Evropski sud za ljudska prava zabranio prinudno iseljenje srpske porodice

Kako se navodi, porodica Š. stanuje u neuslovnom objektu bez struje i vode, sa prijavljenim prebivalištem na adresi Centra za socijalni rad i tek odnedavno sa mogućnošću da dobija novčanu socijalnu pomoć.

Nadležni gradski i opštinski organi uprave iseljenje zasnivaju na odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, pa se neuslovna baraka koja je jedini dom porodice, tretira kao bespravno izgrađeni objekat na javnoj površini, koji je potrebno srušiti.

Porodici Š, koja ima dvoje dece, od kojih je jedno maloletno, od novembra 2021. godine, kada je prvo iseljenje odloženo, nije ponuđen nikakav alternativni smeštaj.

Jedino „rešenje“ koje su nadležne ustanove socijalne zaštite predložile jeste razdvajanje porodice, odnosno smeštaj dece u Prihvatilište za decu, dok je za roditelje navedeno da se oni mogu „eventualno“ smestiti u Prihvatilištu za odrasla i stara lica „ukoliko postoje kapaciteti“.

Imajući u vidu da bi sprovođenje prinudnog iseljenja i razdvajanja porodice izazavalo nenadoknadivu štetu za porodicu Š, posebno u pogledu povrede člana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima, kojim je garantovana zaštita od nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, Evropski sud izrekao je privremenu meru, koja je na snazi do 15. jula ove godine.

U saopštenju se dodaje da do tada,Inicijativa A 11 i Republika Srbija treba da dostave svoje odgovore na dodatna pitanja Suda.

Inicijativa je ocenila da je još jedna privremena mera Evropskog suda za ljudska prava potvrda sistemskih povreda prava građana i građanki koji su izloženi postupcima prinudnih iseljenja u Srbiji, posebno onih koji dolaze iz društveno najugroženijih kategorija građana.