Dve godine od kada je usvojen Zakon o nestalim bebama, za koji se verovalo da će dovesti do istine o deci nestaloj u porodilištima širom Srbije, ovaj dokument nije ispunio očekivanja.
Kako kažu pojedini predstavnici udruženja roditelja, pored toga što i sam zakon ima nedostatke, izostaje i saradnja sa jednim delom institucija, koje uporno ignorišu dopise roditelja i njihove molbe za dostavljanjem informacija koje bi im pomogle da otkriju istinu o svojoj deci za koju veruju da su ukradena neposredno nakon rođenja.
Zakon između ostalog podrazumeva i postojanje komisije čiji je zadatak da od različitih organa (policije, sudova, zdravstvenih ustanova, komunalnih preduzeća) prikuplja potrebne informacije koje bi mogle da rasvetle pojedinačne slučajeve.
Mirjana Novokmet, iz Beogradske grupe roditelja nestale dece, kaže da se komisija od kada je osnovana suočava sa mnogim opstrukcijama.
– Komisiju čini devet predstavnika udruženja roditelja i šest predstavnika državnih institucija. Jedan deo predstavnika institucija uopšte ne prisustvuje sednicama (što otežava donošenje odluka koje se donese većinom prim. aut.). Uz to komisija je do sada poslala 26 dopisa tražeći različite informacije, dobili smo tek par odgovora – objašnjava Novokmet.
Zakon koji je donesen omogućio je da roditelji ali i druga lica podnesu zahtev pred sudom za utvrđivanje „činjenica o statusu novorođenog deteta za koje se sumnja da je nestalo iz porodilišta u Republici Srbiji“.
Ako se takav zahtev usvoji sud ima tri mogućnosti – da donese rešenje da je dete umrlo (za šta su neophodni dokazi o grobnom mestu, ekshumacija i DNK analiza), da donese rešenje da je dete živo (i tada mora da se objasni šta se sa nestalim novorođenim detetom dogodilo i mesto gde se ono nalazi) ili da donese rešenje da ne može da se utvrdi status nestalog novorođenog deteta.
Mirjana Novokmet kaže da su do sada podneta 694 zahteva pred sudoma, a da je u onim slučajevima kada je sud doneo odluku ta odluka uglavnom bila da ne može da se utvrdi status deteta.
– To dakle znači da država ne može da utvrdi šta se desilo sa našom decom – kaže Novokmet.
Ona navodi da je se zahvaljujući postupcima pred sudovima došlo do važnih saznanja – recimo da je medicinska dokumentacija iz Višegradske mikrofilmovana i da se nalazi u BIA.
Novokmet međutim dodaje i da je zakon o nestalim bebama takav da je sud ograničen samo da utvrđuje status a da ono što nedostaje jeste da ovaj zakon omogući i jednu detaljnu istragu.
Nezavisno od ovog zakona kako kaže Novokmet republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac donela je krajem 2020. godine opšte obavezno uputsvo da tužioci prođu ponovo kroz sve slučajeve koji se odnose na nestalu decu.
– Roditelji sada dobijajau pozive iz osnovnih javnih tužilaštava. što jeste pomak ali se opet stvar razbija. Trebalo bi da budemo na jednom mestu, odnosno da se istrage vode u okviru Tužilaštva za organizovani kriminal. Jer mi ovde jesmo imali jednu organizovanu kriminalnu grupu. Sada kada analiziramo sve slučajeve možemo da vidimo kako se u jednoj istoj bolnici, konkretno Višegradskoj, ponavljaju određeni lekari i isti šablon, a to je da se roditeljima govori da je dete preminulo a da nema tela – navodi Novokmet.
Predstavnici udruženja roditelja obraćali su se u prethodne dve godine i najvišim zvaničnicima – premijerki Ani Brnabić i predsedniku Aleksandru Vučiću. Odgovor još nisu dobili, ali nadaju se da hoće.
– Dražava bi morala da shvati ozbiljno problem i da nam posle toliko godina borbe stvarno kaže istinu gde su naša deca – zaključuje Novokmet.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
