Foto: J. Patarčić/DanasNe, ovo nije predgrađe Subotice ili neko od vangradskih naselja kojima je okružena. Ovo je centar grada, tačnije glavna saobraćajnica u Subotici, na kojoj se trenutno izvode radovi na demontaži podvožnjaka.
Radovi na izgradnji brze pruge Beograd-Budimpešta su u punom jeku, a jedan od najvećih poduhvata je upravo rušenje postojećeg i izgradnja novog podvožnjaka u Maksima Gorkog, glavnoj saobraćajnici u Subotici, čijim delimičnim zatvaranjem je od 1. jula grad doslovno podeljen na dva dela.
S jedne na drugu stranu, vozila ovuda ne mogu da prođu, nego su usmerena, što horizontalnom, što vertikalnom signalizacijom na alternativne pravce, odnosno na Majšanski most ili podvožnjak u Lošinjskoj ulici, koji su najfrekventniji.
Vozačima je na raspolaganju i Novosadski put, kao i prolazak kroz Kosovsku i Balkansku ulicu, gde je pristupni put posut tucanikom, a od danas, posle podne, biće pušten u saobraćaj i novoizgrađeni put koji povezuje Lošinjsku ulicu sa Senćanskim putem, dok se završetak radova na deonici u produžetku Bajnatske ulice očekuje 20. jula.
Međutim, pešacima i biciklistima je omogućen prelazak iz istočne u zapadnu Suboticu i to preko pasarele, koja je izgrađena samo za ove potrebe.
Dok se približavamo raskrsnici sa ulicom Đure Đakovića i Trgom Lazara Nešića, odakle je Maksima Gorkog zatvorena za drumski saobraćaj, primećujemo na trotoaru iscrtane strelice koje navode pešake do plave konstrukcije koja je najbrži način da s ovog kraja grada stignu na drugi.
Ubrzo dolazimo do metalnom ogradom obezbeđenog izbetoniranog puta, tik uz zgradu Nove opštine, koji je celom dužinom i osvetljen privremenom rasvetom.
Iako je radni dan i “pik” tokom kojeg se ide na posao, gužve nema i ima dovoljno mesta za sve koji žele da prođu.
Kako se približavamo pasareli, tako između ograde i betona nailazimo na pravu “zelenu oazu”, koja je usled teškog pristupa godinama bila skrivena od očiju građana.
Ono što je zanimljivo, jeste da su i drveća koja su se ovde zadesila sačuvana, pa je staza oko njih tako izlivena da ih ne ugrožava.
Već smo stigli do stepenica kojima treba da se popnemo na pasarelu, koje će se pokazati kao mesto solidarnosti i humanosti Subotičana, uprkos otežanom kretanju i žurbi.
Strpljivo čekajući da svi koji dolaze iz suprotnog pravca siđu, građani se tek onda uspinju na stepenice, na kojima zatičemo i jednog vremešnog gospodina kako se muči da u rukama ponese bicikl na “drugi sprat” pasarele.
Bez ijedne izgovorene reči, čovek koji je već stajao na pasareli, silazi i prihvata bicikl gospodina, dok mu se on srdačno zahvaljuje na ukazanoj pomoći.
Ovako nešto je gotovo nemoguće za roditelje sa bebama u kolicima, a pogotovo za osobe sa invaliditetom, zbog uskog stepeništa.
U to pristiže i grupa momaka sa biciklima “ispod miške” koja se, oprezno penjući, šali na svoj račun.
“Znači, sutra u teretani lagano dižem tegove”, kazao je jedan momak.
“Meni posle ovoga teretana i ne treba”, dobacio je drugi, nakon čega su se svi nasmejali.
Kada smo se konačno popeli na pasarelu, malo je reći da je prozor koji smo ovde zatekli nesvakidašnji.
S desne strane nalaze se ostaci koloseka i nekoliko “umirenih” vagona na suncu, dok se s leve strane još uvek vidi podvožnjak čiji sat “otkucava” poslednje trenutke pre nego što se u potpunosti sruši i na njegovom mestu izgradi novi.
Iza toga je pustoš, okružena mašinama koje raščišćavaju teren, pripremajući ga za novu prugu koju Subotičani željno iščekuju.
I ova pasarela, ne samo da je omogućila prelazak iz jednog u drugi deo grada, već je i dala uvid u radove koji se često odvijaju iza građevinskih ograda i otkrivaju tek kada se završe.
Tako je postala i neki vid atrakcije za građane, te ne čudi što se pojedini odluče da upravo zastanu ovde, naslone se na ogradu i posmatraju ono što je još ostalo od stare železničke stanice.
“Mislim da će biti lepo kad se sve završi”, rekla je jedna devojka.
“Kad se završi, to si dobro rekla”, nadovezao se mladić sa kojim je stajala i posmatrala vodotoranj, koji je jedan od retkih “preživelih” s leve strane pasarele.
Neki se i fotografišu, a neki zapale cigaretu i u prijatnom razgovoru sa prijateljima podele ovaj neobičan trenutak, dok se uz njih, po centralnom delu pasarele, užurbano kreću roditelji sa decom, ljudi u odelima sa aktovkama u rukama, te oni koji telefoniraju i javljaju da im je potrebno “još pet minuta i tamo sam”.
Stigavši do kraja pasarele, ponovo su nas sačekale stepenice.
Primećujemo da je silazak nešto nezgodniji od penjanja, jer su iz ptičije perspektive stepenici uži, te je potrebno silaziti pažljivo, pridržavajući se za rukohvat.
I tu su Subotičani strpljivi, kao i kod penjanja, te nema guranja i sudaranja, već čekaju “svoj red” da bezbedno siđu sa ove plave konstrukcije.
Nakon silaska, pristupamo izbetoniranom putu obezbeđenom metalnom ogradom i pratimo strelice koje nas navode kuda da se krećemo.
Usput nailazimo i na kraj jedne pruge, takođe skrivene pod krošnjama drveća.
Izlaskom iz ograđenog dela, došli smo do raskrsnice sa ulicom Jovana Mikića i Pavla Papa, što je drugi kraj zatvorene saobraćajnice.
Prema najavama, druga faza radova na rušenju postojećeg i izgradnji novog podvožnjaka u Maksima Gorkog trebalo bi da bude završena do kraja godine, te će Subotičani pasarelom prelaziti iz jednog dela grada u drugi, peške ili biciklom, narednih šest meseci.
Više vesti iz ovog grada čitajte na ovom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
