Tačno pre pola veka, na današnji dan prvi prijepoljski hirurg dr Živko-Žika Petrović, tek došao iz užičke bolnice, na Hirurškom odeljenju ovdašnje Bolnice operisao je slepo crevo prvom pacijentu u lokalnoj anesteziji. I tako iz dana u dan, iz godine u godinu do danas se pod skalpelom prijepoljskih hirurga našlo nešto više od 44 hiljade pacijenata iz ove i susednih opština, posebno iz Sjenice, Nove Varoši i Priboja. Svakodnevno na odeljenju sa tri operacione sale, ambulantama opšte hirurgije, urologije i dečje hirurgije, radom u dve smene i pokrivenim dežurstvom tokom 24 časa, bude od dve do pet hirurških intervencija, a godišnje oko 1.500 operacija.
Današnji dan, 13. maj, pedeset godina hirurgije u Prijepolju lekari, medicinski tehničari, sestre i drugo zdavstveno osoblje ovaj poštovanja vredan jubilej dočekuju radno, uz manju svečanost na kojoj će se zahvaliti svima onima koji su svojim donacijama pomogli da služba hirurgije izgleda opremljenije, lepše i „zdravije“ za sve pacijente koji u njoj potraže odgovarajuću hiruršku intervenciju i pomoć. Kratko će se podsetiti i na utemeljivače prijepoljske hirurgije, posebno na dr Živka Petrovića i preminulog hirurga dr Milana Matića.
– Povodom ovog našeg jubileja ličnim angažovanjem i velikim entuzijazmom lekara i svih zaposlenih i uz donatorsku pomoćod više od 15 hiljada evra urađena je rekonstrukcija ovog odeljenja i jedna operaciona sala. Zamenjena je kompletna posteljina i dušeci na svim bolesničkim krevetima, postavljene nove natkasne. Sve je ovo urađeno od donacija naših sadašnjih i bivših sugrađana iz Prijepolja i Beograda, dok je Zdravstveni centar iz Užica pomogao u krečenju, kaže veoma agilni načelnik službe dr Zulkefil Bato Sadović. On većnajavljuje rekonstrukciju radnih prostorija za zaposlene, opremanje druge operacione sale sa novim operacionim stolom i lampom, jer je postojeća oprema stara 50 godina
U Službi hirurgije u prijepoljskoj Bolnici zaposlen je 31 zdravstveni radnik. O pacijentima brine šest specijalista, a tri lekara će uskoro doći sa specijalizacije iz opšte hirurgije, ortopedije i urologije. Ovde ističu da su oni građanima ove i susednih opština na usluzi svakodnevno, da su često angažovani na zbrinjavanju povređenih učesnika u saobraćaju na magistralnom putu od Užica prema Pogorici, ali i da godinama nemaju isti tretman u odnosu na ostale zdravstvene ustanove što potkrepljuju podacima o velikom zaostajanju u medicinskoj opremi.
– Naš dalji cilj je da ojačamo kadrovski i obezbedimo savremeniju medicinsku opremu i da počnemo da radimo operacije i intervencije koje su do sada ovde samo sporadično činjene. Namera nam je da pored rekostrukcije operacione sale, nabavimo savremenu opremu da bi mogli da radimo operacije laparoskopskom metodom i takođe, da radimo histopatološke analize i operacije tumora raznih lokaliteta, posebno dojke i debelog creva, koji su u velikom porastu, najavljuje dr Sadovićdalji razvoj hirurgije u Prijepolju. Istovremeno, on i u belom mantilu kao i iz odborničke klupe u lokalnom parlamentu zamera lokalnoj vlasti što se nedovljno uključuje u politiku razvoja zdravstva na ovom području, a Zdravstveni centar iz Užica kritikuje što ne vodi više računa, kada je rečo medicinskoj opremi, i o drugim ustanovama izvan sedišta Zlatiborskog okruga.
I prema rečima urologa dr Faruka Tasa prijepoljskoj hirurgiji nedostaje savremenija oprema. „Kadrovski jačamo, ali oprema sporo pristiže i bez nje nema dobre dijagnostike“, navodi dr Taso i ističe potrebu stručnog usavršavanja lekarskog i drugog medicinskog osoblja. Hirurg dr Jagoš Grbović, još je od svojih kolega oštriji kada govori o medicinskoj opremi i šta ona znači za građane. „Pre mnogo godina gotovo ravnopravno su počele da rade dve bolnice, jedna u Užicu, druga u Prijepolju. One su tada po opremljenosti bile na istom nivou i sa istim uslovima rada. Danas je Zdravstveni centar Užice u čijem sklopu je i užička Bolnica, na nivou kliničkog centra sa svom potrebnom savremenom opremom, dok smo mi u Prijepolju ostali gotovo na početnom nivou iz 1961. godine. Došli smo u situaciju, nakon 50 godina rada, da smo jedina bolnica u Srbiji koja sterilizaciju radi u drugoj sredini, u Priboju. To je nedopustivo“, ističe Grbovići navodi da zbog duge procedure za popravku sterilizatora, a čija je vrednost oko 400.000 dinara, i instrumenti iz 14 službi bolnice svakodnevno se voze na sterilizaciju. Doktor hirurgije Rajko Divac je upozorio da je zakonska obaveza da se svake dve godine aparati za sterilizaciju remontuju i dobijaju odgovarajući atesti, a da je to učinjeno poslednji put 2004. godine, za što je rekao da i u vreme obeležavanja velikih jubileja, kakav je danas slučaj sa prijepoljskom hirurgijom, nadležni treba što pre da se pozabave ovom problematikom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
