da radi ali suština je da se svaki mogući zdravstveni problem, od uraslog nokta do prvog simptoma raka, dolazi upravo kod porodičnog lekara tako da je njegov značaj očigledan – navodi dr Dereta.

On ističe da “izabrani odnosno porodični lekar sa multidisciplinarnim timom na primarnom nivou, može da reši između 80 i 90 odsto svih zdravstvenih problema pacijenata (bez upućivanja na više nivoe) ukoliko mu se da više vremena, veća ovlašćenja i bolja organizacija”.

Da bi se došlo do doga da izabrani lekar zaista i bude primarna tačka, potrebno je povećati njihov broj. I sama nova ministarka je govorila o tome da doktora opšte medicine nema dovoljno.

– Zakon o zdravstvenom osiguranju predviđa da ministar određuje maksimalan broj pacijenata po izabranom lekaru a poslednjih 30 godina nijedan nije doneo takvu odluku jer bi se tada tačno znalo koliki je manjak izabranih lekara. S obzirom da nije određen taj maksimalan broj, dolazimo u situaciju da jedan lekar ima po 3,000 pacijenata u kartoteci i fizički je nemoguće da se svima posveti i pruži im kvalitetnu zdravstvenu zaštitu. Pored manjka kadra, važno je napomenuti da je vreme za pregled ograničeno na deset minuta (četiri puta kraće od vremena koje je zakonom propisano za tehnički pregled vozila) što znači 30 pacijenata za šest sati rada plus nezakazani pacijenti plus hitna stanja – zaključuje Dereta.

Zanemarena prevencija

“Prevencija kao takva prosto ne postoji suštinski u našem zdravstvenom sistemu, a potpuno je jasan značaj iste, pogotovo imajući u vidu da naša država ima jezivu statistiku kad su u pitanju prevenibilne bolesti, pre svega hronične nezarazne i maligne bolesti, i njihovu učestalost i smrtnost. Zdravlje građana nije samo obaveza i odgovornost zdravstvene službe, već je obaveza svakog pojedinca i društva u celini. Zdrava porodica je kamen temeljac za napredak i stabilnost društva, posebno za ekonomski rast i socijalnu bezbednost. Akcenat reforme mora da bude na preventivnoj medicini uz promovisanje zdravih stilova života i uz aktivno učešće pacijenta u prevenciji bolesti”, navodi dr Dereta

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.